Sve opcije za NIS i dalje na stolu: Energetska sigurnost Srbije u fokusu
U trenutku kada globalne energetske krize redefinišu privredne odnose i nacionalne strategije, pozicija Naftne industrije Srbije postaje jedna od najosetljivijih tačaka naše ekonomske karte. Bojan Stanić, ekonomista i pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, nedavno je istakao da su sve opcije za NIS i dalje otvorene, poručujući da energetika ostaje ključni izazov za državu. Ova izjava dolazi u vreme intenzivnih geopolitičkih previranja i pritiska na restrukturiranje energetskih odnosa, čime se otvaraju fundamentalna pitanja o budućnosti srpske industrije, budžetske stabilnosti i dugoročne strategije osiguranja energenata.
Strateški značaj NIS-a za srpsku privredu
NIS nije samo kompanija; to je sistemski stub srpske privrede čiji se uticaj prostire na više nivoa. Kako je Stanić ukazao, njegovo neprekidno funkcionisanje je od vitalnog značaja za budžet države, doprinos bruto domaćem proizvodu, zapošljavanje hiljada građana i, što je najkritičnije, stabilnost celog energetskog sistema. Domaća prerada sirove nafte kroz rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, kao i rad Petrohemije, predstavljaju ključne kapije za obezbeđivanje osnovnih derivata – od benzina i dizela do osnovnih sirovina za hemijsku industriju. Prekid ovog lanca bi imao neposredne i dalekosežne posledice po svaku granu privrede, od transporta i poljoprivrede do proizvodnje i maloprodaje, čime bi se ugrozila osnovna ekonomska sigurnost.
Stanićov stav da je važno da NIS nastavi da uzima sirovu naftu, prerađuje je i pokriva deo potreba domaćeg tržišta, ukazuje na strategiju smanjenja uvozne zavisnosti. Iako Srbija trenutno, prema njegovim rečima, ima dovoljno rezervi i obezbeđuje potrebne količine uvozom, dugoročna održivost se gradi na kapacitetu domaće proizvodnje. Ona ne utiče samo na količine, već i na konečne cene za potrošače, delujući kao amortizer protiv ekstremnih fluktuacija na svetskim tržištima. Ovaj balans između domaće proizvodnje i strateškog uvoza je temelj na kome se gradi rezilentnost energetskog sistema u nesigurnim vremenima.
Geopolitička raskrsnica i opcije za budućnost
Pitanje budućnosti NIS-a, kako Stanić ističe, ne može se posmatrati izolovano. Ono je usko isprepleteno sa širem okvirom odnosa velikih sila i sa evropskom energetskom politikom. U prethodnim danima kružile su informacije o pregovorima ruskog vlasnika sa potencijalnim kupcem udela, međutim, konkretna rešenja još uvek nisu potvrđena. Stanić navodi da su, na današnji dan, sve opcije i dalje na stolu. One obuhvataju spektar mogućnosti: od ulaska treće strane kao strateškog partnera ili kupca, preko direktnog učešća države Srbije kao kupca udela, pa sve do različitih scenarija koji mogu proizaći iz međunarodnih pritisaka i regulativa.
Ova nesigurnost je direktno povezana sa rizikom od sekundarnih sankcija, što Stanić navodi kao ključan faktor koji zahteva hitno pronalaženje rešenja. Duži period neodlučnosti nosi ekonomski trošak i stvara pravnu nesigurnost za sve učesnike. Istovremeno, svako rešenje mora uzeti u obzir dugoročnu realnost: bez obzira na kratkoročni aranžman, srpska energetska infrastruktura i snabdevanje će u budućnosti sve više zavisiti od usklađivanja sa politikom i propisima Evropske unije. Ovo je neizbežnost s obzirom na geografski položaj – i naftovodi i gasovodi koji snabdevaju region prolaze preko teritorije članica EU, čime se ekonomski odnosi prepliću sa političkim uslovnošću.
Uloga regionalnih aktera i JANAF putokaz
Jedan od konkretnih elemenata u ovoj složenoj jednačini je i potencijalna uloga mađarske kompanije MOL i naftovoda JANAF (Jadranski naftovod). Stanić se osvrće na najave da bi MOL mogao da transportuje veće količine sirove nafte preko ove infrastrukture. Ovaj put snabdevanja predstavlja alternativni ili komplementarni pravac, koji bi mogao doprineti diversifikaciji izvora i povećanju sigurnosti snabdevanja za srpske rafinerije.
Stanić ocenjuje da Mađarska, zahvaljujući svojoj snažnoj pregovaračkoj poziciji i dobrim odnosima sa različitim globalnim partnerima, ima sposobnost da izvuče određene benefite iz ove situacije. Međutim, on upozorava da angažovanje MOL-a i korišćenje JANAF-a ne znači automatsko otklanjanje dugoročnih rizika. Ovi potezi mogu predstavljati funkcionalno srednjoročno rešenje za logistiku i snabdevanje, ali ne rešavaju osnovno pitanje vlasničke strukture i strateškog pozicioniranja NIS-a u novim geoekonomskim okolnostima. Oni ostaju ključni zadatak za srpske političke i ekonomske institucije.
| Ključni faktor | Kratak opis | Uticaj na NIS i energetski sistem |
|---|---|---|
| Domaća prerada | Kapaciteti rafinerija u Pančevu i Novom Sadu | Obezbeđuje deo potreba tržišta, utiče na cenu, smanjuje uvoznu zavisnost |
| Geopolitički pritisak | Rizik od sekundarnih sankcija i međunarodni pregovori | Stvara nesigurnost, zahteva hitno rešenje vlasničkog pitanja |
| Regionalna saradnja (MOL/JANAF) | Potencijal za diversifikaciju puteva snabdevanja sirovom naftom | Može doprineti sigurnosti snabdevanja kao srednjoročno rešenje |
| Usklađivanje sa EU politikom | Dugoročni uslov zbog geografskog položaja i infrastrukture | Određuje strateški pravac budućeg razvoja i partnerstava |
Trenutni ekonomski odjeci i srednjoročni izazovi
Prema proceni Bojana Stanića, neposredne posledice ove složene situacije za širu privredu Srbije se za sada ne osećaju dramatično. Međutim, one već doprinose nižim stopama ekonomskog rasta od prvobitno planiranih ili očekivanih. Ovaj efekat “usporavanja” je suptilan, ali značajan, i manifestuje se kroz povećanu opreznost investitora, odlaganje odluka o kapitalnim ulaganjima u sektorima zavisnim od energenata i povećanu cenu rizika za državu na međunarodnim finansijskim tržištima.
Stanić izražava uverenost da u kratkom roku neće doći do većih problema u maloprodaji goriva, što je od suštinskog značaja za održavanje normalnog funkcionisanja društva. Međutim, on ponavlja da je održivost domaće prerade ključna za održavanje tog stabilnog stanja na duži rok. Srednjoročni izazovi koje on navodi su još kompleksniji. Oni se prostiru od kontinuirane geopolitičke nestabilnosti, koja diktira uslove trgovine i investicija, do fundamentalnog pitanja konkurentnosti srpske privrede u uslovima visokih energetskih troškova i zelene tranzicije. U takvom okruženju, sposobnost države da se što bolje i brže pozicionira postaje presudna za budući ekonomski razvoj.
Energetika kao prioritet nacionalne strategije
Kroz analizu Bojana Stanića provlači se jasna poruka: energetika nije samo jedan od mnogih sektora; ona je centralni nerv sistema moderne privrede. Njegov zaključak da će energetika ostati ključna tema i u narednoj godini, i da je pitanje NIS-a i energenata uopšte najveći problem privrede Srbije, treba poslužiti kao apel za sveobuhvatan i strateški pristup. Ovo podrazumeva prevazilaženje dnevnopolitičkih okvira razmišljanja i formulisanje jasne, dugoročne vizije koja integriše energetsku sigurnost, ekonomski razvoj i evropske integracione procese.
Pozicioniranje Srbije u “novim ekonomskim okolnostima”, kako Stanić kaže, zahteva aktivnu, a ne reaktivnu politiku. To uključuje istraživanje svih tehničkih i komercijalnih opcija za snabdevanje, ulaganje u modernizaciju infrastrukture, jačanje kapaciteta za skladištenje rezervi, i promovisanje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora kako bi se umanjio ukupni pritisak na sistem. Sudbina NIS-a je u ovom trenutku najvidljiviji simbol tog izazova, ali odgovori koje Srbija da ne smeju se zaustaviti na jednoj instituciji. Oni moraju oblikovati celokupni put ka energetski održivoj i ekonomski rezilentnoj budućnosti, gde stabilnost snabdevanja energentima bude temelj za rast i prosperitet svih građana.
