Nove Cene Goriva u Srbiji
U poslednjih nekoliko godina, fluktuacije cena goriva postale su jedan od najosetljivijih ekonomskih pokazatelja za građane Srbije. Prema najnovijim podacima, od danas u 15 časova pa do petka, 26. decembra, litarska cena evrodizela maksimalno će iznositi 196 dinara, dok će cena benzina evropremijum BMB biti 179 dinara po litru. Ova korekcija, iako na prvi pogled skromna, predstavlja nastavak politike regulacije koja direktno utiče na životni standard i poslovanje hiljada ljudi širom zemlje. Pad od dva dinara u odnosu na prethodnu nedelju može se činiti beznačajnim, ali u makroekonomskom kontekstu i uzimajući u obzir ukupnu potrošnju, reč je o značajnom iznosu koji ostaje u džepovima vozača i preduzeća.
Istorijski kontekst i donošenje mere ograničenja cena
Da bismo u potpunosti razumeli značaj današnje objave, neophodno je osvrnuti se na mera koja je postavila okvir za ove promene. Vlada Srbije je još u julu ove godine donela uredbu kojom je produžila mera ograničenja cena goriva na još šest meseci. Ova odluka nije bila izolovana potez, već deo šire strategije zaštite potrošača od ekstremnih volatilnosti na svetskom tržištu nafte. Kao što je poznato, cene goriva na pumpama direktno su povezane sa cenom sirove nafte na berzama, kursom evra i dolar, kao i sa poreskom politikom države. Uredbom je definisano da najviša cena evrodizela sa PDV-om bude ograničena na prosečnu veleprodajnu cenu uvećanu za 17 dinara, a isti princip važi i za benzin evropremijum BMB 95.
Ovakav pristup ima svoje korene u periodima ekonomske nestabilnosti, kada su države širom sveta tražile mehanizme za ublažavanje šokova koji se prenose na krajnjeg potrošača. U Srbiji, ova mera je postala ključni stabilizator, posebno za sektor transporta, poljoprivrede i industrije čiji su troškovi u velikoj meri zavisni od cene energenata. Eksperti ističu da bez ovakve regulative, domaće tržište bi bilo izloženo mnogo većim oscilacijama, što bi imalo kaskadne efekte na cene robe i usluga u celoj privredi. Ipak, važno je napomenuti da se radi o privremenoj meri, čija se dalja primena kontinuirano procenjuje u kontekstu globalnih energetskih tokova i domaćih fiskalnih mogućnosti.
Uticaj globalnih tržišta na cene goriva u Srbiji
Cena goriva na našim pumpama nikada nije samo lokalna stvar. Ona je direktna posledica kompleksne interakcije geopolitičkih događaja, ekonomskih politika velikih sila i tehničkih faktora u proizvodnji i distribuciji. Trenutni blagi pad od dva dinara može se posmatrati kroz prizmu smanjenja cene sirove nafte tipa Brent na svetskim berzama tokom prethodne nedelje, kao i stabilizacije kursa nacionalne valute. Prema podacima Medjunarodne energetske agencije, svetska potražnja za naftom u poslednjem kvartalu pokazuje znake usporavanja, delimično zbog blagog oporavka ponude i delimično zbog ekonomskih zabrinutosti u velikim potrošačkim zemljama kao što su Kina i zemlje Evropske unije.
Za Srbiju, kao zemlju koja uvozi gotovo celu potrošnju nafte i derivata, ovi globalni trendovi su od presudnog značaja. Naša energetska zavisnost nameće potrebu za pažljivim balansiranjem između zaštite domaćih potrošača i poštovanja realnosti tržišta. Tabela ispod prikazuje kretanje ključnih faktora koji utiču na finalnu cenu goriva u poslednja tri meseca:
| Faktor | Septembar | Oktobar | Novembar |
|---|---|---|---|
| Cena nafte Brent ($/barel) | ~93 | ~88 | ~82 |
| Kurs evra (RSD) | ~117.2 | ~117.0 | ~116.8 |
| Veleprodajna marža (RSD/l) | +19 | +18 | +17 |
Kao što se može videti, postepeno smanjenje cene sirovine praćeno je i blagim jačanjem dinara, što je omogućilo da se mera ograničenja cena primeni uz manji pritisak na državni budžet. Ovakva analiza jasno pokazuje da su lokalne cene goriva zapravo mikroskop kroz koji se mogu posmatrati globalni ekonomski procesi.
Struktura cene goriva: Šta sve plaćamo na pumpi?
Kada građanin plati 196 dinara za litru evrodizela, malo ko razmišlja o tome na šta se tačno odnosi taj iznos. Struktura cene goriva je složena i uključuje nekoliko ključnih komponenti. Prva i najveća stavka je tzv. “sirovinska cena”, odnosno deo koji odražava cenu nafte na berzi, prevoz, preradu i maržu naftne kompanije. Zatim sledi akciza, koja je zapravo poseban porez na potrošnju energenata, a čija visina je fiksirana državom. Na tu osnovicu dodaje se PDV od 20%, što čini poreski deo čak trećinu finalne cene na pumpi.
U slučaju Srbije, mera ograničenja cena direktno utiče na maržu distributera, ograničavajući je na 17 dinara po litru. Ovo je ključno jer sprečava eksploataciju situacije na tržištu u vremenima naglih skokova cena sirovine. Medjutim, eksperti upozoravaju da preduga primena preniske marže može dovesti do smanjenja kvaliteta usluge na pumpama ili čak do povlačenja manjih igrača sa tržišta, što bi dugoročno smanjilo konkurenciju i naštelo potrošačima. Stoga je neophodno da se ova politika sprovodi uz kontinuiran dijalog sa privredom i praćenje zdravlja celog lanca snabdevanja.
Ekonomski i socijalni uticaj promena cena goriva
Svaka promena, pa i ova od dva dinara, ima svoje talase u široj ekonomskoj i socijalnoj strukturi društva. Za prosečnog vozača koji mesečno potroši 50 litara goriva, ušteda od 100 dinara mesečno možda ne deluje revolucionarno. Medjutim, kada se taj račun proširi na flotu od stotinu kamiona koji prelaze hiljade kilometara, ili na poljoprivredno gazdinstvo koje koristi dizel za mehanizaciju, ušteda postaje značajan operativni faktor. Ovo direktno utiče na troškove proizvodnje hrane, transporta robe i, u konačnici, na maloprodajne cene širokog spektra proizvoda.
Sa druge strane, pad cena goriva može imati i psihološki efekat, podižući osećaj ekonomske sigurnosti kod građana. U periodima visoke inflacije, kakav je Srbija doživela u prethodne dve godine, stabilnost ili pad cena osnovnih energenata deluje kao signal da se kriza polako prevazilazi. Ovo može podstaći potrošačku potražnju, što je ključni pokretač ekonomskog rasta. Ipak, važno je ostati realan – blagi pad cena goriva sam po sebi ne može rešiti strukturalne ekonomske probleme, ali svakako predstavlja olakšanje i prostor za disanje za domaćinstva i preduzeća.
Perspektive i budući trendovi na tržištu goriva
Šta možemo očekivati nakon 26. decembra, kada istekne važenje ove odluke? Eksperti iz oblasti energetike ističu da će kretanje cena goriva u narednom periodu zavisiti od niza faktora koji su trenutno u fluidnom stanju. Zimska sezona tradicionalno donosi povećanu potražnju za dizelom zbog grejanja u nekim regionima, što može vršiti pritisak na cenu. Istovremeno, odluke OPEC+ kartela o nivou proizvodnje, kao i geopolitička situacija na Bliskom istoku i u Ukrajini, i dalje će biti glavni pokretači volatilnosti.
Za Srbiju, ključno pitanje je da li će Vlada produžiti meru ograničenja cena nakon decembarskog roka. Analitičari sugerišu da će odluka verovatno zavisiti od trendova na svetskom tržištu i od stanja u državnom budžetu. Dugoročno, mnogi se slažu da je neophodno raditi na smanjenju energetske zavisnosti kroz investicije u obnovljive izvore energije i efikasniji transport. Dok se to ne dogodi, mehanizmi zaštite potrošača, poput trenutno važećeg, ostaju neophodni amortizeri spoljnih šokova. Krajem januara očekuju se novi podaci o inflaciji i troškovima proizvodnje, koji će dati jasniju sliku o efektima ove politike i smernicama za budućnost.
