Zabrana mobilnih telefona u školama u Srbiji: Potpuna promena od 2026. godine

Zabrana mobilnih telefona u školama u Srbiji: Potpuna promena od 2026. godine

Prema podacima istraživanja sprovedenog u preko 20 zemalja, učenici koji koriste telefone tokom nastave imaju u proseku za 6,4% lošije rezultate na testovima. U svetlu ovih podataka, najava Zaštitnika građana Zorana Pašalića o predlogu zakona za potpunu zabranu mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama u Srbiji od 2026. godine dobija novu dimenziju. Ova inicijativa, koja je već pokrenula živu javnu debatu, predstavlja najradikalniji korak u regulisanju ove problematike do sada i obećava fundamentalnu promenu svakodnevnog života desetina hiljada učenika, nastavnika i roditelja širom zemlje.

Detalji predloga zakona: Šta se zapravo predlaže?

Predlog zakona koji je najavio Zaštitnik građana podrazumeva jasan i strog model. Po dolasku u školu, učenici bi bili u obavezi da predaju svoje mobilne telefone. Uređaji bi bili čuvani na određenom mestu, a učenici bi mogli da ih preuzmu isključivo nakon završetka svih časova, odnosno prilikom izlaska iz škole. Ključno je naglasiti da se predviđena zabrana odnosi na ceo boravak u školi, uključujući i časove i pauze između njih. Jedini izuzetak bi se odnosio na učenike sa posebnim zdravstvenim stanjima, gde bi upotreba telefona bila neophodna, uz obavezno prilaganje odgovarajuće lekarske dokumentacije. Ovaj sistem eliminiše mogućnost povremenog korišćenja ili “skrivenog” proveravanja telefona, što je bio čest problem sa prethodnim, manje strogim pravilnicima.

Uloga nastavnika u ovom novom sistemu bi bila ključna. Prema rečima Pašalića, nastavnici bi preuzeli punu odgovornost za komunikaciju sa roditeljima u slučaju bilo kakve hitne potrebe ili neophodnosti. Ovo se navodi kao njihova zakonska obaveza, čime se skida teret sa učenika i uklanja glavni argument koji se često koristi za odbranu nošenja telefona – osiguravanje kontakta sa porodicom. Predlog je dizajniran da bude univerzalan i primenjiv podjednako u osnovnim i srednjim školama, bez obzira na starost učenika, što ukazuje na zajednički pristup problemu distribucije pažnje i bezbednosti u obrazovnom sistemu.

Javna podrška i kritike: Ko je za, a ko protiv?

Inicijativa Zaštitnika građana, prema njegovim izjavama, već okuplja značajnu podršku u javnosti. Roditelji, psiholozi i deo prosvetnih radika često ističu negativne efekte prekomerne upotrebe digitalnih uređaja na koncentraciju, socijalne veštine i psihičko zdravlje učenika. Studije pokazuju da konstantna izloženost socijalnim mrežama i notifikacijama može značajno da smanji sposobnost dubokog fokusiranja, koja je neophodna za učenje složenih gradiva. S druge strane, najglasnije kritike dolaze upravo od glavnih aktera u ovoj priči – samih učenika.

Za srednjoškolce i starije osnovce, mobilni telefon je ne samo alat za komunikaciju već i integralni deo njihovog identiteta, društvenog života i pristupa informacijama. Zabranu vide kao ograničenje ličnih sloboda i povratak u “stara vremena”, ignorišući ulogu tehnologije u savremenom svetu. Mnogi ističu da telefone koriste i za obrazovne svrhe – za snimanje beleški, pristup elektronskim udžbenicima, korišćenje obrazovnih aplikacija ili brzo pronalaženje informacija tokom diskusije na času. Ovaj sukob perspektiva predstavlja ključni izazov za kreatore politike.

Uloga Panela mladih savetnika: Glas generacije

Svestan ovih kritika, Zaštitnik građana aktivirao je formalni mehanizam za uključivanje mladih u proces donošenja odluka. Panel mladih savetnika, telo sastavljeno od srednjoškolaca i osnovnih škola, imao je zadatak da do kraja nedelje nakon najave dostavi svoje detaljne komentare, prigovore i sugestije na predloženi model. Ovaj korak je od fundamentalnog značaja za legitimitet celog procesa. Ukoliko se stavovi mladih ne uzmu u obzir, rizik od otpora i nepoštovanja pravila na terenu je visok.

Očekuje se da će Panel predložiti moguće kompromise ili alternativna rešenja. To može uključivati ideje o odvojenim zonama za korišćenje telefona tokom dužih pauza, sistemu za hitne pozive koji ne omogućava pristup internetu ili aplikacijama, ili razgraničenju pravila između nižeg i višeg razreda srednje škole. Integracija ovih sugestija u konačni nacrt zakona mogla bi da rezultira uravnoteženijim i praktičnijim rešenjem koje će imati veću šansu za uspešnu implementaciju.

Put ka implementaciji: Kalendar i procedura

Nakon prikupljanja povratnih informacija od Panela mladih savetnika, Zaštitnik građana planira da konačni zakonski predlog pripremi i uputi Narodnoj skupštini Srbije najkasnije početkom 2025. godine. Ova vremenska linija daje približno godinu dana za javnu raspravu, moguće revizije teksta i pripremu obrazovnog sistema za veliku promenu. Sama dinamika daljeg razmatranja biće u potpunosti u rukama parlamentarne procedure – od rasprave u odboru, preko javnih slušanja, do glasanja na plenarnoj sednici.

Ovaj period je ključan i za škole. Ukoliko zakon bude usvojen, obrazovne ustanove će morati da razviju jasne interne procedure za prijem, čuvanje i vraćanje mobilnih telefona. Biće neophodno obezbediti bezbedna skladišna mesta (npr. ormarići sa ključem), definisati odgovorna lica i stvoriti protokole za hitne situacije gde je kontakt sa roditeljima neophodan. Ovo zahteva i dodatna sredstva i logističku organizaciju, što predstavlja praktičan izazov, posebno za veće škole.

Svetske prakse i iskustva: Kako to rade drugi?

Srbija nije jedina zemlja koja se suočava sa ovim izazovom. Francuska je 2018. godine uvela potpunu zabranu mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama za učenike do 15 godina. Slično, mnoge države u SAD, provincije u Kanadi i zemlje u Aziji imaju različite nivoe ograničenja. Tabela ispod prikazuje uporedni pregled pristupa u izabranim zemljama:

Iskustva iz drugih zemalja pokazuju mešovite rezultate. Dok su neke studije prijavile poboljšanje koncentracije i socijalne interakcije, druge su ukazale na poteškoće u sprovođenju i pojavu novih problema, kao što su korišćenje “lažnih” ili starih telefona za predaju. Ključni faktor uspeha je konzistentnost u primeni pravila i podrška celokupne školske zajednice.

Potencijalni uticaj na nastavu i odnose u školi

Potpuna zabrana mobilnih telefona nosi potencijal za značajnu transformaciju atmosfere u učionici. Nastavnici bi mogli da očekuju manje distribucija pažnje, smanjenu vansku buku i veću angažovanost učenika u direktnoj interakciji i grupnom radu. Ovo bi moglo da podstakne kreativnije metodičke pristupe koji se ne oslanjaju na digitalne uređaje učenika. Međutim, istovremeno, nastavnici bi morali da preispitaju svoje časove, jer se ne može više računati na trenutno “guglanje” nepoznatog termina ili korišćenje kalkulatora na telefonu.

S druge strane, odnosi među učenicima bi se takođe mogli promeniti. Pauze bez telefona bi mogle da podstaknu više licem u lice razgovora, organizaciju igre ili jednostavno odmor od stalne digitalne stimulacije. Međutim, postoji i rizik od osećaja izolacije za neke učenika, posebno one koji se oslanjaju na telefon kao “sigurno sklonište” u socijalno anksioznim situacijama. Škole bi morale da budu svesne ovih socijalno-emocionalnih aspekata i da razviju podršku za učenike koji se teško prilagođavaju novoj situaciji.

Dugoročne implikacije i opšti kontekst

Ova inicijativa ne sme se posmatrati izolovano, već kao deo šireg konteksta brige o mentalnom zdravlju i blagosostojanju mladih. Sve je više dokaza o vezi između prekomernog korišćenja digitalnih uređaja i porasta anksioznosti, poremećaja sna i smanjenog osećaja zadovoljstva kod adolescenata. Zabrana u školi može da posluži kao prisilna “detoksikacija” i da pomogne učenicima da razviju zdravije navike i vezu sa tehnologijom koja je instrumentalna, a ne dominantna.

Konačno, uspeh ovog poduhvata zavisiće od harmonične saradnje svih aktera: zakonodavaca koji će doneti jasan zakon, Ministarstva prosvete koje će obezbediti smernice i resurse, škola koje će ga sprovesti, nastavnika koji će ga poštovati, roditelja koji će ga podržati kod kuće, i na kraju – samih učenika, koji moraju da razumeju svrhu ove mere. Bez ovog kolektivnog pristupa, zakon rizikuje da postane još jedno nepoželjno pravilo koje se zaobilazi, umesto korak ka kvalitetnijem obrazovanju i zdravijem razvoju mladih građana Srbije.