NBS Zadržava Kamatne Stope
Inflacija u Srbiji pala je na 2,8% u oktobru, što je najniži nivo od početka energetske krize, ali Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) ipak nije smatrao da je vreme za popuštanje. Na svojoj decembarskoj sednici, odlučeno je da se referentna kamatna stopa i dalje drži na 5,75%, potvrđujući oprezan pristup u kompleksnom globalnom okruženju. Ova odluka nije samo tehnički detalj; ona je signal stabilnosti i temelj za sve kreditne i štedne odluke u zemlji u narednom periodu.
Detalji Odluke: Stabilnost kao Imperativ
Izvršni odbor NBS na sednici održanoj 12. decembra donio je ključnu odluku o monetarnoj politici. Pored referentne kamatne stope, koja ostaje na 5,75%, zadržane su i sve ostale kĺjučne stope. Depozitna kamata, koju banke primaju za sredstva koje oroče kod centralne banke, ostaje na 4,5%, dok kreditna olakšica, koja predstavlja gornju granicu za troškove likvidnosti banaka, ostaje na 7%. Ovim činom NBS je jasno poručila da je glavni cilj očuvanje stečene makroekonomske stabilnosti, posebno u svetlu smanjenja inflacije ispod donje granice ciljanog opsega od 3% ± 1,5%.
Zašto je Zadržavanje Stopa Logičan Potez?
Analitičari su očekivali ovakav ishod, s obzirom na mešavinu pozitivnih i rizičnih faktora. S jedne strane, inflacija je pod kontrolom, a s druge, globalne neizvesnosti i domaći strukturni izazovi zahtevaju oprez. Centralna banka je u obrazloženju istakla da je postojeći nivo kamatnih stopa adekvatan za održavanje inflatornih očekivanja u okvirima i sprečavanje njihovog ponovnog začepljivanja. Ovim se nastavlja period relativno čvrste monetarne politike koji je započeo prethodnim ciklusom podizanja stopa, a sada prelazi u fazu dugotrajnog zadržavanja.
Uticaj na Inflaciju i Cene: Šta Očekivati u 2025.?
Kĺjučno pitanje za svakog građanina je kako će se ova odluka odraziti na cene u prodavnicama. NBS procenjuje da će se inflacija kretati oko centralne vrednosti cilja sve do marta 2025. godine, delom zahvaljujući Uredbi o ograničenju trgovinskih marži. Međutim, i nakon isteka te mere, očekuje se da će inflacija ostati u okvirima ciljanog opsega sve do kraja 2026. godine. Na to treba da utiču popuštanje troškovnih pritisaka iz inostranstva, bolja poljoprivredna sezona, ali i donošenje novih sistemskih zakona protiv nepoštenih trgovinskih praksi. Ipak, niska baza iz septembra ove godine i rast raspoloživog dohotka mogu predstavljati izvesne pritiske, ali NBS smatra da će rast zarada biti praćen rastom produktivnosti, što ne bi trebalo da dovede do prekomerne potrošnje i zagrevanja ekonomije.
Šta Odluka NBS Znači za Vaš Kredit i Štednju?
Za građane, direktna posledica ove odluke je stabilnost u ratama kredita i prinosima na štednju. Kreditna olakšica od 7% postavlja svojevrsni “plafon” za troškove novca u bankarskom sistemu. U praksi, to znači da kamate na dinarske stambene i potrošačke kredite verovatno neće značajnije rasti u naredna tri meseca, ali takođe neće ni padati. S druge strane, depozitna stopa od 4,5% određuje okvir za kamate koje banke nude štedišama. U trenutnim uslovima, štediša može očekivati relativno stabilne, ali ne i posebno visoke prinose na oročene dinarske depozite. Za one koji planiraju veće kreditne obaveze ili štednju, ovaj period predstavlja vreme za pažljivo planiranje bez straha od naglih promena.
Podrška Kreditnom Tržištu i Posebne Mere
Važno je napomenuti da NBS istovremeno sprovodi mere za podsticanje održivog kreditnog rasta, posebno ka gradjanima sa nižim primanjima i mladima koji kupuju prvu nekretninu. Ove mere su, prema rečima banke, odmerene tako da ne izazovu prekomeran rast zaduženja koji bi ugrozio finansijsku stabilnost pojedinaca i sistema. Upravo kombinacija čvrste referentne stope i ciljanih podsticaja omogućava da kreditna aktivnost i dalje raste (dostigla je 13,1% u oktobru), ali na kontrolisan i zdrav način.
Ekonomski Kontekst: Rast, Investicije i Globalni Izazovi
Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, BDP Srbije u trećem kvartalu porastao je za 2%, što je u skladu sa očekivanjima NBS. Rast je vođen uslugama i industrijom, dok se aktivnost u građevinarstu i dalje smanjuje. Za 2025. godinu, NBS projicira rast BDP-a od 2,1%, da bi se 2026. ubrzao na 3,5%, uz očekivani pozitivan doprinos i potrošnje i investicija. Međutim, ove projekcije nose značajne rizike. Glavni negativni faktori su moguća ograničenja u proizvodnju i izvozu nafte i osnovnih metala, kao i jači efekti geopolotičkih tenzija na poverenje potrošača i investitora. Upravo zbog ovih neizvesnosti, monetarna politika mora da balansira između podrške rastu i očuvanja stabilnosti.
Globalne Poređenice: Fed Spušta, ECB Čeka, NBS Drži Liniju
Dok se NBS odlučila za zadržavanje stopa, globalni trendovi su različiti. Federalne rezerve SAD (Fed) već neko vreme spuštaju svoje referentne stope kako bi podržale tržište rada u Americi. Suprotno tome, Evropska centralna banka (ECB) najverovatnije neće menjati svoje stope barem do kraja 2025. godine, smatrajući da je postigla svoj inflacioni cilj. Ova asinhronost u monetarnim politikama velikih ekonomija dodatno komplikuje posao centralnim bankama manjih, otvorenih ekonomija kao što je Srbija. NBS mora da vodi računa i o kretanju kapitala, deviznog kursa i spoljnotrgovinskih tokova, koji su pod uticajem ovih globalnih odluka.
| Centralna Banka | Trenutna Politika | Kĺjučni Cilj |
|---|---|---|
| Narodna banka Srbije (NBS) | Zadržavanje referentne stope na 5,75% | Očuvanje stabilnosti, inflacija u okviru cilja |
| Evropska centralna banka (ECB) | Očekivano zadržavanje stopa | Konsolidacija postignute niske inflacije |
| Federalne rezerve SAD (Fed) | Ciklus smanjenja stopa | Podrška tržištu rada i ekonomskom rastu |
Rizici i Izazovi za Monetarnu Politiku Srbije
Izvršni odbor NBS je eksplicitno naveo glavne rizike koji oblake ekonomske prognoze. Na prvom mestu su produžene geopolotičke tenzije i rast protekcionizma, koji direktno ugrožavaju proizvodnju i izvod domaće prerađivačke industrije, posebno u sektoru nafte i metala. Aktuelna situacija oko rada rafinerije nafte u Pančevu je direktan primer ovog rizika. Zatim, globalna trgovinska neizvesnost i visoka volatilnost na robnim i finansijskim tržištima kontinuirano umanjuju investiciono i potrošačko poverenje. Unutar zemlje, društveno-politička dešavanja takođe su uticala na smanjenje poverenja, što se odražava na nešto slabiju ekonomsku aktivnost nego što se očekivalo. U takvom ambijentu, “pojačani oprez” koji NBS promoviše nije samo fraza, već nužnost.
Šta Dolazi Sledeće? Praćenje Podataka i Januarška Sednica
Monetarna politika se ne vodi po unapred određenom kalendaru, već prema podacima. NBS je jasno stavila do znanja da će svoje buduće odluke donositi od sastanka do sastanka, pažljivo prateći sve nove informacije o kretanju inflacije, BDP-a, kreditne aktivnosti i spoljnih faktora. Sledeća zakazana sednica Izvršnog odbora na kojoj će se ponovo razmatrati ekonomska kretanja i donositi odluka o kamatnim stopama biće održana 12. januara 2026. godine. Do tada, sve promene u inflacionim trendovima, podaci o platama, beranskim usevima ili rešenju za rafineriju će biti pažljivo analizirani kako bi se osiguralo da monetarna politika i dalje služi svojoj primarnoj svrsi: održavanju vrednosti dinara i podršci održivom ekonomskom razvoju.
