Maksimalni kurs evra u menjacnicama
U poslednjim nedeljama, pitanje kursa evra postalo je centralna tema mnogih razgovora, od kafića do poslovnih sastanaka. Dok su građani u nekim gradovima, poput Bujanovca, zabeležili prodajni kurs od čak 120 dinara za jedan euro, mnogi su se zapitali da li postoji granica do koje menjačnice mogu da idu. Ovaj nagli skok potražnje za stranom valutom, delom potaknut dešavanjima oko NIS-a, bacio je svetlo na mehanizme koji regulišu ovo tržište i na ključnu ulogu Narodne banke Srbije u održavanju stabilnosti. Iako tržišni pritisci mogu biti snažni, regulatorni okvir postavlja jasne granice unutar kojih se sve odvija.
Šta propisi Narodne banke Srbije kažu o kursnom rasponu?
Narodna banka Srbije, kao centralna monetarna institucija, ima zadatak da održava stabilnost domaće valute i finansijskog sistema u celini. Jedan od alata za postizanje ovog cilja je Odluka o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova. Prema ovoj odluci, sve ovlašćene menjačnice u Srbiji moraju da poštuju strogo definisan raspon u kojem mogu da formiraju svoje kupovne i prodajne kurseve. Konkretno, prodajni kurs evra (po kom menjačnica prodaje valutu građanima) ne sme da bude viši od 1,25% od zvaničnog srednjeg kursa NBS za taj dan. Sa druge strane, kupovni kurs (po kom menjačnica kupuje valutu od građana) ne sme da bude niži od 1,25% ispod tog istog srednjeg kursa. Ovaj mehanizam direktno ograničava mogućnost prekomernog skoka cena i štiti potrošače od ekstremnih fluktuacija na malom tržištu.
Kako se u praksi izračunava maksimalni dozvoljeni kurs?
Da bismo razumeli primenu ovog pravila, pogledajmo konkretan primer sa podacima iz decembra. Zvanični srednji kurs evra za 9. decembar iznosio je 117,4042 dinara. Prvi korak je izračunavanje 1,25% od ove vrednosti, što iznosi približno 1,4676 dinara. Na osnovu toga, maksimalni prodajni kurs za taj dan bio je 117,4042 + 1,4676 = 118,8718 dinara, zaokruženo na 118,87 dinara. Minimalni kupovni kurs bio je 117,4042 – 1,4676 = 115,9366 dinara, odnosno 115,94 dinara. Ovo je bio apsolutni raspon koji je menjačnica smela da istakne na svojoj tabli. Međutim, tu nije kraj računice, jer propisi dozvoljavaju i dodatnu naknadu.
Uloga provizije od 1% u konačnoj ceni za građane
Pored kursnog raspona, pomenuta Odluka NBS eksplicitno dozvoljava menjačnicama da naplaćuju proviziju od najviše jedan procenat od iznosa transakcije. Ova provizija se obračunava na već formirani kurs i može značajno da utiče na konačnu cenu koju građanin plati ili primi. Ako nastavimo sa prethodnim primerom, menjačnica koja naplaćuje punu proviziju od 1% na prodaju evra, građaninu će za jedan euro naplatiti 118,87 dinara + 1% (što je ~1,19 dinara), što ukupno iznosi oko 120,06 dinara. Slično, pri kupovini evra od građanina, od izračunatih 115,94 dinara će oduzeti 1% provizije (~1,16 dinara), te će građanin dobiti oko 114,78 dinara po evru. Ovo objašnjava zašto su kursovi od 120 dinara u Bujanovcu bili u skladu sa propisima – predstavljali su gornju granicu uz naplaćenu punu proviziju.
| Datum | Srednji kurs NBS (RSD/EUR) | Maks. prodajni kurs (bez provizije) | Min. kupovni kurs (bez provizije) | Maks. prodajni kurs (sa 1% prov.) | Min. kupovni kurs (sa 1% prov.) |
|---|---|---|---|---|---|
| 9. decembar | 117,4042 | 118,87 | 115,94 | ~120,06 | ~114,78 |
| 10. decembar | 117,4214 | 118,89 | 115,95 | ~120,08 | ~114,79 |
Zašto banke i Pošta Srbije imaju drugačija pravila?
Kada je reč o deviznom poslovanju, važno je napraviti razliku između različitih vrsta finansijskih institucija. Dok se na menjačnice primenjuje strogi raspon od +/-1,25%, banke imaju veću slobodu u formiranju svojih kursnih lista. One svoje kurseve određuju na osnovu tržišnih uslova, sopstvene likvidnosti, rizika i konkurencije, iako ih NBS nadgleda u okviru šire monetarne politike. S druge strane, Pošta Srbije, kao javni poštanski operator, po pravilima spada u istu kategoriju kao menjačnice. Za nju važe identična ograničenja odluci NBS, što znači da i njeni kursevi moraju da se kreću unutar istog procentualnog raspona od srednjeg kursa. Ova razlika u regulativi često dovodi do toga da se u bankama mogu naći nešto povoljniji ili, u zavisnosti od trenutka, nepovoljniji kursevi u odnosu na menjačnice.
Šta pokreće tržišnu potražnju za evrom i kako to utiče na cenu?
Kao što je i NBS konstatovala, skorašnji rast potražnje za evrom ima dve komponente. Prva su uobičajena sezonska kretanja, povezana sa krajem godine, putovanjima i prazničnom potrošnjom. Druga, značajnija komponenta, direktno je povezana sa povećanom nesigurnošću i informacijama u vezi sa kompanijom NIS. Kada građani i preduzeća očekuju turbulencije ili devalvaciju, njihova prirodna reakcija je da deo svojih sredstava prebace u stabilniju stranu valutu, što stvaranjem veće potražnje vrši pritisak na rast prodajnog kursa u menjačnicama. Međutim, upravo zbog postojanja regulatornog okvira, ovaj rast nije neograničen. Menjačnice, iako motivisane profitom, moraju da se drže unutar zakonskih granica, što deluje kao amortizer za ekstremne tržišne šokove.
Kako građani mogu da se zaštite i pravilno planiraju razmenu valute?
Za prosečnog građanina, razumevanje ovih mehanizama je ključno za donošenje informisanih finansijskih odluka. Prvi korak je praćenje zvaničnog srednjeg kursa NBS, koji se objavljuje radnim danom posle 13 sati za naredni dan. Znajući ovu brojku, lako je izračunati maksimalni dozvoljeni prodajni kurs (dodati 1,25% i potom još 1% za moguću proviziju). Pre same razmene, savetuje se da se proveri kursna lista u više menjačnica, jer neke naplaćuju nižu proviziju ili rade sa užim rasponom, što može doneti uštedu. Takođe, za veće iznose, isplati se uporediti ponude i sa bankama, koje, iako ne podležu istom ograničenju, ponekad imaju konkurentnije uslove. Svest o propisima čini građane manje podložnim eventualnom iskorišćavanju u situacijama povećane tržišne nervoze.
Perspektiva: Stabilnost dinara i uloga regulatora u narednom periodu
Uloga Narodne banke Srbije u ovom procesu je višestruka. Kroz svoje odluke, ona ne samo što štiti potrošače na malo, već i doprinosi široj makroekonomskoj stabilnosti. Ograničavanjem kursnog raspona u menjačnicama, NBS indirektno utiče na očekivanja inflacije i sprečava da se lokalni šokovi u potražnji preterano amplifikuju kroz devizno tržište. U narednim mesecima, praćenje kretanja srednjeg kursa i ponašanja potražnje ostat će od posebnog značaja. Ekspertske analize sugerišu da će stabilnost kursa zavisiti od spoljnopolitičkih faktora, kretanja energetskih cena na svetskom tržištu, ali i od sposobnosti domaće privrede da održi izvoznu konkurentnost. U tom kontekstu, postojanje jasnih, predvidivih pravila za sve učesnike na tržištu predstavlja temelj poverenja u finansijski sistem.
