Obavezni vojni rok u Srbiji: Sve što treba da znate o vraćanju služenja
U budžetu Srbije za 2026. godinu prvi put nakon 15 godina pojavila se stavka za služenje obaveznog vojnog roka, što predstavlja jasan signal da se država ozbiljno priprema za vraćanje ove obaveze. Ovaj potez prati niz priprema koje su već u toku, uključujući uređenje kasarni i objekata širom zemlje, što ukazuje na sistemski pristup realizaciji ove važne odluke.
Istorijski kontekst i razlozi za vraćanje vojnog roka
Služenje obaveznog vojnog roka u Srbiji ukinuto je 2011. godine, nakon više od šezdeset godina neprekidne primene. Ovaj potez tada je opravdan potrebama za profesionalizacijom vojske i prilagođavanjem savremenim standardima NATO-a. Međutim, promena geopolitičke situacije u regionu, kao i potreba za jačanjem odbrambenog sistema, doveli su do ponovnog razmatranja ove teme. Prema analizama stručnjaka, vraćanje vojnog roka ima višestruke prednosti, uključujući ojačanje nacionalne svesti, popularizaciju vojne profesije i stvaranje rezervnog sastava.
Trenutna geopolitička situacija u Evropi, sa ratom u Ukrajini i povećanom napetošću na Balkanu, doprinosi redefinisanju bezbednosnih prioriteta. Vojni analitičari smatraju da obavezni vojni rok predstavlja ključni element u izgradnji održivog odbrambenog sistema koji kombinuje profesionalne jedinice i rezervni sastav. Ovaj model se pokazao efikasnim u mnogim evropskim zemljama koje su zadržale ili vratile obavezno služenje.
Tehnički detalji novog vojnog roka
Prema do sada objavljenim informacijama, obavezni vojni rok u Srbiji trajaće 75 dana, što predstavlja značajno skraćenje u odnosu na ranije periode kada je služenje trajalo i do 12 meseci. Ovaj period podeljen je na dva dela: 60 dana osnovne obuke i 15 dana vojnih vežbi na terenu. Takva struktura omogućava efikasno usvajanje osnovnih vojnih veština uz praktičnu primenu stečenog znanja.
Godišnje će kroz kasarne proći oko 20.000 regruta, raspoređenih u četiri roka tokom godine. Ovaj broj zasnovan je na demografskim proračunima i kapacitetima vojnih objekata. Interesantno je da se planira da služenje obuhvati muškarce od 19 do 27 godina, sa mogućnošću odlaganja do 30. godine života za one koji studiraju ili su već zaposleni.
| Period služenja | Broj dana | Sadržaj obuke |
|---|---|---|
| Prvih 30 dana | 30 | Obuka gađanja, lična oprema, zaštita |
| Drugih 30 dana | 30 | Taktička obuka, specijalnosti |
| Poslednjih 15 dana | 15 | Terenske vežbe i primena |
Tri grupe regruta i njihove obaveze
Sistem služenja vojnog roka predviđa podelu regruta u tri osnovne grupe, što predstavlja moderni pristup koji uzima u obzir različite potrebe i sposobnosti građana. Prvu grupu čine najmlađi regruti koji će služiti punih 75 dana sa punim vojnim opremanjem. Ova grupa ima za cilj da obuči osnovne vojne veštine i pripremi mlade ljude za moguće učešće u odbrambenim aktivnostima.
Drugu grupu čine starije osobe, uglavnom one koje su već započele studije ili radni odnos. Za njih se planira skraćeno služenje, što predstavlja kompromis između obaveze prema državi i potreba za nastavkom školovanja ili rada. Ovaj pristup sličan je obrazovnim sistemima drugih zemalja koje imaju slične modele služenja.
Treću grupu čine oni koji imaju prigovor savesti, koji će služiti vojni rok u trajanju od 155 dana, ali bez oružja. Ova opcija zasnovana je na ustavnom pravu na prigovor savesti i predstavlja alternativni način ispunjavanja građanske dužnosti. Interesantno je da se razmatraju dva modela civilne vojske: služba u civilnim ustanovama ili služba u kasarni bez oružja.
Infrastrukturne pripreme i finansijska sredstva
Vlada Srbije je u budžetu za 2026. godinu predvidela značajna sredstva za realizaciju projekta vraćanja obaveznog vojnog roka. Ukupan iznos određen za ovu svrhu iznosi oko 54,4 miliona evra, što uključuje i sredstava za uređenje vojnih objekata i nabavku opreme. Ova investicija pokazuje ozbiljnost namere i sistemski pristup pripremama.
Infrastrukturne pripreme već su u toku, sa planovima za uređenje kasarni u Priboju, Nišu i Pančevu. U Priboju je planirano ulaganje od 597 miliona dinara, u Nišu 100 miliona dinara, dok će u Pančevu biti uloženo 30 miliona dinara. Ova raspodela resursa pokazuje strateški pristup geografskoj raspodeli kapaciteta za obuku regruta.
Za 2027. godinu planirano je dodatno ulaganje od 200 miliona dinara u izgradnju objekata i infrastrukture Vojske Srbije, što ukazuje na dugoročni pristup ovom projektu. Ova sredstva obezbeđuju kontinuitet priprema i omogućavaju postepeno unapređenje uslova za služenje vojnog roka.
Pravni okvir i procedura usvajanja
Ključni korak u realizaciji vraćanja obaveznog vojnog roka je usvajanje odgovarajućeg zakona u Narodnoj skupštini Srbije. Trenutno je u proceduri izmena i dopuna Zakona o Vojsci Srbije, ali se u njima ne spominje vraćanje služenja vojnog roka. Ovo ukazuje na potrebu za posebnim zakonodavnim aktom koji će detaljno regulisati ovu oblast.
Pravni okvir mora da obuhvati brojne aspekte, uključujući definisanje prava i obaveza regruta, proceduru odlaganja služenja, uslove za prigovor savesti, kao i veze sa ekonomskim aktivnostima i obrazovanjem. Posebno je važno regulisati odnos sa poslodavcima i obrazovnim institucijama kako bi se osigurala pravična primena za sve učesnike.
Ministar odbrane Bratislav Gašić je naglasio da je proces u toku i da se očekuje da prvi regruti budu u kasarnama već sledeće godine. Međutim, pre toga neophodno je usvojiti određena zakonska i podzakonska akta koja će obezbediti pravnu sigurnost i jasne procedure za sve učesnike.
Obrazovni i socijalni aspekti služenja
Služenje obaveznog vojnog roka ima značajne obrazovne i socijalne dimenzije koje prevazilaze čisto vojne aspekte. Obuka u vojsci pruža mladim ljudima vredne životne veštine, uključujući disciplinu, timski rad, rukovođenje i rešavanje problema. Ove kompetencije su prenosive i korisne u civilnom životu i karijeri.
Socijalni aspekti obuhvataju integraciju mladih iz različitih društvenih sredina, regiona i obrazovanih profila. Vojni rok predstavlja jedinstvenu priliku za stvaranje zajedničkog iskustva koje doprinosi jačanju nacionalnog identiteta i solidarnosti. Ovaj aspekt posebno je važan u savremenim uslovima kada se društvo suočava sa brojnim izazovima integracije.
Za studente i zaposlene osobe predviđeni su posebni uslovi, uključujući mirovanje radnog odnosa i prilagođavanje školovanja. Ovi mehanizmi osiguravaju da služenje vojnog roka ne ometa obrazovanje i karijerni razvoj, što je ključno za dugoročni uspeh ove mere.
Međunarodna poređenja i dobre prakse
Analiza međunarodnih iskustava sa obaveznim vojnim rokom pruža vredne uvide za dizajniranje srpskog sistema. Zemlje kao što su Švajcarska, Austrija, Finska i Norveška imaju dugogodišnje tradicije obaveznog služenja koje su se pokazale uspešnim. Ključni faktori uspeha uključuju jasne ciljeve, dobro organizovanu obuku i integraciju sa civilnim životom.
Švajcarski model, na primer, kombinuje obavezno služenje sa sistemom rezervista koji se redovno obnavljaju kroz vežbe. Ovaj pristup osigurava održivost odbrambenog sistema uz minimalne narušavanja civilnog života. Slično tome, norveški sistem se fokusira na razvoj liderskih veština i timskog rada, što ima široku primenu van vojnih konteksta.
Iskustva drugih zemalja pokazuju da uspešan sistem obaveznog vojnog roka zahteva balans između vojnih potreba i društvenih očekivanja. Ključno je osigurati da služenje bude percipirano kao vredno iskustvo koje doprinosi ličnom razvoju, a ne kao teret ili gubitak vremena.
Implementacioni izazovi i rešenja
Implementacija obaveznog vojnog roka nosi niz izazova koji zahtevaju pažljivo planiranje i pripremu. Jedan od ključnih izazova je obezbeđenje adekvatnih kapaciteta za smeštaj i obuku 20.000 regruta godišnje. Ovo zahteva ne samo fizičku infrastrukturu već i dovoljan broj obučenih instruktora i administrativnog osoblja.
Drugi značajan izazov predstavlja koordinacija sa obrazovnim sistemom i tržištem rada. Neophodno je razviti mehanizme koji će osigurati da služenje vojnog roka ne ometa školovanja i karijerni razvoj mladih ljudi. Ovo uključuje fleksibilne rasporede služenja i priznavanje stečenih veština u civilnom kontekstu.
Priprema za implementaciju već je u toku, sa brojnim radnim grupama i stručnjacima koji rade na detaljnoj razradi svih aspekata sistema. Ovaj pristup osigurava da će vraćanje obaveznog vojnog roka biti sprovedeno na profesionalan i organizovan način, uz maksimalno uvažavanje potreba svih učesnika.
