Globalni uticaj zagadenog vazduha na zdravlje: Alarmantni podaci za Srbiju

Globalni uticaj zagadenog vazduha na zdravlje: Alarmantni podaci za Srbiju

Prema najnovijem godišnjem izveštaju Instituta za zdravstvene efekte i Instituta za zdravstvenu metriku, koji se smatra najkvalitetnijim izvorom podataka o kvalitetu vazduha i njegovom uticaju na zdravlje, više od trećine svetske populacije je izloženo prekomernim nivoma zagadujućih čestica PM 2,5. Ovi podaci predstavljaju alarmantnu silku globalne zdravstvene krize koja direktno utiče na kvalitet života miliona ljudi širom sveta.

Nove spoznaje o uticaju zagadenog vazduha

Doktorica Elizabet Paunović, koja je analizirala najnovije podatke za Dnevnik, ističe da je procenat izloženosti koncentracijama preko 35 mikrograma po kubnom metru zaista vrlo visok. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje koncentracije ne veće od pet mikrograma po kubnom metru, što pokazuje koliko je stvarna situacija daleko od preporučenih vrednosti. Ono što je posebno zabrinjavajuće u ovom izveštaju je procenjena ukupna prevremena smrtnost koja se pripisuje izloženosti zagadenom vazduhu, koja sada iznosi čak 7,9 miliona ljudi godišnje.

Ova visoka cifra se održava godinama nažalost, što ukazuje na sistematski problem koji zahteva hitne mere rešavanja. Jedan od najznačajnijih novih nalaza u ovom izveštaju je veliki broj publikovane naučne literature koji je omogućio procenu rizika od nastanka Alchajmerove bolesti usled izloženosti zagadenom vazduhu. Procenjuje se da oko 600.000 ljudi u svetu godišnje premine upravo usled Alchajmerove demencije proizrokovane zagadenim vazduhom.

Alchajmerova bolest i zagadenje vazduha

Statistički podaci pokazuju da je svaka četvrta prevremena smrt od Alchajmerove bolesti proizrokovana zagadenim vazduhom. U Srbiji u apsolutnim ciframa to iznosi na 100.000 stanovnika, od 81 prevremeno preminule osobe od zagadenog vazduha, osam do 11 se pripisuje i dijagnozi Alchajmerove bolesti uzrokovane zagadenim vazduhom. Ovo je jedan od novih podataka koji zabrinjava i koji ukazuje na rešenja koja treba sprovoditi jer imamo sve veći broj starije populacije koja ima Achajmerovu demenciju.

Mehanizam delovanja zagadivača na moždane funkcije je kompleksan i uključuje direktan uticaj na neuronsku aktivnost, oksidativni stres i neuroinflamaciju. Najmanje čestice PM 2,5 mogu proći krvno-moždanu barijeru i direktno uticati na moždano tkivo, što dovodi do akumulacije amiloidnih plakova karakterističnih za Alchajmerovu bolest. Ova povezanost je posebno zabrinjavajuća s obzirom na globalno starenje populacije i očekivani porast slučajeva demencije u narednim decenijama.

Širok spektar zdravstvenih posledica

Ono što je manje poznato u javnosti je da su to uglavnom bolesti srca i krvnih sudova, usled ulaska tih najopasnijih čestica od 2,5 mikrona u prečniku koje se putem krvotoka raspoređuju i talože i u krvnim sudovima i u svim organima. U Srbiji nekih 19 odsto smrti od ishemijske bolesti srca proizrokovano je zagadenim vazduhom, nekih 18 odsto moždanim udarom, narodski rečeno šlogom.

Pored toga, tu je hronična opstruktivna bolest pluća sa 16 odsto. A ono što posebno zabrinjava je neonatalna smrtnost, znači smrtnost odojčadi u prvom mesecu života koja je procenjena na 14 odsto od svih neonatalnih smrti, proizrokovana je zagadenim vazduhom. Druga činjenica se takođe odnosi na decu, koja su posebno osetljiv deo populacije, da je to i u svetu drugi faktor rizika zagaden vazduh i infekcije donjih respiratornih puteva, drugi faktor rizika smrtnosti dece do pet godina.

Kod dece zagaden vazduh drugačije deluje – manja im je telesna težina, brže dišu, aktivnija su, imaju nezrela tkiva i to je sve razlog njihove ranjivosti. Ovi podaci jasno ukazaju na potrebu za posebnom zaštitom dece od uticaja zagadenog vazduha, posebno u urbanim sredinama gde su koncentracije zagadivača često najviše.

Stanje u Srbiji u poređenju sa svetom

Podaci za Srbiju pokazuju da je smrtnost na 100.000 stanovnika od najopasnijih PM 2,5 čestica stabilizovana ili čak nešto malo manja u odnosu na prethodne izveštaje, tako da je 81 smrt na 100.000 stanovnika se pripisuje zagadenom vazduhu. Ako uporedimo sa svetskim prosekom, svetski prosek je 56 smrti na 100.000 stanovnika, a ako uporedimo na primer, sa Nemačkom, tamo je 17,1.

Ova poređenja jasno pokazuju da, iako postoji blaga tendencija pada, i dalje su to vrlo negativne posledice zagadenog vazduha u Srbiji. Podaci zvanične državne monitoring agencije za zaštitu životne sredine Srbije već godinama pokazuju da je vazduh jako zagaden u svim većim gradovima, ako posmatramo na godišnjem nivou.

Program zaštite vazduha do 2030. godine

Vlada Srbije je pre tri godine donela Program zaštite vazduha do 2030. godine. Ako bi se primenile mere smanjenja zagadenja vazduha, predviđene u tom dokumentu, smrtnost od zagadenog vazduha smanjila bi se za 40 odsto. Ovaj program predstavlja značajan korak ka rešavanju ovog ozbiljnog zdravstvenog problema, ali njegova uspešna implementacija zahteva koordinirane napore svih relevantnih aktera.

Program obuhvata mere poput modernizacije industrijskih postrojenja, promovisanja čistih tehnologija, unapređenja sistema javnog prevoza i podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije. Međutim, ključni izazov ostaje dosledna primena ovih mera na terenu i obezbeđivanje dovoljnih finansijskih sredstava za njihovu realizaciju.

Ekonomski aspekti zagadenja vazduha

Pored direktnih zdravstvenih posledica, zagadenje vazduha ima značajne ekonomske implikacije. Troškovi lečenja bolesti uzrokovanih zagadenim vazduhom, gubitak produktivnosti usled bolovanja i prevremenih smrti predstavljaju ogroman teret za zdravstveni sistem i privredu u celini. Prema procenama Svetske banke, troškovi zagadenja vazduha u Srbiji iznose više stotina miliona evra godišnje.

Ovakvi ekonomski gubici dodatno opterećuju već ograničene resurse zdravstvenog sistema i ograničavaju mogućnosti za investicije u druge sektore. Stoga, ulaganje u mere za poboljšanje kvaliteta vazduha ne predstavlja samo zdravstvenu neophodnost, već i ekonomsku isplativost na dugi rok.

Prevencija i buduće mere

Za efikasno rešavanje problema zagadenja vazduha neophodan je sveobuhvatan pristup koji uključuje poboljšanje monitoring sistema, jačanje regulatornog okvira, podsticanje čistih tehnologija i podizanje svesti javnosti o rizicima. Posebnu pažnju treba posvetiti ranjivim grupama populacije kao što su deca, starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima.

Edukacija gradana o pravilima ponašanja tokom perioda visokog zagadenja, unapređenje sistema javnog saobraćaja i podsticanje korišćenja bicikala i pešačenja mogu značajno doprineti smanjenju izloženosti zagadivačima. Takođe, neophodno je kontinuirano praćenje kvaliteta vazduha i pravovremeno obaveštavanje javnosti o trenutnom stanju.

Zaključna razmatranja

Podaci iz najnovijeg izveštaja jasno ukazuju na ozbiljnost problema zagadenja vazduha i njegovog uticaja na zdravlje stanovništva. Iako postoje pozitivni pomaci u smislu donošenja strategkih dokumenta i blagog smanjenja smrtnosti, Srbija i dalje ima značajno više stopa smrtnosti usled zagadenog vazduha u poređenju sa evropskim prosekom.

Uspešna borba protiv zagadenja vazduha zahteva koordinirane napore svih društvenih aktera – od državnih institucija preko privrede do pojedinaca. Samo kroz zajednički angažman i doslednu primenu postojećih strategija možemo očekivati značajnije poboljšanje kvaliteta vazduha i zaštitu zdravlja građana.