Dečji dodatak u Srbiji: Sistem koji isključuje najugroženije
Prema podacima iz 2024. godine, stopa rizika od siromaštva kod dece u Srbiji iznosi alarmantnih 24,2%, što je značajno više od proseka opšte populacije koja iznosi 21,7%. Ovaj statisticki podatak otkriva duboke sistemske probleme u mehanizmina socijalne zaštite, posebno kada je reč o dečjem dodatku – programu koji bi trebalo da bude oslonac porodicama u teškom materijalnom položaju.
Osnovni parametri dečjeg dodatka
Dečji dodatak predstavlja ključni instrument socijalne politike Republike Srbije, namenjen porodicama sa decom koje se nalaze u teškom materijalnom položaju. Kao što ističe društvena analiza, osnovni cilj ove mere je olakšavanje troškova odgoja i izdržavanja dece, ali praktična primena pokazuje brojne nedostatke i paradokse. Sistem je koncipiran tako da pruža podršku onima koji je najviše potrzebaju, ali strogi uslovi često onemogućavaju upravo najugroženijim porodicama da ostvare svoja prava.
Izmenama iz jula 2025. godine, osnovni iznos dečjeg dodatka povećan je sa 4.299,63 na 4.411,42 dinara, što predstavlja nominalno povećanje od svega 112 dinara. Ovaj minimalni prilagodavajuci korak jedva da prati inflatorne trendove, ostavljajuci realnu vrednost pomoći u velikoj meri nepromenjenom. Za samohrane roditelje i staratelje iznos iznosi 5.734,83 dinara, dok porodice sa decom sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju ostvaruju pravo na 6.617,14 dinara mesečno.
Imovinski i prihodni uslovi – barijere za pristup
Jedan od najkontroverznijih aspekata sistema dečjeg dodatka jeste strogo definisan cen-zus prihoda. Prosecan prihod po članu domacinstva u prethodna tri meseca ne sme da prede 13.234 dinara, što automatski isključuje porodice u kojima jedan roditelj radi za minimalac. Ovaj paradoks otkriva fundamentalnu protivurečnost u državnoj politici – rad za minimalnu placu se smatra dovoljnim za izdržavanje porodice, iako realni troškovi života govore sasvim drugačije.
Pored prihodnih ogranicenja, sistem postavlja i brojne imovinske barijere. Porodica ne sme posedovati dodatne nekretnine, osim stana ili kuce u kojoj živi, pri cemu ta nekretnina ne sme biti “prevelika” – dozvoljena je najviše jedna soba po članu domacinstva, uvecana za još jednu. Garaža može postojati, ali ne veca od 20 kvadratnih metara, što dodatno ogranicava mogucnost porodica da poseduju bilo kakav dodatni imovinski kapital.
| Tip porodice | Maksimalni prihod po članu | Osnovni iznos dodatka |
|---|---|---|
| Standardna porodica | 13.234 dinara | 4.411,42 dinara |
| Samohrani roditelj | 17.204 dinara | 5.734,83 dinara |
| Deca sa invaliditetom | Posebni limiti | 6.617,14 dinara |
Obrazovni uslovi i starosna ogranicenja
Sistem dečjeg dodatka usko je povezan sa obrazovnim postignucima dece. Jedan od kliucnih uslova jeste redovno pohadanje škole, pri cemu deca koja ne idu u školu, osim u izuzetnim slucajevima, gube pravo na doda-tak. Ovo pravilo, iako ima obrazovnu funkciju, može dodatno ugroziti deca iz marginalizovanih sredina koja se susrecu sa brojnim preprekama u pristupu obrazovanju.
Ucenici srednjih škola imaju pravo na doda-tak do zavrsetka obrazovanja, najkasnije do 20. godine života. Za deca sa smetnjama u razvoju ovaj period se produzava do 26. godine, pod uslovom da su ukljucena u obrazovne i radno-osposobljavajuce programe. Ova odredba pokušava da obuhvati specificne potrebe dece sa posebnim potrebama, ali i dalje ostavlja mnoge mlade ljude bez adekvatne podrske nakon navršene 26. godine.
Katastarski prihodi i poljoprivredna domacinstva
Zakon o dečjem dodatku uvodi dodatni filter kroz katastarske prihode od zemljista. Postoje tacno odredjeni limiti izraženi u dinarima koje porodica ne sme da premaši po članu domacinstva. Cak i minimalni prihod od poljoprivrede može biti prepreka za dobijanje pomoci, osim ako porodica nema druge izvore prihoda, kada je dozvoljen nešto širi prag.
Za poljoprivredna domacinstva vaze posebna pravila – pravo se može ostvariti ako površina zemljista ne prelazi dva hektara po članu porodice. Ovo ogranicenje cesto onemogućava tradicionalna poljoprivredna domacinstva da ostvare pravo na pomoc, iako se njihovi prihodi mogu znacajno razlikovati od godine do godine zbog vremenskih uslova i tržišnih fluktuacija.
Roditeljski doda-tak – novi mehanizam podrske
Pored dečjeg dodatka, od 1. novembra 2024. godine na snagu su stupe izmene Zakona koje uvode roditeljski doda-tak. Ova mera namenjena je majkama za prvo, drugo, trece i cetvrto dete, uz uslov državljanstva i prebivališta u Srbiji. Kao što analize ekonomskih politika pokazuju, ovakve jednokratne mere imaju ogranicen uticaj na dugoročno smanjenje siromaštva.
Za prvo dete isplacuje se jednokratno 500.000 dinara, za drugo 600.000 u 24 mesecne rate, a za trece 2.280.000 u 120 rata. Cetvrto dete donosi 3.180.000 dinara, takode u 120 rata. Uz to, za drugo i trece dete predvidjena je i jednokratna pomoc od 135.000 dinara. Iako ovi iznosi deluju znacajno, njihova distribucija tokom vremena znacajno umanjuje njihov trenutni uticaj na materijalni položaj porodice.
Kriticki osvrt na sistem – perspektiva eksperata
Kako u razgovoru za Biznis.rs istice nacionalna direktorka Fondacije SOS Decja sela Srbija Vesna Mrakovic, kljuc nije u jednokratnoj materijalnoj pomoci, vec u jacanju kapaciteta samih porodica. “Socijalno ugrožene porodice nisu u teskoj situaciji samo zbog nedostatka novca. Na njihovu svakodnevicu uticu i socijalna izolacija, zdravstveni problemi, nezaposlenost, kao i nedostatak šire drustvene podrske”, naglasila je Mrakovic.
Upravo na tom principu pociva program “Jacanje porodice”, koji Fondacija sprovodi od 2013. godine. Ideja programa je da se prekine “zacarani krug” siromaštva i disfunkcionalnih obrazaca ponasanja koji se cesto prenose s generacije na generaciju. Porodicama se, kako objasnjava Mrakovic, pruža praktična i kontinuirana podrska, dok je materijalna pomoc prisutna samo kada je neophodna.
Mrakovic posebno kritikuje praksu davanja univerzalnih beneficija, narocito u vecim gradovima, koje se dodeljuju svima bez obzira na realne potrebe. “Takve mere cesto zaobilaze najsiromasnije, ili su im nedovoljno korisne. Umesto toga, neophodno je da se podrska usmeri tamo gde je najpotrebnija – u oblasti obrazovanja, lecenja, zapošljavanja i stambenog zbrinjavanja. Samo tako ona može da donese stvarne promene”, istice Mrakovic.
Preporuke za unapredenje sistema
Jos 2022. godine Fiskalni savet je apelovao na vladu da se sistem izmeni. Tada je objavljena analiza da deca do 18 godina predstavljaju najugroženiju starosnu grupu u Srbiji. Prema njihovoj proceni, jasan prioritet za smanjenje siromaštva dece jeste unapredenje iznosa i obuhvata dečjeg dodatka.
Kako su naveli, povecanje iznosa naknade za cetvrtinu i snažno povecanje obuhvata najugroženijih korisnika za vise od dve trecine, sa 245.000 na oko 415.000 dece, omogucilo bi da se stopa siromaštva dece smanji na ispodprosecan nivo od 19,1%. Ove preporuke, medutim, nisu implementirane, ostavljajuci sistem dečjeg dodatka u stanju koje ne odgovara realnim potrebama najugroženijih porodica.
Program “Jacanje porodice” podrazumeva rad sa svim članovima domacinstva, direktno u njihovom okruženju – u domovima, naseljima i lokalnim zajednicama. Za jedanaest godina rada podršku je dobilo 1.652 porodice sa 3.919 dece i mladih, kao i 2.185 odraslih. Ovakav holisticki pristup, koji kombinuje materijalnu pomoc sa razvojem vestina i kapaciteta, predstavlja model koji bi trebalo da inspirise šire reforme sistema socijalne zaštite.
Kao što edukativni programi pokazuju, dugoročno resenje leži u integrisanom pristupu koji kombinuje finansijsku pomoc sa obrazovnim, zdravstvenim i zapošljavajucim intervencijama. Samo na taj nacin može se prekinuti medugeneracijski ciklus siromaštva i obezbediti deci iz ugroženih porodica prave šanse za bolji život.
