Zašto električna vozila nisu ekološko rešenje u Srbiji
Oslanjanje Srbije na ugalj predstavlja izazovan paradoks. Dok se električna vozila (EV) ističu kao čistija alternativa prevoza, u Srbiji ona nisu nužno ekološko rešenje kakvo bi se moglo očekivati. Zašto, pitate se? Hajde da razložimo slojeve ovog složenog problema.
Zavisnost od Uglja: Osnovni izazov
Više od 65% električne energije u Srbiji dolazi iz koje koriste lignit, najprljaviji oblik uglja. To znači da, kada punite svoje EV, električna energija često dolazi iz sagorevanja uglja. Posledično, ovaj proces ispušta značajne količine CO₂ i drugih štetnih supstanci poput SO₂ i čestica.
Indirektno zagađenje zbog punjenja EV
Kada priključujete električno vozilo na srpsku mrežu, umesto da direktno zagađujete vazduh izduvnim gasovima, indirektno doprinosite zagađenju vazduha iz termoelektrana. Ključna ironija je da su električna vozila na globalnom nivou zamišljena da smanje zagađenje, a ne da doprinesu njemu.
Sistemske neefikasnosti i gubici u električnoj energiji
Stara termoelektrična infrastruktura Srbije radi sa niskim stepenom efikasnosti od nekih 30–35%. Dodatno, gubici u prenosu električne energije u Srbiji su veći nego u mnogim zemljama EU. Kada se uzmu u obzir ovi sistemski gubici od proizvodnje do punjenja, ukupna energetska efikasnost električnog vozila može biti slična modernom benzinskom ili dizel motoru.
Nedovoljna uloga obnovljive energije
Obnovljivi izvori energije kao što su solarna, hidro i energija vetra doprinose sa manje od 30% u srpskom energetskom miksu. Umesto da se nova potražnja za EV zadovoljava čistim izvorima, verovatno će se povećati rad termoelektrana na ugalj kako bi zadovoljili veću potrošnju električne energije.
Uticaj Vremena Punjenja na Maksimalno Opterećenje
Zamislite ovo – svi priključuju svoja EV nakon posla, između 17h i 22h, kada je potražnja za električnom energijom na vrhuncu. Tokom tog vremena, mreža je već opterećena, što zahteva dodatnu proizvodnju električne energije iz uglja kako bi se zadovoljila potražnja. Dakle, punjenje u vreme vršne potrošnje kontradiktorno dovodi do većih emisija.
EVs vs. Tradicionalna Vozila
Punjenje EV noću sa električnom energijom iz termoelektrana rezultira većim emisijama CO₂ po kilometru (indirektno) nego moderni hibridi ili dizeli u realnim uslovima. Iako EV ne proizvode direktne emisije u urbanim sredinama (što je očigledna prednost), ne smanjuju značajno klimatsko zagađenje na širem planu.
Koraci ka zelenijim EV u Srbiji
Prelazak na zaista zelene EV u Srbiji zahteva višestrani pristup. Povećanje učešća solarne i energije vetra, modernizacija mreže kako bi se minimizirali gubici i postepeno ukidanje termoelektrana za čistije izvore su ključni. Promocija pametnih praksi punjenja, kao što je punjenje van vršnih sati, takođe može napraviti značajnu razliku. Ovi koraci nisu samo idealistički; oni su od suštinskog značaja za održiviju budućnost.
