Velike promene za zaposlene i poslodavce
U februaru 2026. godine, više od milion zaposlenih u Srbiji i njihovi poslodavci očekuju konkretne finansijske promene koje direktno utiču na portmondže. Regularno godišnje usklađivanje neoporezivih iznosa sa kretanjem cena nije samo administrativna formalnost, već prava prilika za pojedince i firme da bolje planiraju svoje budžete i nagrađivanje. Ove promene, koje važe od 1. februara 2026. do 31. januara 2027. godine, predstavljaju ključni mehanizam države za ublažavanje inflatornih pritisaka na standard građana i olakšavanje poslovanja.
Šta se zapravo menja od februara 2026. godine?
Važno je odmah razjasniti jednu čestu zabunu: neoporezivi deo osnovne zarade, koji iznosi 34.221 dinar i na koji se ne plaća porez na dohodak, ostaje nepromenjen jer je već povećan od 1. januara 2026. Promene koje dolaze u februaru odnose se isključivo na takozvane “dodatne isplate” – dnevnice, naknade troškova, solidarne pomoći, nagrade i slično. Cilj ovog usklađivanja je da se očuva kupovna moć tih primanja, odnosno da nominalni iznos koji zaposleni dobije “u ruke” zadrži sličnu realnu vrednost uprkos porastu cena u ekonomiji. Za poslodavce, ovo predstavlja pravnu sigurnost i jasan okvir za planiranje troškova nagrađivanja i socijalne politike u firmi.
Detaljan pregled novih neoporezivih limita za zaposlene
Promene donose konkretne, brojčano veće iznose za širok spektar situacija u radnom odnosu. Naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, redovni mesečni trošak za svakog radnika, povećava se na 5.782 dinara. Za zaposlene koji često putuju u službene svrhe, promene su posebno značajne: dnevnica za službeni put u zemlji iznosiće 3.471 dinar dnevno, dok je naknada za prevoz na tom putu postavljena na značajnih 10.121 dinar. Ovo omogućava poslodavcima da realističnije pokriju troškove svojih zaposlenih na putu, a radnicima da ne budu u gubitku prilikom obavljanja poslovnih zadataka van sedišta firme.
Socijalni aspekt radnog odnosa takođe dobija na značaju kroz nove limite. Solidarna pomoć za bolest, rehabilitaciju ili invaliditet može se isplatiti bez poreza u iznosu do 57.827 dinara, što predstavlja značajnu finansijsku podršku u teškim trenucima. Jubilarne nagrade zaposlenima, koje se često dodeljuju prilikom godina radnog staža, imaju neoporezivi limit od 28.912 dinara. Posebno je važno istaći limite za pomoć u slučaju smrti člana porodice zaposlenog, koja iznosi čak 101.194 dinara, i pomoć pri rođenju deteta, koja može biti isplaćena bez poreza do visine prosečne zarade u Srbiji u trenutku isplate, što je izuzetno povoljna odredba za mlade porodice.
| Vrsta isplate | Neoporezivi iznos (u dinarima) |
|---|---|
| Naknada troškova prevoza na posao | 5.782 |
| Dnevnica (službeni put u zemlji) | 3.471 dnevno |
| Naknada prevoza na službenom putu | 10.121 |
| Solidarna pomoć (bolest, invaliditet) | 57.827 |
| Poklon deci zaposlenih (Nova g./Božić) | 14.457 |
| Jubilarna nagrada | 28.912 |
| Pomoć pri smrti člana porodice | 101.194 |
| Premije za dobrovoljno zdravstveno osiguranje | 8.677 |
Šta promene znače za poslodavce i njihovu politiku nagrađivanja?
Za preduzetnike, direktore i odseke za ljudske resurse, novi neoporezivi iznosi predstavljaju strateški alat. Omogućavaju im veću fleksibilnost i efikasnost u sistemu nagrađivanja, jer deo isplata može da ide direktno u džep zaposlenog bez da prolazi kroz poresku struju. Ovo je posebno značajno za motivacione bonuse, nagrade za postignute rezultate ili simbolične poklone povodom praznika. Na primer, poklon deci zaposlenih do 15 godina za Novu godinu i Božić može iznositi do 14.457 dinara po detetu bez ikakvog poreskog opterećenja ni za primaoca ni za davaoca. Takvim akcijama kompanija gradi lojalnost i porodični duh, a zaposleni dobijaju konkretnu koristi.
Poslodavcima koji žele da ponude dodatne zdravstvene ili penzijske sigurnosti svojim kadrovima, limit za premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i doprinose dobrovoljnom penzijskom fondu iznosi 8.677 dinara. Ovaj mehanizam omogućava firmama da diferenciraju svoju ponudu od konkurencije i privuku kvalitetne radnike kroz kompletan paket beneficija, a ne samo kroz osnovnu platu. Implementacija ovih promena zahteva blagovremeno usklađivanje internih pravila i procedura isplate kako bi se osigurala puna zakonitost i iskorišćenost svih predviđenih olakšica.
Prošireni neoporezivi iznosi za studente, honorarce i druge kategorije
Važno je naglasiti da se promene ne odnose samo na klasične radne odnose. Zakonodavac je predvideo i usklađivanje iznosa za brojne druge oblike primanja, čime se osigurava šira socijalna pravednost. Stipendije i studentski krediti imaju neoporezivi limit od 44.325 dinara, što je značajna podrška studentskom budžetu u vreme kada su obrazovni i životni troškovi u stalnom porastu. Ovo može imati pozitivan uticaj na smanjenje odliva mladih talenata i olakšavanje školovanja.
Fizička lica koja nisu u radnom odnosu sa isplatiocem, odnosno honorarci ili lica sa ugovorom o delu, mogu primiti novčanu pomoć ili nagradu bez poreza do 19.209 dinara. Ovo otvara mogućnost firmama da na povoljniji način nagrade spoljne saradnike, konsultante ili učesnike raznih projekata. Posebno su interesantni visoki limiti za naknade učešća u programima Evropske unije i međunarodnih organizacija, kao i za pojedinačni dobitak od igara na sreću, koji iznose čak 147.757 dinara. Članovi biračkih i popisnih komisija takođe imaju pravo na naknadu od 7.763 dinara bez poreza, što predstavlja simboličnu nagradu za angažovanje u javnim poslovima.
Kako se novi iznosi odnose na postojeće plate i budžete?
Ključna poruka koju treba preneti i zaposlenima i poslodavcima je da ovi povećani neoporezivi iznosi ne podrazumevaju automatsko povećanje plata ili obavezu isplate do limita. Reč je o maksimalnim iznosima do kojih se određena naknada ili pomoć može isplatiti bez poreza. Poslodavac i dalje sam odlučuje da li će, u kojoj meri i kome isplaćivati dnevnice, nagrade ili pomoći. Međutim, ako firma odluči da isplati, na primer, solidarnu pomoć bolesnom zaposlenom, ona to može učiniti u iznosu do 57.827 dinara bez da taj novac ikada vidi poreska uprava.
Za budžete domaćinstva, ove promene mogu imati vidljiv efekat ako je zaposleni često na službenom putu ili ako firma aktivno koristi motivacione bonuse. Neto iznos koji radnik primi za dnevnicu od 3.471 dinar je tačno toliko, za razliku od bonusa iz osnovne plate koji bi se oporezio. Za preduzetnike, poznavanje ovih limita je suštinsko za tačno planiranje troškova rada i optimizaciju poreskog opterećenja, osiguravajući da svaka isplata bude maksimalno efikasna i za firmu i za zaposlenog.
Duže perspektive i strateške implikacije novih propisa
Uvođenje ovih povećanih neoporezivih iznosa od februara 2026. nije izolovana mera, već deo šireg ekonomski-pravnog okvira koji ima za cilj da stimuliše formalnu ekonomiju i transparentnost u isplatama. Olakšavajući poslodavcima da legalno i bez poreskih gubitaka nagrađuju svoje zaposlene, država indirektno podstiče veću isplatu beneficija kroz redovne kanale, umanjujući potencijal za sivu ekonomiju i isplate “u kesu”. Ovo doprinosi zdravlju celokupnog sistema socijalnog i penzijskog osiguranja, jer se sva isplata vodi u skladu sa zakonom.
S druge strane, za zaposlene, postojanost ovakvog mehanizma godišnjeg usklađivanja gradi predvidljivost i sigurnost. Radnici mogu da razumeju da će se njihova kupovna moć u pogledu dodatnih primanja održavati, što je psihološki važan faktor u vremenu ekonomske nesigurnosti. Konačno, ovaj sistem predstavlja i oblik indirektne borbe protiv inflacije, jer država kroz poreske olakšice delimično kompenzuje porast troškova života za aktivnu radnu snagu, zadržavajući njenu realnu platežnu moć i time održavajući domaću potrošnju, koja je motor svake ekonomije.
