Užice uvodi prevoz na zahtev: Revolucija u ruralnoj mobilnosti kroz projekat SIT FLEXI

Užice uvodi prevoz na zahtev: Revolucija u ruralnoj mobilnosti kroz projekat SIT FLEXI

Prema podacima Evropske unije, više od 30% stanovništva u ruralnim područjima zemljama članicama suočava se sa ograničenjima u pristupu osnovnim uslugama zbog nepotpune ili nepostojeće javne saobraćajne infrastrukture. Grad Užice odlučio je da se suoči sa ovim izazovom na inovativan način, uključujući se u značajni evropski projekat „Smart mobility on demand – SIT FLEXI Transfer Network”. Ova inicijativa, koja se finansira u okviru programa URBACT IV, predstavlja strateški korak ka rešavanju hroničnog problema mobilnosti u zabačenim naseljima, nudeći model koji kombinuje digitalne tehnologije i postojeće lokalne resurse.

Šta je zapravo SIT FLEXI projekat i zašto je Užice deo njega?

Projekat SIT FLEXI Transfer Network je transnacionalna mreža gradova koja ima za cilj da prenese i implementira već proveren model prevoza na zahtev, poznat kao Demand Responsive Transport (DRT). Lider mreže je međuopštinska zajednica regiona Koimbre iz Portugalije, entitet koji je ovaj sistem uspešno razvio i održava već nekoliko godina. Pored Užica, u projektu učestvuju i značajni evropski gradovi kao što su Strazbur u Francuskoj, Kluž u Rumuniji, Solun u Grčkoj, Kiškunhalaš u Mađarskoj, Mengeš u Sloveniji i Bijelo Polje u Crnoj Gori. Ovakva saradnja omogućava razmenu iskustava, znanja i najboljih praksi, što je od ključnog značaja za uspešnu adaptaciju složenog sistema na lokalne uslove. Period realizacije projekta je ambiciozan i dugoročno planiran, trajući od novembra 2025. do aprila 2028. godine, što daje dovoljno vremena za temeljnu analizu, pilot testiranje i postepeno uvođenje.

Kako funkcioniše model prevoza „na zahtev” (DRT)?

Za razliku od klasičnog javnog prevoza koji se oslanja na fiksne linije i redovne, često nepotpune, redove vožnje, model Demand Responsive Transport (DRT) radi na principu fleksibilnosti i odziva na stvarne potrebe korisnika. Osnovni mehanizam je jednostavan: putnik mora da rezerviše svoju vožnju. Nakon što se prikupe sve rezervacije za određeni vremenski period, specijalizovani softverski algoritam optimizuje rute vozila tako da se istovremeno zadovolje zahtevi svih korisnika na najefikasniji mogući način, minimizirajući ukupno vreme putovanja i pređeni kilometraž. Ključna karakteristika sistema je inkluzivnost: rezervacija je moguća ne samo preko moderne mobilne aplikacije ili veb sajta, već i klasičnim telefonskim pozivom. Ovaj detalj je od suštinskog značaja za osiguranje da usluga bude dostupna svim kategorijama stanovništva, posebno starijim građanima koji mogu biti manje upoznati sa digitalnim tehnologijama, a često su i oni koji najviše zavise od javnog prevoza.

Inspiracija iz Portugala: Uspešna priča regiona Koimbre

Uspeh projekta u velikoj meri se oslanja na dokazani model iz regiona Koimbre, koji služi kao primarna inspiracija i „putokaz” za sve partnerske gradove. Tamošnji sistem DRT je postigao impresivne razmere: danas pokriva preko 630 naseljenih mesta, što je broj koji jasno pokazuje skalabilnost i održivost koncepta. Još jedan ključni element uspeha je strategija uključivanja lokalnih privatnih prevoznika. U funkcionisanju sistema aktivno učestvuje preko 130 vozača, od kojih su većina lokalni taksisti koji su se integrisali u javni sistem prevoza. Ovaj pristup ne samo da obezbeđuje postojeću infrastrukturu i znanje lokalnih puteva, već i stvara sinergiju između javnog i privatnog sektora, pretvarajući potencijalnu konkurenciju u kooperaciju koja konačno koristi građanima. Ovaj portugalski primer pruža Užicu konkretan okvir i jasne pokazatelje uspeha koje treba da dostigne.

Na koja područja Užica će se projekat prvo fokusirati?

Prva faza projekta u Užicu biće usmerena na detaljnu analizu i pilot implementaciju u ruralnim naseljima koja su najviše izolovana. Inicijalne studije ukazale su na 35 ruralnih naselja u okolini Užica, u kojima živi približno 3.800 stanovnika, a koja trenutno imaju ograničen ili nikakav pristup redovnom autobuskom prevozu. Planinski teren i rasutost naseljenih mesta čine uspostavljanje klasičnih autobuskih linija ekonomski neodrživim za operatere javnog prevoza, jer bi vozila često išla poluprazna, što predstavlja finansijski gubitak. Zbog toga se stanovnici ovih naselja u velikoj meri oslanjaju na usluge taksi prevoza, koji su, iako dostupni, za mnoge finansijski nedostupni za svakodnevne aktivnosti kao što su odlazak na posao, u školu, zdravstvenu ustanovu ili tržni centar. Projekat SIT FLEXI upravo želi da premosti ovaj jaz, nudeći organizovaniji i potencijalno subvencionisaniji model koji koristi istu mrežu vozila – taksija.

Kakva je uloga lokalnih taksista u novom sistemu?

Integracija lokalnih taksi prevoznika predstavlja srž celog preduzeća i najveći odstup od tradicionalnog shvatanja javnog prevoza. Umesto da grad nabavlja nova vozila i zapošljava nove vozače, što predstavlja ogromnu početnu investiciju i operativni trošak, sistem će se osloniti na već postojeći kapacitet. Lokalni taksisti koji se pridruže sistemu postaće deo organizovane mreže prevoza na zahtev. Oni će, preko zajedničke digitalne platforme, primati zahteve za vožnju koje će softverski sistem grupisati i optimizovati. Za razliku od standardnog taksi servisa gde vozač „lovi” posao na ulici ili čeka na stanici, u ovom sistemu mu se poslovi dodeljuju na osnovu algoritma, osiguravajući ravnomerniju raspodelu i efikasnije korišćenje vremena i goriva. Za taksiste, ovo može značiti veću sigurnost posla, manje vremena u praznom hodu i pristup širem krugu korisnika koji bi možda njihove usluge inače ne koristili zbog cene.

Koje su dublje socijalne i urbane implikacije projekta?

Uvođenje prevoza na zahtev u Užicu ima značaj koji daleko prevazilazi čistu logistiku. S jedne strane, projekat direktno doprinosi socijalnoj inkluziji najranjivijih grupa stanovništva. Stariji građani, osobe sa invaliditetom, domaćinstva bez automobila i mladi u ruralnim sredinama dobijaju vitalnu vezu sa gradskim jezgrom. To znači lakši pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, administrativnim uslugama, kulturnim sadržajima i tržištima rada. S druge strane, projekat je usklađen sa savremenim konceptima pametnog i održivog grada. Smanjenjem broja pojedinačnih putovanja privatnim automobilima (koji bi se inače morali obavljati zbog nedostatka alternative) doprinosi se smanjenju saobraćajnih gužvi na ulazima u grad, nivoa buke i emisija štetnih gasova. Digitalni alati za upravljanje mobilnošću omogućavaju i prikupljanje vrednih podataka o obrascima kretanja stanovništva, što može da informiše buduće urbano planiranje i razvoj infrastrukture.

Koji su sledeći koraci i kakav je vremenski okvir realizacije?

Nakon početne objave i uključivanja u projekat, grad Užice i stručni tim za projekat ulaze u fazu duboke analize i pripreme. Ova faza uključuje detaljno mapiranje potreba u ciljnim naseljima, anketiranje stanovništva, pregovore sa udruženjima taksista i procenu tehničkih zahteva za digitalnu platformu. Na osnovu ovih podataka, biće dizajniran pilot program. Pilot faza će najverovatnije obuhvatiti ograničen broj naselja (npr. 5-6) i trajati nekoliko meseci, kako bi se sistem testirao u realnim uslovima, identifikovali potencijalni problemi i unapredila funkcionalnost. Konačno, nakon uspešnog pilota, sledi puna implementacija u svih 35 planiranih naselja, što će zahtevati kontinuiranu saradnju između gradske uprave, prevoznika i građana, kao i digitalne tehnologije koje će omogućiti besprekorno funkcionisanje celog sistema.