Ugostiteljski sektor u Srbiji: Začarani krug poskupljenja i pada prometa

Ugostiteljski sektor u Srbiji: Začarani krug poskupljenja i pada prometa

Porodica koja želi da se opusti u beogradskom restoranu mora da izdvoji između 6.000 i 6.500 dinara za kompletan ručak i piće – ova činjenica postaje sve realnija za prosečne građane Srbije. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene ugostiteljskih usluga u avgustu ove godine povećane su u proseku za 8,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj trend ne samo što restorane čini luksuzom za značajan deo stanovništva, već stvara i ozbiljne izazove za opstanak samog sektora.

Statistika koja zabrinjava

Detaljna analiza podataka Republičkog zavoda za statistiku otkriva zabrinjavajuće trendove. Alkoholna pića u ugostiteljstvu su poskupela za impresivnih 10,9 odsto, dok su gotova jela postala skuplja za 12,4 odsto. Variva i salate su poskupele za po 10,9 odsto, a pečenje je skuplje za 8,9 odsto u odnosu na avgust prošle godine. Ovi podaci ne samo što pokazuju kontinuirani rast cena, već i ukazuju na strukturne probleme u sektoru koji zahtevaju hitnu pažnju.

Ekonomski kontekst i makro prilike

Situacija u ugostiteljskom sektoru mora se posmatrati u kontekstu šireg ekonomskog okruženja. Prognoze za ovogodišnji rast BDP-a su korigovane na 2,75 odsto umesto ranijih više od tri odsto, što ukazuje na usporen ekonomski rast. Ovaj faktor direktno utiče na kupovnu moć građana i njihovu spremnost da troše novac na ugostiteljske usluge. Ekonomski stručnjaci upozoravaju da se radi o sistemskom problemu koji zahteva kompleksno rešenje.

Ekonomista Saša Đogovič objašnjava da je poskupljenje ugostiteljskih usluga uslovljeno visinom nabavnih cena hrane i pića. „U našim kafićima kafa i kakao su skupi, a razlog za to je manja ponuda i veća nabavna cena sirovina potrebnih za spravljanje tih napitaka. Svedoci smo da su porasle i cene voća zbog čega su se povećale cene voćnih sokova, ali i alkoholnih pića poput rakija. Rasla je i cena mesa što se odrazilo na cene hrane u restoranima”, naglašava Đogović.

Začarani krug poskupljenja

Mnogi restorani su se našli u začaranom krugu – kako im zbog poskupljenja pada poseta, oni podižu cene da bi nadoknadili gubitak u prometu. Ovaj mehanizam stvara poročan krug koji teško da se može prekinuti bez spoljne intervencije. U krajnjoj instanci, neke bi takav začarani krug mogao da ugrozi njihov opstanak, što bi imalo kaskadne efekte na celokupan sektor.

Istovremeno, Republički zavod za statistiku beleži pad prometa u prvih šest meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine. Promet u stalnim cenama iznosi 96,8 odsto u odnosu na promet beležen u prošloj godini, što jasno ukazuje na smanjenje realne potrošnje u sektoru. Ovaj podatak je posebno zabrinjavajuć s obzirom na kontinuirani rast cena.

Predlozi za rešenje problema

Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede „Hores” je ranije predlagalo da se smanji PDV na hranu koja se priprema i služi u restoranima i hotelima. Ova inicijativa ima za cilj da snizi cene ugostiteljskih usluga, poveća broj gostiju i pospeši otvaranje novih radnih mesta. Ukoliko bi takva mera bila prihvaćena, Srbija bi se priključila grupi od oko 20 evropskih zemalja koje imaju sniženu poresku stopu na ugostiteljske usluge.

Međutim, stručna javnost sumnja da bi država mogla da se odluči na takav potez u trenutnoj ekonomskoj situaciji. Ekonomista Đogovič naglašava: „Poznato je da se kroz PDV puni državni budžet, a projekcije pokazuju da će rast BDP-a u ovoj godini biti manji od planiranog. Stoga ne očekujem da će se nadležni odreći sredstava potrebnih za popunjavanje državne kase.”

Perspektive turističkog sektora

Iako su strani turisti i dalje prisutni i platežno sposobniji od domaćeg stanovništva, njihova poseta ne garantuje pristojnu zaradu ugostiteljima. Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Gojko Vlaović objašnjava: „Visoke cene u restoranima su izazvale manju posetu i pad prometa. Neki ugostitelji ne žele da se pomire sa tom činjenicom i kroz podizanje cena pokušavaju da ostvare što veću zaradu.”

Ova situacija posebno utiče na razvoj turizma u Srbiji, koji predstavlja važan segment privrede. Visoke cene u ugostiteljskim objektima mogu da odvrate potencijalne turiste i utiču na celokupan doživljaj posete zemlji. Stoga je neophodno pronaći balans između ekonomske održivosti ugostiteljskih objekata i pristupačnosti usluga za sve kategorije posetilaca.

Strukturni problemi sektora

Ekonomista Milan R. Kovačević naglašava da je poskupljenje hrane u ugostiteljskim objektima sastavni deo inflacije. Međutim, postoje i specifični strukturni problemi koji doprinose ovoj situaciji. Visoki troškovi energije, rastak radne snage, administrativni troškovi i složeni poreski sistem predstavljaju dodatne izazove za ugostitelje.

Posebno je značajan uticaj ekonomskih politika na funkcionisanje sektora. Nedostatak jasne strategije za podršku malim i srednjim preduzećima u ugostiteljstvu, zajedno sa nedovoljnim investicijama u obrazovanje kadrova, doprinosi ovom stanju. Ovi faktori zahtevaju sistemski pristup u rešavanju problema.

Implikacije po potrošače

Za prosečne potrošače u Srbiji, stalno poskupljenje ugostiteljskih usluga ima direktne posledice na način života. Sve manji broj građana može da priušti redovne posete restoranima, što utiče na društveni život i kulturu ishrane. Ova tendencija može da dovede do promena u navikama potrošača i prelaska na alternativne oblike zabave i ishrane.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ističe da ekonomski razlozi za povećanje cena svakako postoje, ali da je prisutna i želja pojedinih ugostitelja da bez obzira na okolnosti zarade što više. Ovaj pristup može da dovede do dodatnog opterećenja za potrošače i da produbi ekonomski jaz između različitih društvenih slojeva.

Budućnost ugostiteljskog sektora

Budućnost ugostiteljskog sektora u Srbiji zavisi od sposobnosti svih aktera da pronađu održiva rešenja. Neophodna je saradnja između vlade, ugostitelja, snabdevača i potrošača kako bi se stvorile uslove za oporavak sektora. Ključni faktori uspeha uključuju razumnu regulativu, podsticaje za investicije i promovisanje kvalitetnih usluga po pristupačnim cenama.

Važno je i razmotriti mogućnost većeg uključivanja domaćih proizvođača u lanac snabdevanja ugostiteljskog sektora. Ovaj pristup ne samo što bi smanjio troškove transporta i nabavke, već bi podstakao i razvoj lokalne privrede. Integracija lokalnih proizvoda u ponudu restorana predstavlja priliku za stvaranje jedinstvenog identiteta i povećanje konkurentnosti na tržištu.