Top 5 činjenica o pomeranju sata u 2025: Šta nas čeka ovog marta
“Nije vreme ono koje prolazi – mi smo ti koji se pomeramo.”
Pomeranje sata je jedna od onih sezonskih stvari koje dođu i prođu tiho, ali nas na nekom nivou ipak pogode. Bilo da ste jutarnji tip ili neko ko voli duge letnje večeri, kraj marta uvek donese tu malu vremensku vratolomiju. Evo šta se konkretno dešava 2025. i zašto to još uvek radimo.
Prelazak na letnje računanje vremena u martu 2025.
U Srbiji se letnje računanje vremena u 2025. godini uvodi u noći između subote, 29. marta, i nedelje, 30. marta.
- U 2:00 časa ujutru, kazaljke se pomeraju na 3:00.
- Očekuje nas sat manje sna, ali i duži svetli dani.
- Povratak na zimski režim sledi 26. oktobra.
Ova praksa u Srbiji traje još od 1983. godine, kada je tadašnja SFRJ odlučila da se uskladi sa zapadnim zemljama u pokušaju da bolje iskoristi dnevnu svetlost.
Kako je sve počelo – koreni iz ratnih vremena
Ideja o pomeranju sata potiče iz 18. veka. Američki naučnik Bendžamin Frenklin je 1784. godine, tokom boravka u Parizu, primetio da ljudi spavaju duže nego što je potrebno, propuštajući jutarnju svetlost, dok noću troše sveće za osvetljenje. U šaljivom eseju, predložio je niz mera za uštedu energije, uključujući i ideju da se ljudi bude ranije kako bi iskoristili dnevnu svetlost, ali nije konkretno predložio pomeranje kazaljki na satu.
Krajem 19. veka, novozelandski entomolog Džordž Vernon Hadson predložio je pomeranje sata za dva sata unapred tokom letnjih meseci kako bi imao više vremena za proučavanje insekata nakon posla. Sličnu ideju imao je i britanski graditelj Vilijam Vilet, koji je 1907. godine predložio pomeranje sata kako bi ljudi mogli duže da uživaju u dnevnoj svetlosti i smanje upotrebu veštačkog osvetljenja.
Prva zvanična primena letnjeg računanja vremena dogodila se tokom Prvog svetskog rata. Nemačka je 30. aprila 1916. godine uvela pomeranje sata unapred kako bi smanjila potrošnju uglja za osvetljenje i povećala radnu produktivnost. Ubrzo su i druge zemlje, uključujući Veliku Britaniju i Sjedinjene Američke Države, usvojile ovu praksu iz sličnih razloga (Dnevni list Danas).
U bivšoj Jugoslaviji, letnje računanje vremena uvedeno je 27. marta 1983. godine, prema odluci tadašnje Vlade. Prelazak na letnje vreme vršio se krajem marta, dok se završetak beležio u septembru. Kasnije je ovaj period usklađen sa praksom Evropske unije, produžavajući trajanje letnjeg vremena do oktobra.
Pomeranje je u početku bilo ratna i energetska mera. Danas, dok živimo pod konstantnim svetlom ekrana i LED sijalica, to više nije pitanje resursa – već inercije sistema.
Dodatna dnevna svetlost kao glavni razlog
Osnovni motiv za pomeranje sata uvek je bio efikasnije korišćenje dnevne svetlosti. Cilj je da se ljudi ranije uključe u dnevne aktivnosti i da veče provedu uz prirodno svetlo – što znači manje potrošnje struje. Bar u teoriji.
U praksi:
- Efekti na potrošnju energije su minimalni (izvor: Euronews Srbija).
- Uticaj na zdravlje i raspoloženje često je negativan, pogotovo u proleće.
- Kod starijih i dece, postoji izraženo narušavanje ritma sna i koncentracije.
Svet menja pristup – sve više zemalja napušta ovu praksu
Nisu svi ostali na letnjem vozilu. Iako više od 70 zemalja širom sveta i dalje praktikuje pomeranje sata, mnoge su odustale od ove prakse. Neke države su rešile da zauvek ostanu u jednom vremenskom režimu:
- Rusija i Turska više ne pomeraju sat – ostali su na letnjem vremenu.
- Island se nikad nije ni priključio – njihove duge noći i dani ne prate ove ritmove.
- Japan, Indija i Kina ne praktikuju pomeranje uopšte.
U Evropskoj uniji, 2018. godine je pokrenuta zvanična inicijativa za ukidanje pomeranja sata. Građani su masovno rekli: dosta je. Ipak, zemlje članice nisu uspele da se usaglase oko toga koje vreme bi bilo “trajno” – letnje ili zimsko. Zato se satovi i dalje pomeraju, a takva praksa ostaje bar do 2026. godine (izvor: Krstarica).
Efekti na telo i ritam – više štete nego koristi
Savremeni hronobiolozi upozoravaju da biološki sat ljudi ne podnosi nagle promene. Telo jednostavno ne zna da su kazaljke skočile unapred – ono i dalje traži svoj ritam.
Zabeleženi efekti uključuju:
- Povećan umor u ranim popodnevnim satima
- Veći broj saobraćajnih nezgoda u prvim danima posle prelaska
- Veća učestalost srčanih udara (posebno kod rizičnih grupa)
- Pad produktivnosti u poslovnim okruženjima
Zbog svega ovoga, stručna zajednica širom sveta sve češće poziva na trajno ukidanje pomeranja sata.
Gde se kreće dalje – svet bez kazaljki u pokretu
Evropa je blizu tačke preokreta. Nacionalne vlade drže ključeve u rukama – ali im treba zajednički jezik. U međuvremenu, građani već žive kao da promene nema: mobilni telefoni sami prebacuju vreme, a mnogi više i ne znaju kada se tačno „pomera sat“.
Jedno je sigurno: budućnost ide ka stabilnijem režimu vremena – bez sezonskih skokova.
