Vojni rok

Vojni rok u Srbiji: Kompletan vodič kroz novi sistem odbrane

Srbija se suočava sa značajnom promenom u sistemu nacionalne odbrane sa planiranim vraćanjem obaveznog vojnog roka. Prema poslednjim izjavama nadležnih, vojni rok bi trebalo da traje 75 dana za redovno služenje, dok bi oni koji biraju civilnu službu služili duplo duže – 155 dana. Ovaj potez predstavlja strateški važan korak u jačanju odbrambenih sposobnosti zemlje i osposobljavanju mladih građana za zaštitu državnog suvereniteta.

Trenutni status priprema i vremenski okviri

Iako je prvobitno bilo najavljeno da će služenje vojnog roka početi u septembru, trenutna situacija ukazuje na odlaganje ove obaveze. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović, istakao je da je vojska trenutno angažovana na unutrašnjim zadacima po pitanju pripreme i uređenja ambijenta za služenje vojnog roka. Značajan napor ulaže se u normativno zaokruživanje cele procedure, uključujući planove i programe obuke.

Proces priprema uključuje i nabavku ključnih materijalnih sredstava kao što su uniforme, naoružanje i municija. Vojska Srbije je već otpočela sa proračunima utroška i pripremama za smeštaj budućih regruta. Kako je društvena analiza pokazala, uložena su značajna novčana sredstva da se usklade ne samo kasarne nego i celokupan ambijent za služenje vojnog roka.

Struktura i organizacija vojnog roka

Prema trenutnim planovima, regruti će biti podeljeni u tri osnovne grupe na osnovu uzrasta i izbora tipa službe. Najmlađi regruti koji žele da služe sa oružjem provešće 75 dana u vojsci, sa rasporedom koji uključuje 60 dana obuke i 15 dana vojnih vežbi. Stariji regruti, posebno oni koji su započeli studije ili radni odnos, očekuju se da će služiti nešto kraće.

Obuka i sadržaj vojnog roka

Prvih 30 dana vojnog roka biće posvećeno intenzivnoj obuci koja uključuje gađanje, rukovanje ličnom opremom, vežbe zaštite po Zakonu, sanitetsku obuku i obuku prve pomoći. Ova faza predstavlja osnovu za sve dalje aktivnosti i osposobljavanje regruta za osnovne vojne zadatke. Drugi mesec ulazi se u specifičniju taktičku obuku, gde se regruti specijalizuju za određene uloge kao što su strelac ili puškomitraljezac.

Ključni deo obuke čini dopunsko pešadijsko gađanje, koje se obavlja i danju i noću, osiguravajući da regruti steknu kompletne veštine za različite uslove delovanja. Poslednjih 15 dana služenja posvećeni su realizaciji sadržaja u logorskim i terenskim uslovima, što predstavlja praktičnu primenu stečenih znanja i veština.

Organizacija obuke širom zemlje

Vojska Srbije planira korišćenje devet centara za obuku raspoređenih širom zemlje, sa instruktorskim pristupom koji osigurava kvalitetnu i standardizovanu obuku. Ostali vojnici po garnizonjima sticaće obuku i osposobljavanje unutar brigada i kopnene vojske, što omogućava decentralizaciju procesa i bolju integraciju sa postojećim vojnim strukturama.

General Mojsilović je naglasio da će prvo biti regrutovani mladići rođeni 2006. godine, jer svaki dan čekanja predstavlja gubitak generacije mladih vojnika. Procenjeno je da će na godišnjem nivou vojska Srbije imati do 20.000 regruta, sa ciklusima od po 5.000 mladića na dva i po meseca.

Posebni slučajevi i prilagođavanja

Za studente i zaposlene mladiće predviđene su posebne mere prilagođavanja. Generalštab je svestan potrebe za mirovanjem radnog odnosa tokom služenja vojnog roka, posebno za one zaposlene u javnim preduzećima. Iako se procenjuje da nema mnogo slučajeva zaposlenih preko interneta u uzrastu od 19 godina, razmatraju se rešenja za sve kategorije.

Posebna pažnja posvećena je mladićima koji imaju kreditne obaveze. Postoji ideja da predloži vladi da oni koji imaju kredite, a treba da budu regrutovani, dobiju moratorijume na otplatu barem za period od dva i po meseca služenja. Ova ekonomska analiza pokazuje da bi takve mere značajno olakšale položaj mladih koji se suočavaju sa finansijskim obavezama.

Civilna služba i prigovor savesti

Treću grupu regruta činiće oni koji ulože prigovor savesti, što predstavlja ustavno pravo svakog građanina. Ova kategorija će moći da služi vojsku bez oružja u trajanju od 155 dana. U svetu postoje dva osnovna modela civilne vojske: služba u civilnim ustanovama ili služba u kasarni bez oružja.

Prvi model je već postojao u Srbiji u prvoj deceniji 21. veka, ali nije bio posebno uspešan zbog problema sa fiktivnim služenjem u zdravstvenim i socijalnim ustanovama. Sadašnja ideja Generalštaba i Ministarstva odbrane je da se civilna vojska služi u kasarni, samo bez oružja, uz obuku za specijalnosti koje ne zahtevaju rukovanje oružjem.

Međunarodni kontekst i poređenja

Srbija nije jedina zemlja koja razmatra ili ima obavezan vojni rok. U mnogim zemljama, uključujući Norvešku i Švedsku, vojni rok je obavezan za oba pola. Izrael ima dugogodišnju tradiciju obaveznog vojnog roka koji je uveden nakon proglašenja nezavisnosti 1948. godine, pri čemu za žene traje dve godine.

Severna Koreja je uvela obavezan vojni rok za žene 2015. godine, dok u Africi većina država sa autoritarnim režimima ima slične sisteme. Ova svetska praksa pokazuje različite pristupe i modele koji zavise od specifičnih bezbednosnih potreba i kulturnog konteksta svake zemlje.

Pravni i zakonodavni aspekti implementacije

Ključni preuslov za sprovođenje obaveznog vojnog roka je usvajanje odgovarajućih zakona. Trenutna verzija zakona ne sadrži odredbe koje se odnose na obavezno služenje, što zahteva pravnu proceduru i donošenje novih propisa. Neophodno je definisati sve aspekte, uključujući i status onih sa prigovorom savesti.

Profesor Zoran Dragišić sa Fakulteta bezbednosti i narodni poslanik SNS smatra da je najrealnije da se sa služenjem vojnog roka krene od sledeće godine. Njegov stav zasniva se na potrebi da se prvo maksimalno popune jedinice vojske profesionalcima, kako bi se dobila jasnija slika o stvarnim potrebama za regrutima. Istorija vojnog roka u Srbiji datira još od ranijih perioda, sa značajnim promenama tokom vremena.