Uredba o trgovini

Uredba o trgovini: Nova pravila za trgovce i dobavljače u Srbiji

Preko 90% maloprodajnih lanaca u Srbiji sada se suočava sa novim regulatornim izazovima nakon što je Vlada usvojila treću dopunu Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine. Ove promene, koje direktno utiču na poslovne odnose između trgovaca i dobavljača, predstavljaju najsveobuhvatniju intervenciju države u maloprodajni sektor u poslednjih nekoliko godina. Analitičari procenjuju da će ove mere značajno transformisati način poslovanja u trgovini, sa potencijalnim efektima koji će se osetiti kako na strani preduzeća, tako i kod krajnjih potrošača.

Kĺjučne promene u regulativi trgovine

Najznačajnija promena koju donosi treća dopuna Uredbe je uvodenje obaveze za trgovce na malo da sa svojim dobavljačima zakĺjuče anekse ugovora. Ovaj pravni instrument predstavlja temeljnu promenu u regulaciji poslovnih odnosa u trgovini, jer zahteva formalno usaglašavanje postojećih ugovornih odnosa sa novim propisima. Prema novom stavu koji je dodat u član 5 aktuelne Uredbe, trgovci su dužni da kroz anekse usklade svoje poslovanje sa odredbama koje regulišu maksimalan iznos naknada koje mogu naplaćivati dobavljačima.

Za sprovodenje ove mere ostavljen je rok od 15 dana od dana stupanja na snagu uredbe o dopunama, što predstavlja izazov za mnoge trgovce koji moraju brzo da prilagode svoje poslovne procese. Ovaj kratak rok dodatno komplikuje činjenica da mnogi trgovci imaju stotine, pa čak i hiljade ugovora sa različitim dobavljačima, što zahteva značajne administrativne resurse za njihovo ažuriranje. Eksperti iz oblasti ekonomije ističu da će ova mera imati dvoličan efekat – s jedne strane će zaštititi manje dobavljače od prekomernih naknada, dok će s druge strane povećati administrativno opterećenje za trgovce.

Ograničenja naknada i logistički rabat

Propisano je, inače, da ukupan iznos svih naknada ne može biti veći od deset odsto neto vrednosti faktura, uz dodatno ograničenje logističkog rabata na tri odsto i naknade za manjak robe na jedan odsto. Ova precizna kvantifikacija predstavlja značajan napredak u odnosu na prethodne regulative, koje su često bile nejasne i ostavljale prostor za različita tumačenja. Logistički rabat, kao posebna kategorija naknade, sada je eksplicitno definisan i ograničen, što eliminiše mogućnost njegovog zloupotrebljavanja.

Ova tabela jasno prikazuje nova ograničenja koja će se primenjivati u trgovinskim odnosima. Eksperti iz oblasti industrije ističu da će ova precizna definicija doprineti većoj transparentnosti u lancu snabdevanja i smanjiti mogućnost zloupotreba. Medutim, postoji i zabrinutost da će ova ograničenja dovesti do smanjenja marži trgovaca, što bi moglo uticati na njihovu konkurentnost i dugoročnu održivost.

Jaja izuzeta iz zamrzavanja nabavnih cena

Druga značajna promena odnosi se na odredbu koja je fakturne cene dobavljača ograničila na nivo od 1. avgusta 2025. godine. Usvojenom dopunom, spisku proizvoda koji su izuzeti od ovog ograničenja dodata su i jaja. Ova odluka predstavlja priznanje specifičnosti tržišta jaja, koje karakterišu sezonske fluktuacije i osetljivost na različite faktore poput cene hrane za živinu, energetskih troškova i sezonskih varijacija u proizvodnji.

To znači da će nabavne cene jaja, kao što je to već slučaj sa svežim voćem i povrćem, svežim mesom i ribom, kao i berzanskom robom poput kafe i kakaa, moći da se menjaju u skladu sa tržišnim uslovima. Za sve ostale kategorije proizvoda obuhvaćene Uredbom, nabavna cena ostaje ograničena. Ovo izuzeće je posebno značajno za poljoprivredne proizvodače jaja, koji će sada moći bolje da prilagode svoje cene tržišnim uslovima i fluktuacijama u proizvodnji.

Evolucija regulative trgovine u Srbiji

Ovo je treći put da Vlada koriguje uredbu od njenog donošenja. Prva izmena usledila je samo dan nakon usvajanja prvobitnog teksta krajem avgusta, kada su precizno definisani i ograničeni iznosi za logistički rabat i naknadu za otpis robe, kako bi se sprečilo zaobilaženje opšteg limita za ostale naknade. Ova brza korekcija ukazuje na kompleksnost regulisanja trgovinskih odnosa i potrebu za kontinuiranim prilagođavanjem propisa realnim uslovima poslovanja.

Druga, obimnija izmena, doneta je sredinom septembra. Tom prilikom je, između ostalog, uvedeno izuzeće za sveže namirnice od zamrzavanja nabavnih cena, što je sada prošireno i na jaja. Takođe je precizirano da se maksimalna marža od dvadeset odsto primenjuje od trenutka prvog stavljanja robe u promet na tržištu Srbije. Ova precizacija je bila neophodna kako bi se izbegla nejasnoća u tumačenju trenutka od koga se marža računa.

Digitalizacija nadzora nad trgovinom

Uvedena je i obaveza za trgovce da Ministarstvu trgovine redovno dostavljaju detaljne cenovnike u digitalnom formatu, čime je omogućen detaljniji nadzor nad primenom propisanih mera. Ovaj korak ka digitalizaciji nadzora predstavlja značajan napredak u efikasnosti državne administracije i omogućava bržu i precizniju analizu tržišnih kretanja. Digitalni cenovnici će omogućiti nadležnim organima da u realnom vremenu prate promene cena i primenu propisanih ograničenja.

Ovaj pristup digitalnom nadzoru je u skladu sa savremenim trendovima u tehnologiji upravljanja tržištem i predstavlja korak ka modernizaciji regulatornog okvira. Medutim, postavljaju se i pitanja zaštite podataka i privatnosti, jer će trgovci morati da dele detaljne informacije o svojim cenovnim politikama sa nadležnim organima. Eksperti ističu da će uspešna implementacija ovog sistema zahtevaće adekvatnu tehničku infrastrukturu i obuku zaposlenih kako u trgovinskim lancima, tako i u državnoj administraciji.

Uticaj na maloprodajne lance i potrošače

Nove mere će imati direktan uticaj na poslovanje maloprodajnih lanaca u Srbiji. Ograničenje naknada i obaveza zakĺjučivanja aneksa ugovora će zahtevati značajne organizacione promene unutar kompanija. Mnogi trgovci će morati da reorganizuju svoje odnose sa dobavljačima, ažuriraju ugovorne obrasce i obuče svoje zaposlene o novim pravilima. Ovo predstavlja dodatni trošak za trgovce, posebno za manje lance koji možda nemaju dovoljno administrativnih kapaciteta za brzo prilagođavanje.

Sa stanovišta potrošača, ove mere bi trebalo da doprinesu stabilnijim cenama i većoj transparentnosti u lancu snabdevanja. Medutim, postoji i rizik da će ograničenja dovesti do smanjenja investicija u maloprodaju ili do pada kvaliteta usluga, ako trgovci budu prislĺjeni da štede na drugim segmentima svog poslovanja kako bi kompenzovali smanjene prihode od naknada. Dugoročni efekti ovih mera će zavisiti od toga kako će se trgovci prilagoditi novim uslovima i da li će uspeti da održe svoju profitabilnost uz poštovanje novih ograničenja.

Budući izazovi i perspektive

Kako se tržište prilagođava novim propisima, očekuju se dodatni izazovi u njihovoj primeni. Jedan od kĺjučnih izazova će biti monitoring i sprovodenje propisa, posebno u kontekstu velikog broja trgovaca i dobavljača na tržištu. Nadležni organi će morati da razviju efikasne mehanizme nadzora koji će omogućiti praćenje primene propisa bez preteranog opterećenja za poslovne subjekte.

Drugi značajan izazov predstavlja balansiranje između zaštite potrošača i očuvanja konkurentnosti tržišta. Previše stroga regulativa može dovesti do smanjenja investicija u sektor ili do izlaska pojedinih igrača sa tržišta, što bi na duži rok moglo imati negativne efekte na konkurenciju i izbor za potrošače. Stoga će biti važno da nadležni organi kontinuirano prate efekte uvedenih mera i budu spremni da ih prilagođavaju u skladu sa promenama na tržištu. Ove regulative spadaju u oblast komercijalnog prava koje reguliše poslovne odnose i trgovinske aktivnosti.