Reakcija trgovinskih lanaca

Ograničenje marži na 20%: Analiza efekata i reakcija trgovinskih lanaca u Srbiji

Uvod u situaciju sa ograničenjem marži

Nedelju dana nakon što je na rafovima trgovinskih lanaca zaživela uredba Vlade Srbije o ograničavanju marži na maksimalnih 20 odsto za osnovne životne namirnice i brojne druge proizvode, utisci o efektima ove mere su različiti. Prema podacima iz studije Ekonomskog fakulteta, prosečna marža na osnovne namirnice u Srbiji pre uvođenja mere iznosila je 35-60%, što je značajno premašivalo evropske standarde.

Podeľjeni stavovi građana

Stavovi građana su podeljeni. Dok neki već primećuju određene uštede na računima i podržavaju nameru države da se obračuna sa rastućim cenama, čini se da većina smatra kako sniženja gotovo da i nema. Ova podela mišljenja reflektuje kompleksnost tržišnih mehanizama i različite perceptije potrošača o vrednosti novca i kvalitetu života.

Ekonomska perspektiva profesora Savića

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić u razgovoru za Biznis.rs ističe da u celoj ovoj situaciji postoje četiri aktera – građani, država, trgovci i proizvođači. Savić naglašava da su do sada najbolje prolazili trgovci, što je činjenica koju niko ne može da ospori, čak je ni oni nisu osporavali.

Struktura tržišnih odnosa

Neki trgovci su imali vrlo visoke marže – i preko 60 procenata, pri čemu nije sve to zarada trgovaca. Marža je razlíka između nabavne i prodajne cene, a tu ima i troškova, plata zaposlenih i slično. U svakom slučaju, to je bilo vrlo visoka i neprihvatljiva cifra za ostale aktere, pre svega za proizvođače i građane.

Reakcija trgovinskih lanaca

Kako kaže Savić, on nije očekivao da će trgovci u ovom slučaju da “poslušaju državu”, ali ni ovakvu reakciju trgovinskih lanaca koji su nezadovoljni i smatraju da im država ne dozvoljava da rade. Posledica toga će biti da nema akcija – ne interesuju nas građani i gledaćemo nekako da se snađemo.

Strategije prilagođavanja trgovaca

To snalaženje može biti vrlo različito. Od toga da se, na primer, smanje pakovanja, do toga da stradaju proizvođači. To je već uhodaana praksa koju su trgovci primerjivali i pre nego što je došlo do ograničavanja marži. Savić napominje da su trgovci priličan deo svojih troškova, kao i dobar deo dobíti, i prethodnih godina oduzimali od proizvođača na razne načine.

Položaj proizvođača u lancu vrednosti

Ako proizvođač ima nekog trgovca koga snabdeva godinama i ako mu, na primer, rod šljiva stiže za 15 dana, on svaku vrstu ucene mora da prihvati zato što kalkuliše između toga šta bi izgubio ako ne proda ništa i ako proda većinu po nižim cenama. Ova dinamika moćnih odnosa između velikih trgovinskih lanaca i proizvođača predstavlja kĺjučni izazov u implementaciji mere ograničenja marži.

Državna socijalna politika i odgovornost biznisa

Pravo države je da vodi socijalnu politiku, ali i trgovci i proizvođači moraju da budu svesni da žive i posluju u Srbiji. Velika strana kompanija dođe, dobije dozvolu da posluje na srpskom tržištu, a to ne podrazumeva samo zaradu, već i vođenje računa o tome šta država – a posebno građani – od nje očekuju.

Potreba za dijalogom i kompromisom

Možda je država preterala u drastičnom smanjivanju marži, ali pre toga postoji zaključak da su trgovci preterali sa bezobrazno visokim maržama. Nekako je bio logičan put da svi akteri na ovom tržištu sednu za sto i nađu neko rešenje koje neće biti trajno, ali koje je u ovom trenutku prihvatljivo za većinu.

Percepcija različitih aktera

U ovakvoj situaciji, kako navodi, trgovci smatraju da je država ‘išla đonom’, potrošači da trgovci ne poštuju mere jer su neke cene snizili, neke povećali, a dobar deo ih uopšte nije uvažio, dok sa treće strane proizvođači smatraju da će oni stradati u celoj priči jer sve što je država htela da ‘skine’ kroz marže trgovci će napre pokušati da prebace na njihova leđa.

Realna očekivanja i implementacija

Jasno je šta se htelo, međutim, teško je bilo realno očekivati da se ovo sprovede do kraja. Ipak, ovakav otpor i bahato ponašanje nekih trgovaca nisam očekivao. Osećaj većine potrošača je da se ova mera ne sprovodi. Neki su totalno razočarani, drugi kažu da ima malo proizvoda koji su sniženi, dok neki smatraju da sniženje nije ni blizu onoliko koliko je obećano.

Zaključna razmatranja o efektima mere

U svakom slučaju većina ljudi ima osećaj da ova mera ne da nije u potpunosti ispoštovana, već se na svaki način pokušava da se ona ne sprovodi. Ova percepcija građana ukazuje na potrebu za boljom komunikacijom, transparentnošću i monitoringom sprovođenja mere kako bi se osiguralo da ciljevi državne politike zaista dopru do krajnjih potrošača.

Ekonomski efekti ograničenja marži će se tek pokazati tokom narednih meseci, kako trgovci prilagođavaju svoje poslovne modele, a proizvođači se suočavaju sa novim uslovima na tržištu. Kĺjučno će biti praćenje uticaja na inflaciju, zaposlenost i konkurentnost domaće privrede u celini. Ova vrsta državne intervencije predstavlja primer tržišne intervencije koja ima za cilj zaštitu potrošača i stabilizaciju cena osnovnih životnih namirnica.

Povezani sadržaj:

• Varijacija plata u Srbiji: Uvidi u podatke za mart 2025.
• Poboljšane mere kontrole deviza od strane Narodne banke Srbije
• Uticaj novih cena cigareta u Srbiji