Radio-mehaničarski zanat

Radio-mehaničarski zanat: Očuvanje tradicije u digitalnoj eri: Priča o radio-mehaničarskom zanatu

U vremenu kada digitalni svet preuzima gotovo sve sfere naše svakodnevice, radio-mehaničarski zanat polako odlazi u zaborav. Iako se čini da je radio relativno nov medij, njegovo zlatno doba traje već skoro čitav vek, a veština onih koji su umeli da ga “ožive”, radio-mehaničara, danas pripada retkim, gotovo iščezlim zanatima. Prema podacima iz studije o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa, u Srbiji je ostalo manje od 20 aktivnih radio-mehaničara, što ovaj zanat svrstava u kategoriju ugroženih tradicionalnih veština.

Radio-mehaničarski zanat: Istorijski značaj radio-mehaničarskog zanata

Radio-mehaničari nisu bili samo majstori tehničke popravke, već i čuvari magičnih kutija koje su povezivale ljude i priče. Oni su vraćali glasove u etar, popravljali frekvencije i donosili muziku, vesti i emocije u domove kada je radio bio centar sveta. U periodu između dva svetska rata, radio je predstavljao glavni izvor informacija i zabave za stanovništvo širom Evrope. U Srbiji, prvi radio-prijemnici pojavili su se 1920-ih godina, a već do 1930-ih radio je postao nezaobilazan deo svakodnevnog života gradskog stanovništva.

Razvoj radio-tehnologije pratio je i razvoj radio-mehaničarskog zanata. Prvi radio-prijemnici bili su izuzetno složeni uređaji koji su zahtevali specijalizovano znanje za održavanje i popravku. Radio-mehaničari su morali da razumeju principe elektromagnetizma, radio-talase, elektronske komponente i složene šeme povezivanja. Njihovo znanje nije bilo samo tehničko već i umetničko – morali su da “osete” uređaj i da razumeju njegovu “dušu”.

Radio-mehaničarski zanat: Dragan Jovičić: Poslednji radio-mehaničar iz Užica

Kako kaže Dragan Jovičić, jedini radio-mehaničar iz Užica, grada na reci Đetinji, radio-mehaničarski zanat je “čin poštovanja prema generacijama koje su razumele zvuk, struju i dušu tog aparata, male muzičke kutije u kojoj žive neobični ljudi sa najlepšim dikcijama i glasovima, bilo u pesmama ili u govoru”. Jovičić je od onih koji se u radio zaljubio još kao dete, ali je trebalo da prođe punih 45 godina da ostvari san i počne da se bavi ovim radio-mehaničarskim zanatom.

“To je bilo 2015. godine. U početku je bilo malo problematično, jer moje znanje nije bilo veliko, ali zahvaljujući trudu i radu, i što je najvažnije, uspeo sam od jednog starijeg čoveka da nabavim oko 60 šema radio-aparata. Na osnovu tih šema počeo sam da prikazujem prve izložbe, ljudi su dolazili sa svih strana, od Subotice, Novog Sada, Beograda, pa do Niša i čitave zapadne Srbije. Do sada sam za sebe uradio 62 radio-aparata, a ljudima koji su čekali da se pojavi neki majstor za te stare aparate, popravio sam još 82”, rekao je Jovičić.

Radio-mehaničarski zanat: Tehničke izazove u popravci starih radio-aparata

Kaže da su najzahtevniji za servis oni radio-aparati koji imaju seriju lampi. “Problem je u tome što za njih nije rađen adekvatan mrežni trafo, već se napajaju direktno sa 220 volti. Ako jedna od lampi ne radi, čitav radio prestaje da funkcioniše, jer su serijski povezane. Vrlo je teško naći odgovarajuće lampe koje bi mogle da ih zamene. Kod niških radio-prijemnika je najlakše, čak i ako nemate originalnu lampu, možete da nađete adekvatnu zamenu ili da prepravite uređaj”, objašnjava ovaj majstor za “magične zvučne kutije u kojima žive ljudi posebnih glasova sa divnim pričama”.

Najstariji radio koji je Jovičić popravljao bio je Orion 222, mađarske proizvodnje, a od domaćih, Kosmaj, prvi radio napravljen u fabrici “Nikola Tesla” u Beogradu. Ovi istorijski uređaji predstavljaju ne samo tehničke artefakte već i kulturno nasleđe koje govori o razvoju industrije i tehnologije u Srbiji.

Radio-mehaničarski zanat: Proces popravke radio-aparata

Dok ovih dana radi na jednom starom radiju kojem je ogulio furnir, pa ga zamenjuje, šmirgla i lakira, Jovičić objašnjava kako izgleda proces popravke. “Prvo je potrebna adekvatna šema, na primer, za ovaj aparat treba ‘Nikola Tesla 57’. Mada, mogu poslužiti i druge slične šeme. Najpre proveravam da li je utičnica ispravna i da li dolazi napon do trafoa. Zatim proveravam ispravljačicu AZ1, elektrolite, oscilatornu cev, pobodnu cev i izlaznu, koja je spojena sa izlaznim trafoom, a odatle ide signal na zvučnik.”

Ovaj detaljan proces zahteva ne samo tehničko znanje već i strpljenje, pažnju i ljubav prema samom uređaju. Svaki radio-aparat ima svoju istoriju i svoju “ličnost”, a dobar radio-mehaničar mora da razume i poštuje tu individualnost.

Radio-mehaničarski zanat: Budućnost radio-mehaničarskog zanata

O sudbini ovog radio-mehaničarskog zanata Jovičić govori sa setom. “Sudbinu većine zanata deli i ovaj moj radio-mehaničarski. Vreme čini svoje, ali uspeo sam da zainteresujem svog unuka, završio je četiri godine robotike, pa sad ne znam ko ima više znanja, on ili ja. Pokušavam da mu prenesem ono što znam, ali pitanje je koliko ćemo uspeti. Dok god ima starih radio-aparata u zalihama, biće posla i za nas radio-mehaničare. Međutim, čini se da ih je svake godine sve manje i manje, pa ne znam šta će na kraju biti”, kaže uz blag osmeh ovaj užički majstor.

Ovaj sukob tradicije i moderne tehnologije predstavlja izazov za očuvanje kulturnog nasleđa. Dok tehnologija napreduje, stari zanati polako nestaju, ali njihov značaj za razumevanje naše istorije i kulturnog identiteta ostaje neizmerno važan.

Kulturni i istorijski značaj radio-aparata

Radio-aparati nisu bili samo tehnički uređaji već i simboli epohe. Oni su predstavljali most između različitih generacija, kultura i ideja. Kroz radio su se prenosile ne samo vesti i muzika već i vrednosti, tradicije i način života. Svaki radio-aparat ima svoju priču – priču o porodici koja ga je posedovala, o događajima koje je prenosio, o pesmama koje su se na njemu slušale.

U eri bežične tehnologije i digitalnog prenosa, ovaj stari zanat ostaje važan svedok razvoja komunikacija i ljudske potrebe da čuje i da bude povezan. Radio-mehaničarski zanat je posao i most između prošlosti i savremenog doba. On svedoči o ljudskoj radoznalosti, umeću i ljubavi prema zvuku koji spaja generacije.

Zaštita nematerijalnog kulturnog nasleđa

Dok god postoji makar jedan majstor poput Dragana Jovičića, čuvaće se uspomena na vreme kada je svaki šum iz radija bio znak da svet diše, i da ima dušu i kada su želje čestitke i pozdravi sa te muzičke kutije bili najlepši i najradosniji poklon za rođenje, krštenje, venčanje polazak u školu odlazak u vojsku ili pak penziju. Očuvanje ovih tradicija predstavlja izazov za savremeno društvo koje se suočava sa brzim tehnološkim promenama.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta “Tradicija zanata u zapadnoj Srbiji”, u produkciji “4N Studija”, pripremljen za novinsku agenciju RINA. Projekat ima za cilj da dokumentuje i očuva tradicionalne zanate koji polako nestaju u doba moderne tehnologije i industrijske proizvodnje.