Tag:

pozoriste

    Objavljena knjiga o Slobodanu Ljubičiću koja sadrži 24 autorska teksta iz pera naših poznavalaca pozorišnog života i gotovo 400 fotografija

     

    Slobodan Ljubicic

    Foto: Slobodan Jovičić

     

    Užice – Četiri decenije vredne glumačke karijere, mnoštvo uloga u predstavama, filmovima i TV serijama sažela je jedna monografija, upravo objavljena „Slobodan Ljubičić nežni krotitelj publike”. O prvaku drame užičkog pozorišta, princu na sceni kako u naslovima piše, umetniku koji odlazi u zasluženu penziju. Prva knjiga o jednom užičkom glumcu.

    – Idem u penziju, a tek sad imam snage da radim. Ali eto, sila zakona je takva, 65 godina, moram da to poštujem. S tim što se, naravno, od pozornice ne rastajem. Moja pokojna majka bila je glumica u ovom pozorištu, zato sam izabrao da iz Zaječara dođem u ovaj grad. Sećam se da mi je majka govorila da dođem u Užice. Sine to je bajka, rekla je. Kad sam došao i nije baš bila bajka, ali ovde sam proživeo jednu bajku na ovoj sceni. A sve je prošlo tako brzo – izjavio je Slobodan Boban Ljubičić nakon nedavnog izvođenja najdugovečnije užičke predstave „Kraj vikenda” koju sa Divnom Marić igra već 22 godine.

    Smatra on da je gluma način življenja, da glumac za taj posao ili živi ili ga ne radi. Tako uči i svoju decu koja idu trnovitim stazama ove profesije.

    Knjiga o Ljubičiću sadrži 24 autorska teksta (uz bezmalo 400 fotografija) koje su napisali poznavaoci pozorišnog života: Vida Ognjenović, Dejan Penčić Poljanski, Kokan Mladenović, Aleksandar Lukač, Bojan Munjin, Đorđe Milosavljević, Zoran Stamatović, Lale Milosavljević, Branko Popović, Nemanja Ranković i drugi. U zanimljivu monografiju, čiji su suizdavači „Kolektiv Užice”, čajetinska biblioteka i užički Crveni krst (gde je Ljubičić aktivan četvrt veka), te tekstove je pretočio publicista Zoran Jeremić.

    Dejan Penčić Poljanski u jednom od njih piše da je Slobodan Ljubičić „jedan od najrevnosnijih sakupljača zavređenih festivalskih odličja”. Prvu nagradu osvojio je još kao glumac zaječarskog teatra na „Danima komedije” 1980. u Jagodini, da bi od 1987. sa užičkim pozorištem u nizu godina, sve do 2018, dobijao po neku. Ukupno 23, među kojima su „Zoranov brk”, „Zlatni ćuran”, „Svečani plašt” (u Kazahstanu), na „Nušićevim danima”, „Teatarfestu”, a najviše priznanja na Susretima pozorišta Srbije „Joakim Vujić”.

    Vida Ognjenović pisala je o Ljubičiću kao „nežnom krotitelju publike”, izuzetnom glumcu „koji je toliko umetničke energije i emocionalne inteligencije uspešno ugradio u pozorište čiji smo savremenici”. „Gluma Slobodana Ljubičića možda nije promenila ceo svet, ali jeste pogled nekih ljudi na svet i moć pozorišne umetnosti. Kakva otmena zadužbina”, zaključuje Vida.

    „Histrioni su retki i dragoceni, ona pozorišta koja ih imaju u svojim redovima spadaju u srećne teatarske kuće koje mogu da odgovore najvećim izazovima naše umetnosti. Slobodan Ljubičić je svakako jedan od njih. Otvoren za izazove, neobičan u scenskim rešenjima, brz i duhovit, on spada u one glumce čije su najznačajnije kreacije svojevrsno majstorsko pismo glumačkog umeća”, napisao je Kokan Mladenović.

    Za Aleksandra Lukača energija i posvećenost poslu Slobodana Ljubičića ono je „što najviše pleni kod ovog glumca radmilovićevskog raspona”. A direktor užičkog pozorišta Zoran Stamatović izdvaja Ljubičićevu antologijsku ulogu u predstavi „Kako zasmejati gospodara” i dodaje: „Boban je za mene podjednako ubedljivo delovao i kad sam ga prvi put gledao na užičkoj sceni, i na sceni u selu Ravni gde je ovo pozorište nekad igralo za 10 gledalaca na četiri kafanska stola, i na Venecijanskom bijenalu. Sve što radi, radi do kraja.”

    Bojan Munjin piše da bi, objektivno, Boban Ljubičić bez problema mogao igrati u velikim teatrima Beograda i Novog Sada, i on je toga sigurno svestan, ali vrednost ove priče u tome je što je takav glumac ostao u Užicu.

    Priređivač monografije Zoran Jeremić u uvodnom slovu ističe: „Snažne glumačke ličnosti svojim ulogama ostavljaju trajni zapis vremena koje dele s publikom. To kako je jedna epoha čitala i igrala klasike, često o njoj govori više nego istorijske hronike. Ljubičić je u kulturi pamćenja Užičana ostavio bar nekoliko antologijskih susreta te vrste.”

    A glavni junak ove knjige uneo je u nju svoje reči zahvalnosti: „Hvala mojoj kući, Narodnom pozorištu iz Užica, hvala mojim časnim kolegama koji su uložili sav svoj umetnički dar i tako me primorali da se pokažem u najboljem izdanju. Hvala mojoj porodici, posebno supruzi Raci, koja je sve ovo izdržala, a u trenucima moje slabosti neizmerno i nesebično me podržala. Hvala i dragoj publici, jer da nije bilo nje i njenih aplauza verovatno bih sve ovo odavno napustio”, napisao je Slobodan Ljubičić.

     

    Izvor: Politika

    0 comment
    0 FacebookTwitterPinterestEmail

Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/erors/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107