Crni petak u Srbiji

Crni petak u Srbiji: Prava istina iza lažnih popusta i zaštita potrošača

Prema istraživanju sprovedenom 2023. godine, čak 68% srpskih potrošača veruje da su popusti tokom Crnog petka često lažni ili preuveličani. Ova zabrinjavajuća statistika otkriva duboke probleme u tržišnoj praksi koja se razvila oko ovog globalnog fenomena. Iako prodavci u Srbiji Crni petak ističu kao dan najvećih popusta i najnižih cena, realnost često pokazuje potpuno drugačiju sliku. Mnogi potrošači su postali svesni da prodavci često prethodno povećaju cenu proizvoda, da bi je kasnije “snižili” na prvobitni nivo, stvarajući iluziju velikog popusta.

Istorijski kontekst Crnog petka

Crni petak potiče iz Sjedinjenih Američkih Država i direktno je vezan za Dan zahvalnosti. Ovaj običaj proširio se na gotovo čitav svet i stekao popularnost među ljubiteljima kupovine. U Americi, termin “Crni petak” potiče iz 1950-ih godina kada su policajci u Filadelfiji koristili ovaj izraz da opišu haos koji je nastajao nakon Dana zahvalnosti zbog masovnog odlaska ljudi u kupovinu. Vremenom se značenje promenilo i danas se odnosi na dan kada prodavci prelaze iz “crvenog” u “crno” u svojim knjigama, što znači da počinju da ostvaruju profit.

Pravni okvir za zaštitu potrošača

Zakonu o zaštiti potrošača predložene su dopune upravo da bi se sprečila praksa lažnih akcija sniženja cena. U slučaju da se usvoji, trgovci će biti dužni da potrošačima obezbede digitalni katalog u kom će moći da upoređuju prethodne i aktuelne cene. Ovaj zakon bi trebalo da se usvoji do kraja ove godine i predstavlja značajan korak napred u borbi protiv obmanjujućih marketinških praksi.

Mehanizmi obmanjujućeg oglašavanja

Iako je praksa kojom se služe mnogi prodavci u Srbiji protivzakonita, ona do sada u praksi nije imala pravne posledice. Prema Zakonu o oglašavanju i Zakonu o zaštiti potrošača najčešće se vrši “obmanjujuće oglašavanje”. U teoriji kazna za to je do dva miliona dinara, međutim mehanizam kažnjavanja je neefikasan. Problem leži u činjenici da je dokazivanje obmanjujućeg oglašavanja izuzetno komplikovano i zahteva detaljnu analizu cenovne politike preduzeća tokom dužeg vremenskog perioda.

Digitalna transformacija obmanjujućih praksi

Ovakav vid poslovanja prenet je i u onlajn sferu. Često vidimo prodajne akcije u internet prodaji gde prodavac upozorava potrošača da će akcija nestati ukoliko proizvod ne bude kupljen u kratkom roku. Ova psihološka taktika, poznata kao “strah od propuštene prilike” (FOMO – Fear Of Missing Out), posebno je efikasna u digitalnom okruženju gde potrošači donose odluke pod pritiskom vremena. U okviru tehnologije i digitalnog marketinga, razvijeni su sofisticirani algoritmi koji prate ponašanje potrošača i prilagođavaju ponude u realnom vremenu.

Globalni trendovi i alternativni pristupi

Zanimljiv primer iz Belgije pokazuje da postoje i drugačiji pristupi ovom fenomenu. Belgijski fudbalski klub Union Sen Žil obavestio je svoje navijače da neće nuditi nikakve ponude za Crni petak. “Da bismo ostali dosledni našem pristupu protiv prekomerne potrošnje, Union Sen Žil je odlučio da ne nudi promocije za Crni petak”, kažu iz kluba. Međutim, klub će ipak uraditi nešto za Crni petak – doniraće 10 odsto prodajne robe ostvarene ove nedelje udruženju “Les Petits Riens”. Ovo udruženje je neprofitno humanitarno udruženje iz Belgije koje je najpoznatije po svom sistemu humanitarnih “second-hand” prodavnica.

Ekonomski aspekti masovne potrošnje

Masovna potrošnje tokom Crnog petka ima značajne ekonomske implikacije. Prema studijama ekonomije potrošačkog ponašanja, više od 40% robe kupljene tokom ovih akcija završi neiskorišćena ili se vrati u prodavnicu. Ovo stvara lanac neefikasnosti u lancu snabdevanja i doprinosi ekološkom otpadu. Mnogi eksperti upozoravaju da kratkoročni ekonomski benefiti ne mogu opravdati dugoročne ekološke i društvene troškove prekomerne potrošnje.

Psihologija potrošačkog ponašanja

Psihološki aspekti Crnog petka su podjednako važni kao i ekonomski. Marketing stručnjaci koriste različite tehnike da podstaknu impulsivnu kupovinu, uključujući ograničeno vreme trajanja akcije, ograničenu količinu proizvoda i socijalni pritisak. Ove taktike deluju na emocionalni centar mozga, zaobilazeći racionalno razmišljanje. Studije psihologije potrošačkog ponašanja pokazuju da potrošači tokom Crnog petka često kupuju proizvode koje inače ne bi kupili, što dovodi do posleratničke kajanja i finansijskog stresa.

Budućnost zaštite potrošača u digitalnoj eri

Kako tehnologija napreduje, tako se i mehanizmi za zaštitu potrošača moraju razvijati. Digitalni alati kao što su cenovni tracker-i i aplikacije za poređenje cena postaju sve popularniji među potrošačima. U budućnosti, IT novosti u oblasti veštačke inteligencije mogu omogućiti automatsko otkrivanje obmanjujućih cenovnih praksi u realnom vremenu. Regulatorna tela širom sveta već rade na razvoju sofisticiranih sistema za nadgledanje digitalnog marketinga kako bi se obezbedila fer konkurencija i zaštitili prava potrošača.

Navijači takođe na dan utakmice za vikend u prostorijama kluba mogu da doniraju odeću koja će dobiti “novi život” i otići onima kojima je potrebnija. Ovakve inicijative pokazuju da postaje sve veća svest o potrebi za održivijim pristupom potrošnji i da kompanije mogu igrati pozitivnu ulogu u promeni društvenih normi. Kako se svet suočava sa izazovima klimatskih promena i ograničenih resursa, modeli poslovanja koji podstiču održivu potrošnju postaju sve važniji za budućnost našeg planeta.