cajetina

Pravni slučaj utapanja deteta na Zlatiboru: Analiza krivičnog postupka i mere pritvora

Preko 3.000 građana Čajetine i Zlatibora potpisalo je peticiju za puštanje na slobodu troje okrivljenih u slučaju utapanja šestogodišnjeg deteta u hotelu na Zlatiboru pre godinu dana. Ovaj slučaj pokreće brojna pravna pitanja o meri pritvora, objektivnoj odgovornosti i principima krivičnog postupka u Srbiji kao i analiza krivičnog postupka.

Pozadina slučaja i krivično delo

Vesna Kricki, Nikola Smiljanić i Goran Avramović terete se za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti kao što nalaže analiza krivičnog postupka. Prema optužbi, kao odgovorna lica u hotelu na Zlatiboru propustili su da preduzmu sve mere bezbednosti, što je dovelo do tragičnog događaja – utapanja šestogodišnjeg deteta. Ovaj slučaj predstavlja klasičan primer objektivne odgovornosti u krivičnom pravu, gde se optuženima stavlja na teret propust u obavljanju dužnosti, bez obzira na direktnu nameru ili nehat.

Krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti regulisano je članom 278. Krivičnog zakonika Republike Srbije, koji predviđa kaznu zatvora od šest meseci do pet godina za onoga ko ugrozi bezbednost ljudi ili imovine. U konkretnom slučaju, tužilaštvo tvrdi da su okrivljeni kao odgovorna lica u hotelu imali obavezu da obezbede adekvatne mere bezbednosti koje bi sprečile ovakvu tragediju.

Mera pritvora i pravni kontroverze

Troje okrivljenih i dalje se nalazi u pritvoru zbog razloga postojanja uznenirenja javnosti, iako im je pritvor nakon osam meseci bio ukinut od strane Višeg suda u Užicu. S obrazloženjem da je prestalo uznemirenje javnosti i da mogu da se brane sa slobode, okrivljeni su nakon mesec i po dana boravka na slobodu i u kućnom pritvoru, po žalbi tužioca od strane Apelacionog suda u Kragujevcu, ponovo vraćeni u pritvor.

Prema mišljenju advokata, ova situacija predstavlja pravni nonsens i presedan. Posebno je značajno što je preko 3.000 građana Čajetine i Zlatibora potpisalo peticiju sudu da se njihovi sugrađani i komšije puste da se brane sa slobode. Advokati ističu da se pritvorom kao najtežom merom za ograničenje slobode kretanja na ovaj način vrši posebna represija prema okrivljenima, kada se zna da se radi o građanima koji nikad nisu bili osuđivani niti su imali bilo kakvih problema sa zakonom što prikazuje i  analiza krivičnog postupka.

Princip objektivne odgovornosti u praksi : Analiza krivičnog postupka

Do sada je više puta isticala odbrana na suđenjima i u žalbama da su okrivljeni procesuirani i da se nalaze u pritvoru samo po principu objektivne odgovornosti, bez bilo kakve konkretne uloge u ovom nesrećnom događaju. Objektivna odgovornost predstavlja pravni koncept gde se odgovornost nameće na osnovu same činjenice da se nešto dogodilo, bez potrebe za dokazivanjem krivice ili namere kao što nalaže analiza krivičnog postupka.

U kontekstu bezbednosti u hotelijerstvu, ovaj princip podrazumeva da su vlasnici i rukovodioci turističkih objekata dužni da preduzmu sve potrebne mere kako bi obezbedili sigurnost gostiju, posebno dece. Medutim, pitanje je koliko je ovaj princip primenjiv u krivičnom pravu i da li zahteva dokazivanje konkretne krivice ili je dovoljno dokazati da su propusti postojali.

Pravni izazovi i odlaganje suđenja

Jučerašnje suđenje je odloženo zbog zahteva branilaca okrivljenih za izuzeće postupajućih tužilaca Višeg javnog tužilaštva u Užicu, koji postupaju u ovom predmetu. Zahtev je predat Apelacionom tužiocu pre deset dana, zbog, kako smatra odbrana, niza propusta koji su učinjeni u toku istrage i na suđenju, gde se dovodí u pitanje njihova objektivnost za dalje postupanje u ovom predmetu.

Ovo odlaganje predstavlja samo jedan od brojnih pravničkih izazova u ovom slučaju. Istovremeno, Apelacioni sud će odlučivati o žalbama branilaca protiv rešenja o produženju pritvora protiv ovih okrivljenih. Novi glavni pretres zakazan je za 24. oktobar, što znači da će okrivljeni provesti dodatne nedelje u pritvoru pre nego što se postupak nastavi.

Turistička bezbednost i pravna odgovornost

Ovaj slučaj ima šire implikacije na turističku industriju u Srbiji, posebno na Zlatiboru kao jednom od najznačajnijih turističkih centara. Pitanje bezbednosti u hotelima i drugim turističkim objektima postaje sve važnije kako se turizam razvija i postaje značajnija privredna grana.

Prema podacima iz sektora turizma, bezbednosni standardi u hotelijerstvu podrazumevaju ne samo adekvatnu opremu i signalizaciju, već i obučeno osoblje koje može da reaguje u hitnim situacijama. U slučajevima kao što je ovaj, tužilaštvo mora da dokaže ne samo da su propusti postojali, već i da su ti propusti direktno doveli do tragičnog ishoda.

Društveni odjek i lokalna zajednica

Podrška od preko 3.000 građana Čajetine i Zlatibora okrivljenima govori o snažnoj povezanosti lokalne zajednice i verovanju u njihovu nevinost. Ovakva podrška retko se viđa u krivičnim predmetima i ukazuje na to da lokalno stanovništvo veruje da su okrivljeni žrtve sistema, a ne krivci za tragediju.

U Čajetini i na Zlatiboru, gde su okrivljeni poznati kao pošteni građani bez prethodnih problema sa zakonom, javnost smatra da se radi o nesrećnom događaju za koji ne treba kriviti pojedince, već možda sistematske propuste u bezbednosnim procedurama. Ovakvo mišljenje lokalne zajednice može imati uticaj na konačnu presudu, posebno ako se sudovi vode i društvenim aspektima slučaja.

Pravni presedan i budući uticaj

Ovaj slučaj može postaviti važan pravni presedan za buduće slučajeve objektivne odgovornosti u turističkoj industriji. Način na koji će sudovi tretovati pitanje mere pritvora, dokazivanja krivice i primene principa objektivne odgovornosti može imati dalekosežne posledice za sve koji rade u hotelijerstvu i turizmu.

Posebno je značajno pitanje da li se pritvor kao mera može opravdati u slučajevima gde nema opasnosti od bekstva, uticaja na svedoke ili ponavljanja krivičnog dela. U ovom slučaju, činjenica da su okrivljeni već provedi osam meseci u pritvoru, da su pušteni na slobodu i da su se vratili u pritvor samo po žalbi tužioca, postavlja pitanje proporcionalnosti mere u odnosu na okolnosti slučaja.

Etički i moralni aspekti slučaja

Pored pravnih pitanja, ovaj slučaj podiže i brojne etičke i moralne dileme. S jedne strane, postoji tragična smrt deteta koja zahteva pravdu i odgovornost. S druge strane, postoji pitanje da li je pravedno teretiti pojedince za sistematske propuste koji možda nisu pod njihovom direktnom kontrolom.

U kontekstu društvene odgovornosti, ovaj slučaj podseća na važnost preventivnih mera i kontinuiranog unapređenja bezbednosnih standarda u svim segmentima društva. Konačna presuda u ovom slučaju neće doneti samo pravdu za porodicu preminulog deteta, već će postaviti standarde za buduće postupanje u sličnim situacijama.