Bezbednosni izazovi u školama: Kako se suprotstaviti lažnim dojavama o bombama i zaštititi decu
Preko 65.000 učenika prvih razreda ove školske godine suočilo se sa bezbednosnim izazovima koji su premašili uobičajene okvire školskog dana. Tokom protekle nedelje, gotovo hiljadu osnovnih i srednjih škola u Srbiji primilo je preteće poruke i lažne dojave o postavljenim bombama, što je dovelo do masovnih evakuacija i ozbiljnih bezbednosnih zabrinutosti. Ovakvi incidenti ne samo da izazivaju trenutni strah i paniku, već otvaraju i brojna pitanja o efikasnosti postojećih bezbednosnih protokola i psihološkim posledicama po najmlađe.
Bezbednosni izazovi: Izazovi u identifikaciji počinilaca
Savremena tehnologija, koja bi trebalo da olakša komunikaciju i bezbednost, u ovim slučajevima postaje dvosmerni mač. Kao što ističe stručnjak za tehnologiju, anonimni servisi i kriptovane platforme omogućavaju počiniocima da ostaju neidentifikovani. “Ono što predstavlja problem su kompanije registrovane širom sveta koje pružaju različite usluge – od servisa elektronske pošte do servisa za anonimizaciju. Određene kompanije u pojedinim državama, nažalost, ne sarađuju ni sa domaćim, ni sa stranim organima, što značajno otežava brzu identifikaciju ovakvih počinilaca”, objašnjava Nikola Čučilović, zamenik načelnika Uprave za tehniku MUP-a.
Bezbednosni izazovi: Gubici i posledice po obrazovni sistem
Svaka evakuacija škole nosi sa sobom značajne ekonomske posledice koje se često zanemaruju u analizi ovakvih incidenta. Profesor Goran Mandić sa Fakulteta za bezbednost naglašava da se radi o ogromnim gubicima koji se mere ne samo u novcu, već i u izgubljenom vremenu i obrazovnom kontinuitetu. “Ove školske godine je oko 65.000 prvaka upisano. Zamislite samo da je 30.000 roditelja tog dana moralo da dođe po decu zbog evakuacije. Ako su izgubili dva do tri sata radnog vremena – zamislite koliki je to ukupni ekonomski gubitak”, ukazuje profesor Mandić.
| Vrsta gubitka | Procenjena vrednost | Dugoročni uticaj |
|---|---|---|
| Izgubljeno radno vreme roditelja | 60.000-90.000 sati | Smanjenje produktivnosti |
| Prekinuta nastava | 2-3 sata po školi | Oštećenje obrazovnog kontinuiteta |
| Troškovi bezbednosnih mera | Neprocenjivo | Povećanje budžeta za bezbednost |
Bezbednosni izazovi: Psihološke posledice po učenike
Najteže posledice ovakvih incidenta nose učenici, koji se suočavaju ne samo sa prekidom nastave, već i sa dubokim psihološkim traumama. Deca u osnovnim školama posebno su osetljiva na ovakve situacije, jer njihov osećaj bezbednosti direktno utiče na kognitivni razvoj i emocionalnu stabilnost. Stručnjaci za mentalno zdravlje upozoravaju da ponavljajući incidenti evakuacije mogu dovesti do razvoja anksioznih poremećaja, fobija i poremećaja pažnje kod dece.
Organizacija evakuacije u praksi
Teorijski planovi evakuacije često se suočavaju sa brojnim izazovima kada se primene u stvarnim situacijama. Kao što ističe profesor Mandić, praktična realizacija evakuacije nosi sa sobom niz nepredviđenih problema. “Ono što treba znati, jeste da se kod stvarne evakuacije u praksi, dešavaju određeni problemi, odnosno roditelji moraju biti sinhronizovani sa školom. Dešavalo se da se uradi evakuacija, da roditelj dođe po svoje dete, uzme ga, a ne javi učiteljici ili nastavniku da ga je odveo kući, i sad vi zamislite paniku prosvetnog radnika koji na spisku ima 25 dece, a kad prozove ima 24. To izaziva paniku, jer se ne zna gde je dete”, objašnjava profesor.
Motivi iza lažnih dojava
Analiza motiva koji stoje iza lažnih dojava o bombama otkriva složenu psihološku i socijalnu sliku. Stručnjaci navode da motivi mogu biti različiti – od geopolitičkih razloga, kao što je rat u Ukrajini, kada su mete bile avio-kompanije, ambasade i državne institucije, pa sve do slučajeva u kojima iza takvih pretnji stoje učenici. Alarmantan je podatak da se među počiniocima nalaze i tinejdžeri koji ne shvataju ozbiljnost svojih postupaka.
Edukacija i prevencija među mladima
Kĺjučni element u borbi protiv ovakvih incidenta je edukacija mladih o posledicama njihovih postupaka. “Treba edukovati tu decu da se radi o krivičnom delu i koje posledice sve mogu da proizađu iz toga. Imali smo trinaestogodišnjeg dečaka. Nudio je ‘uslugu’ slanja dojava u školama u Srbiji i okruženju – i to naplaćivao”, otkriva Nikola Čučilović. Ovakvi slučajevi ukazuju na potrebu za sistematskim radom na digitalnoj pismenosti i odgovornom korišćenju tehnologije.
Zakonski okvir i kaznene mere
Trenutni zakonski okvir predviđa maksimalnu kaznu do pet godina zatvora za krivično delo lažne dojave o bombi. Međutim, praktična primena ovih mera varira u zavisnosti od konkretnih okolnosti svakog slučaja. “Imali smo slučaj zaposlenog u jednom lancu supermarketa koji je prijavio lažnu dojavu o bombi samo da bi mogao da odmori. Sud mu je izrekao uslovnu kaznu i novčanu kaznu od 100.000 dinara”, navodi Branka Gajić, portparolka Prvog osnovnog tužilaštva.
Bezbednosni izazovi: Buduće mere i zakonske promene
U nameri da se stane na put lažnim dojavama, ukĺjučilo se i Ministarstvo pravde. U predloženim izmenama zakona razmatra se pooštravanje krivične odgovornosti za one koji šalju takve dojave. Ove promene bi trebalo da obuhvate ne samo strožije kazne, već i bolje mehanizme za brzu identifikaciju i procesuiranje počinilaca, posebno onih koji koriste napredne tehnologije za prikrivanje svog identiteta.
Strategije unapređenja školskih protokola bezbednosti
Škole širom Srbije sada preispituju svoje bezbednosne protokole i razvijaju nove strategije za suočavanje sa ovakvim izazovima. Kĺjučni elementi uspešnog pristupa uključuju jasne procedure za komunikaciju sa roditeljima, obučavanje nastavnog osoblja za upravljanje kriznim situacijama, i razvoj psihološke podrške za učenike koji su prošli kroz traumatična iskustva. Kontinuirani rad na ovim pitanjima neophodan je za stvaranje sigurne obrazovne sredine koja će zaštititi ne samo fizičko, već i mentalno zdravlje svih učenika.