Ariljski tekstil

Ariljski tekstil: Istorija, izazovi i budućnost srpske tekstilne industrije

Pre 35 godina jugoslovenska tekstilna industrija zapošljavala je oko pola miliona ljudi, koliko je tada radilo i u istoj branši u Nemačkoj, a gotovo trećina je bila zaposlena u Srbiji. Ovaj podatak govori o ogromnom značaju koji je tekstilna industrija imala u našoj zemlji, posebno u regionu Zlatiborskog okruga gde se nalazi Arijlje. Ovaj kraj nema pamuk, ali ima tekstilce koji su decenijama gradili tradiciju i reputaciju kvalitetnih proizvoda poznatih širom bivše Jugoslavije i dalje.

Istorijski razvoj tekstilne industrije u Arijlju

Arijlje se pojavilo kao jedan od ključnih centara tekstilne proizvodnje u Srbiji tokom druge polovine 20. veka. Razvoj ove industrije bio je direktno povezan sa opštim industrijskim razvojem u bivšoj Jugoslaviji, gde je tekstil predstavljao jednu od strateških grana privrede. U periodu najvećeg procvata, tekstilna industrija je bila pokretač ekonomskog razvoja mnogih gradova i sela, a Arijlje je bilo jedan od najznačajnijih centara. Lokalni stanovnici su brzo prepoznale mogućnosti koje nudi ova grana privrede i počeli da se specijalizuju za različite vidove tekstilne proizvodnje.

Tokom 1980-ih godina, tekstilna industrija u Arijlju je doživela pravi bum. Veliki državni kombinati su zapošljavali stotine radnika, a paralelno sa tim su se razvijale i male privatne radionice. Ovaj period karakteriše masovna proizvodnja koja je bila usmerena kako na domaće tržište tako i na izvoz. Kvalitet arijskog pamuka postao je prepoznatljiv brend koji je sinonim za izdržljivost i dobar kvalitet. Međutim, raspad Jugoslavije i tranzicioni period doneli su brojne izazove sa kojima se industrija suočava do danas.

Milotir Zimonjić – pionir privatnog preduzetništva

Milotir Zimonjić predstavlja jednog od najznačajnijih pionira privatnog preduzetništva u tekstilnoj industriji Arijlja. Kada se pre gotovo četiri decenije odlučio za ovu granu privrede, mnogi su bili skeptični, ali je svojim primerom podstakao većinu danas dobro poznatih tekstilaca. Njegova priča je tipičan primer preduzetničkog duha koji je karakterisao ovaj region tokom teških tranzicionih godina. Zimonjić je prepoznao potencijal u tekstilnoj industriji u vreme kada su mnogi smartali da je ova grana privrede osuđena na propast.

“Ja da mogu dam 150.000 ili 200.000 platu onda bih, u ovoj trenutnoj situaciji imao radne snage. Ali ovako, niko se ne bori za tekstil. Pre će da prodaju nešto, da trguju sa manjom platom, nego da šiju. Održavamo se zahvaljujući izvozu, radimo dosta za Nemačku, Francusku, za Hrvatsku, Slovačku, Češku”, priča Zimonjić. Ove reči jasno oslikavaju trenutnu situaciju u kojoj se nalazi tekstilna industrija – suočena sa nedostatkom radne snage usled niskih plata, ali ipak sposobna da opstane zahvaljujući izvozu.

Struktura tekstilne industrije danas

Danas u arijskom kraju posluje više od 130 tekstilnih radnji i preduzeća, što predstavlja značajnu koncentraciju proizvodnog kapaciteta. Od ukupno 3.700 zaposlenih u ovoj branši u Zlatiborskom okrugu, gotovo polovina je zaposlena u Arijlju. Ova statistika govori o kontinuitetu koji tekstilna industrija ima u ovom regionu, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava. Većina ovih preduzeća su mala i srednja preduzeća koja se specijalizuju za određene niše proizvodnje.

Područje bivše Jugoslavije ostaje najbolje tržište za proizvode poznate kao “arijski pamuk”, a ovo tržište je aktuelno i za oko sedamsto tekstilnih radnji i preduzeća Zlatiborskog okruga. Ovakva koncentracija proizvodnje u jednom regionu predstavlja i prednost i izazov – prednost jer stvara klaster efekat, a izazov jer sva preduzeća dele slične probleme i izazove.

Poreska politika i podrška domaćim preduzetnicima

Predsednica Regionalne privredne komore Užice Ana Lapčević ističe da se uvek zalažu da se odnos prema domaćim privrednicima promeni tako da oni budu tretirani jednako kao strani i investitori. “I Privredna komora Srbije, posebno Regionalna komora Užice, s obzirom na kompanije koje ovde posluju u toj industriji, već duži niz godina inicira da se promeni poreska politika na način da bude stimulativna za ove firme”, kaže Lapčevićeva. Ova izjava ukazuje na sistematske probleme sa kojima se suočavaju domaći tekstilci.

Međutim, zakonodavstvo još uvek ne prepoznaje način za očuvanje ove nisko akumulativne grane privrede, koja još uvek opstaje u sve težoj konkurenciji sa tekstilcima iz Kine, Bangladeša i Indije. Nedostatak adekvatne poreske podrše i stimulacija otežava konkurentnost domaćih proizvođača na međunarodnom tržištu. Ova situacija zahteva hitne mere kako bi se očuvala tradicija i znanje koje je akumulirano decenijama rada u ovoj industriji.

Strategije opstanka u globalnoj konkurenciji

Arijski privrednik Milan Radovanović objašnjava kako srpski tekstilci ne mogu da pariraju hiperprodukciji, ali mogu brzinom i specifičnim platnama. “Mi moramo da se pojavljujemo kao servis, da ubacujemo one proizvode, za koje oni (konkurenti) nemaju vremena da ih dopreme na ovo tržište i posebni zahtevi kad su u pitanju različite tkanine, pletnine, različite nijanse, boje. Kad su u pitanju gotovi odevni predmeti da brzo možemo da intervenišemo, da možemo za petnaest dana da izbacimo gotov proizvod”, ističe Radovanović. Ova strategija fokusiranja na brzinu i specijalizaciju predstavlja ključnu taktiku opstanka u uslovima globalne konkurencije.

U poslednje vreme srpski tekstilci iz Zlatiborskog okruga osvajaju strono tržište HTZ opremom, radnom odećom i uniformama za vojsku, policiju, vatrogasce i druge službe. Ovakva specijalizacija omogućava im da izbegnu direktnu konkurenciju sa masovnom proizvodnjom iz Azije i da se fokusiraju na niše gde mogu da ponude dodatnu vrednost kroz brzinu, fleksibilnost i prilagođenost specifičnim zahtevima kupaca.

Obrazovanje i kadrovski izazovi

Jedan od najvećih izazova sa kojim se suočava tekstilna industrija u Arijlju je nedostatak kvalifikovane radne snage. Mladi ljudi sve ređe biraju zanate poput krojačkog, što dovodi do starenja postojećih kadrova i nedostatka novih generacija koje bi preuzele tradiciju. Ovaj problem je posebno izražen zbog niskih plata u ovoj industriji, što čini tekstil manje atraktivnim izborom karijere u odnosu na druge delatnosti.

Sistem obrazovanja u Srbiji trenutno ne nudi dovoljno programa koji bi podstakli mlade da se opredeljuju za tekstilne zanate. Nedostatak modernih obrazovnih programa koji bi kombinovali tradicionalne veštine sa savremenim tehnologijama dodatno otežava privlačenje novih talenata. Obrazovne institucije imaju kĺjučnu ulogu u očuvanju ovog dela industrijskog nasleđa i podsticanju mladih da vide potencijal u tekstilnoj industriji.

Tehnološki razvoj i digitalizacija

Savremena tekstilna industrija zahteva kontinuiranu tehnološku modernizaciju kako bi ostala konkurentna na globalnom tržištu. Većina arijskih tekstilnih preduzeća suočava se sa izazovom implementacije novih tehnologija zbog ograničenih finansijskih resursa. Digitalizacija proizvodnih procesa, implementacija CAD/CAM sistema i korišćenje naprednih materijala postaju neophodni za opstanak u savremenim uslovima poslovanja.

Primena IT tehnologija u tekstilnoj industriji ne odnosi se samo na proizvodne procese već i na marketing, prodaju i upravljanje lancem snabdevanja. E-trgovina i digitalni marketing postaju sve važniji kanali za promociju proizvoda i ostvarivanje prodaje, posebno na međunarodnom tržištu. Preduzeća koja uspeju da se prilagode ovim promenama imaju veće šanse za dugoročni opstanak i rast.

Budućnost arijskog tekstila

“Arijski pamuk” za sada opstaje, ali njegova budućnost zavisi od brojnih faktora. Ključni izazovi uključuju prilagođavanje globalnim tržišnim trendovima, rešavanje kadrovskih problema i pristup savremenim tehnologijama. Uspeh će zavisiti od sposobnosti lokalnih preduzetnika da kombinuju tradicionalno znanje sa savremenim pristupima poslovanju i da pronađu svoje mesto na globalnom tržištu kroz specijalizaciju i diferencijaciju proizvoda.

Regionalna saradnja, bolja koordinacija između obrazovnih institucija i privrede, kao i adekvatna podrška države kroz poresku politiku i programe podrške, biće od presudnog značaja za opstanak i razvoj ove tradicione industrije. Arijski tekstil ima potencijal da ne samo opstane već i da se razvije u modernu, konkurentnu industriju koja će nastaviti da nosi ponos ovog regiona širom sveta.