Stanje puteva u Srbiji
Prema podacima Javnog preduzeća “Putevi Srbije”, u protekloj zimskoj sezoni zabeleženo je preko 15% više intervencija na kolovozu u odnosu na prošlogodišnji prosek, što jasno ukazuje na izazovne vremenske prilike sa kojima se suočavaju i putnici i službe za održavanje. Ovaj podatak nije samo statistika, već snažan podsetnik na važnost pravovremene i tačne informacije za sve koji se upuštaju na put. Najnoviji izveštaj Štaba zimske službe donosi ažuriranu sliku o prohodnosti puteva širom zemlje, istovremeno naglašavajući potencijalne opasnosti koje nosi kombinacija niskih temperatura i vlažnog kolovoza.
Trenutna situacija na putevima I prioriteta održavanja
Na najopterećenijim putevima I prioriteta, koji čine osnovnu mrežu saobraćajnica, situacija je dinamična. Kolovozi su pretežno vlažni, a na pojedinim deonicama, posebno u istočnoj Srbiji, prisutno je do pet centimetara snega u raskvašenom stanju. Ovo se posebno odnosi na ključne pravce kao što su IB-33 (Štubik – Negotin – državna granica sa Bugarskom), IB-35 (Kraljevo – Kragujevac – Jagodina – Paraćin – Zaječar – Vratarnica – Knjaževac) i IB-40 (Vladičin Han – Surdulica – Ćurkovica). Ove deonice zahtevaju povećanu pažnju jer raskvašeni sneg može dovesti do smanjenja trenja između guma i kolovoza, što direktno utiče na efikasnost kočenja i upravljivost vozila. Ekipe putarskih preduzeća neprekidno prate stanje i vrše posipanje, ali promenljivi vremenski uslovi zahtevaju stalnu prilagodbu vozača.
Specifičnosti puteva u regionu Zaječara i istočne Srbije
Region Zaječara i šire istočne Srbije predstavlja poseban izazov u ovom trenutku. Osim snežnih padavina, na ovom području su učestali sitni odroni duž nestabilnih kamenih kosina u klisurama, usecima i zasecima. Ova pojava je naročito izražena na putu IB-34 kroz Đerdapsku klisuru i na deonici IIA 221 Knjaževac – Kalna (klisura Korenac). Ovi odroni, iako često sitni, mogu naneti štetu vozilima i predstavljati dodatnu prepreku na kolovozu. Kombinacija ovih geoloških faktora sa vlažnim kolovozom i mogućnošću poledice stvara kompleksnu situaciju koja zahteva izuzetnu opreznost, smanjenu brzinu i stalno praćenje puta ispred vozila.
Stanje na putevima II i III prioriteta održavanja
Na mreži državnih puteva II prioriteta, situacija je slična. Kolovozi su vlažni u nižim predelima, a snega ima mestimično, takođe do pet centimetara, na teritorijama Novog Pazara, Vranja i Zaječara. Putevi III prioriteta prate isti obrazac, sa vlažnim kolovozima i mestimičnim snegom na područjima Ivanjice, Novog Pazara, Užica, Vranja i Zaječara. Iako su ovi putevi manje frekventni, njihovo održavanje je podjednako važno za lokalne zajednice i privredu. Činjenica da se snežne pojave koncentrišu na određenim teritorijama ukazuje na lokalizovane vremenske nepogode, što vozači koji putuju između regiona moraju uzeti u obzir prilikom planiranja rute.
| Prioritet puta | Opšte stanje kolovoza | Područja sa snežnim padavinama (do 5cm) | Specifični rizici |
|---|---|---|---|
| I prioritet | Vlažni, mestimično sneg | Vranje, Zaječar, deonice u Istočnoj Srbiji | Raskvašeni sneg, moguća poledica, odroni (Istočna Srbija) |
| II prioritet | Vlažni u nižim predelima | Novi Pazar, Vranje, Zaječar | Moguća poledica, magla |
| III prioritet | Vlažni u nižim predelima | Ivanjica, Novi Pazar, Užice, Vranje, Zaječar | Moguća poledica, magla |
Magična opasnost: Magla i niska vidljivost
Pored opasnosti od klizavog kolovoza, vozači se moraju pripremiti i na smanjenu vidljivost usled magle. Prema izveštaju, magla je prisutna ili je moguća na nizu puteva, posebno onih koji se protežu duž rečnih tokova, kotlina i klisura. Kritične deonice obuhvataju IA-2 (petlja Ljig – petlja Takovo i deo do petlje Preljina), IB-21 (Ivanjica – Javor) i nekoliko puteva II prioriteta u zapadnoj i centralnoj Srbiji. Vožnja u magli zahteva radikalno drugačiji pristup: korišćenje maglenki umesto dugih svetala, smanjenje brzina na minimum koji omogućava bezbedno zaustavljanje u vidljivom delu puta, i povećanje rastojanja od vozila ispred. Ignorisanje ovih pravila u kombinaciji sa vlažnim kolovozom eksponencijalno povećava rizik od nezgode.
Najveća pretnja: Mestimična poledica i kako je prepoznati
Zbog naglih padova temperatura u jutarnjim i večernjim satima, najozbiljnija pretnja po bezbednost saobraćaja je pojava mestimične poledice. Ova pojava je posebno opasna upravo zbog svoje lokalizovanosti i često iznenadne pojave. Poledica se najčešće formira na deonicama koje se protežu duž rečnih tokova, u kotlinama, klisurama i na mostovima ili vijaduktima. Upravo su ove lokacije navedene u izveštaju kao potencijalno kritične, sa posebnim osvrtom na puteve kao što su II A-164 (Debeli Lug – Jasikovo – Žagubica) i II B-396 (Porečki most – Brza Palanka). Poledica je često teško uočljiva, posebno u sumrak ili noću, i može izgledati kao mokar ili tamniji deo kolovoza. Jedini siguran način da se izbegne je smanjena brzina i izbegavanje naglih manevara na sumnjivim deonicama.
Neophodna oprema i priprema vozila za zimsku vožnju
Javno preduzeće “Putevi Srbije” izričito savetuje vozačima da bez odgovarajuće zimske opreme i lanaca za sneg ne kreću na put. Ova preporuka nije formalnost, već ključni preduslov za bezbednost. Zimska oprema podrazumeva gume za sneg ili sve sezone sa odgovarajućim šarinama (minimalna dubina gaznog sloja od 4 mm), ali i tehničku ispravnost vozila, posebno sistema za kočenje i osvetljenje. Lanci moraju biti prilagođeni dimenzijama guma i vozač treba da vežba njihovo postavljanje pre nego što se nađe u situaciji da ih je neophodno montirati na snegu i mrazu. Pored toga, pre svakog putovanja neophodno je proveriti rad brisača i nivo tečnosti za brisače sa antifrizom, kao i nivo elektrolita u akumulatoru, čiji kapacitet značajno opada na niskim temperaturama.
Psihologija bezbedne vožnje u teškim uslovima
Bezbedna vožnja po vlažnom ili zaleđenom kolovozu ne zavisi samo od opreme i veštine, već i od psihološkog pristupa. Izveštaj se završava apelom vozačima da prilagode brzinu uslovima na putu i da voze sa maksimalnom pažnjom. Ovo podrazumeva aktivno, a ne pasivno upravljanje vozilom. Potrebno je planirati manevre unapred, kočiti motorom kad god je to moguće, izbegavati nagla ubrzanja i kočenja koja mogu izazvati proklizavanje. Rastojanje od vozila ispred treba da bude najmanje trostruko veće nego u suvim uslovima. Jedna od najčešćih grešaka je samopouzdanje u sopstvene reakcije ili u sisteme vozila kao što su ABS ili ESP; ovi sistemi pomažu u kritičnim situacijama, ali ne mogu nadoknaditi preveliku brzinu ili nepažnju.
Konačno, informisanost je najmoćnije oružje. Pre svakog putovanja, posebno onog dužeg, preporučljivo je proveriti najnovija saopštenja Štaba zimske službe na zvaničnom sajtu JP “Putevi Srbije”. Razumevanje specifičnosti deonica kojima se putuje, kao što su klisure, visinske razlike i izloženost vetru, može pomoći u donošenju odluke o tome da li je putovanje neophodno ili ga je bolje odložiti za povoljnije vremenske uslove. Odluka da se ostane kući kada su uslovi ekstremni nije znak straha, već odgovornosti.
