Stanje na putevima Srbije
U nedelju, 16. februara, Javno preduzeće “Putevi Srbije” objavilo je alarmantan izveštaj Štaba zimske službe koji ukazuje na značajno pogoršanje uslova na magistralnim i regionalnim saobraćajnicama. Prema saopštenju, stanje na putevima u Srbiji je uglavnom otežano, a glavni neprijatelji vozača su snežni nanosi, stalno vlažni kolovozi i konstantna opasnost od pojave poledice. Ovakve meteorološke prilike nisu iznenađenje za iskusne vozače, ali njihova kombinacija i rasprostranjenost zahtevaju posebnu pažnju i prilagođavanje načina vožnje. Istovremeno, na graničnim prelazima formiraju se duge kolone teretnih vozila, gde čekanje za šlepere i kamione sa prikolicom može da traje i do dva sata, što ukazuje na kaskadne efekte koje zimski uslovi imaju na celokupni transportni sistem i ekonomiju.
Detaljna analiza stanja na putevima prvog prioriteta
Prema detaljnom izveštaju Zimske službe, najkritičnije situacije se javljaju na putnim pravcima prvog prioriteta, koji predstavljaju glavne arterije državnog saobraćaja. Na deonicama Ivanjica-Javor i Božica-Ribarci prema Bugarskoj, zabeleženi su snežni nanosi do pet centimetara. Iako ova visina snega ne zvuči alarmantno, ključni problem leži u stanju kolovoza koji su vlažni, što u kombinaciji sa niskim temperaturama stvara idealne uslove za formiranje tankog, ali izuzetno opasnog sloja leda. Vožnja na vlažnom kolovozu sa snežnim prekrivačem zahteva značajno veću distancu kočenja i potpunu kontrolu nad vozilom. Statistika pokazuje da se na takvim deonicama broj saobraćajnih nezgoda može povećati i do 40% u odnosu na period bez padavina, posebno kada vozači ne prilagode brzinu i ne koriste odgovarajuće zimske gume.
Problemi na putevima drugog i trećeg reda: Od Kosova do Zaječara
Situacija nije ništa bolja ni na mreži državnih puteva drugog i trećeg prioriteta, koji često povezuju manja mesta i imaju ključnu ulogu u lokalnoj infrastrukturi. U nižim predelima kolovozi su vlažni, dok se u planinskim i brdskim oblastima javljaju mestimični snežni nanosi u raskvašenom stanju, takođe do pet centimetara. Izveštaj posebno ističe područja Ivanjice, Kosova i Metohije, Kruševca, Užica i Zaječara. Ovakva rasprostranjenost problema ukazuje na sistemsku prirodu vremenskih nepogoda koje zahvataju čitavu teritoriju Srbije. Raskvašeni sneg predstavlja posebnu vrstu opasnosti jer ima konzistenciju blata i može izazvati gubitak kontrole nad vozilom, poznat kao “akvaplaning na snegu”. Za lokalno stanovništvo koje se oslanja na ove puteve za svakodnevne aktivnosti, poput odlaska na posao ili školu, ova stanja značajno otežavaju život i zahtevaju dodatno planiranje putovanja.
Upozorenje na odrone: Đerdapska klisura i Korenatac kao kritične tačke
Jedan od najozbiljnijih delova saopštenja “Puteva Srbije” odnosi se na upozorenje o učestalim sitnim odronima, posebno u zaječarskom okrugu. Na putu I B-34 kroz čuvenu Đerdapsku klisura, kao i na deonici Knjaževac-Kalna koja prolazi kroz klisuru Korenatac, postoji povećan rizik od odrona zemlje i kamenja sa okolnih padina. Ove klisure imaju specifičnu geološku strukturu i mikroklimu gde kolebanja temperature oko nule (smrzavanje i odmrzavanje) ubrzavaju procese erozije i destabilizuju stenovite mase. Za vozače, sitni odroni mogu biti iznenadni i izazvati ozbiljne materijalne štete na vozilu, a u krajnjem slučaju i blokirati kolovoz. Javno preduzeće neprestano monitoriše ove deonice, ali usled prirodnih procesa, rizik je stalno prisutan, posebno nakon padavina i u prolećnom periodu kada se zemlja odmrzava.
| Kritična deonica | Tip opasnosti | Okrug / Oblast |
|---|---|---|
| I B-34 (Đerdapska klisura) | Sitni odroni zemlje i kamenja | Zaječarski okrug |
| Knjaževac-Kalna (kroz Korenatac) | Sitni odroni zemlje i kamenja | Zaječarski okrug |
| Ivanjica-Javor | Sneg do 5cm, vlažan kolovoz | Moravički okrug |
| Božica-Ribarci (prema Bugarskoj) | Sneg do 5cm, vlažan kolovoz | Pirotski okrug |
Opasnost od poledice i magle: Nevidljivi neprijatelji na putu
Izveštaj Zimske službe posebno naglašava da zbog niskih jutarnjih i večernjih temperatura postoji realna opasnost od mestimične poledice. Ova pojava nije uniformno rasprostranjena, već se javlja na specifičnim lokacijama koje deluju kao “hladne zamke”. Najrizičnija mesta su kotline, gde se hladan vazduh nagomilava, duboke klisure koje su deo dana u senci, duž rečnih tokova gde je vlažnost vazduha povišena, i na mostovima koji se sa svih strana izlažu niskoj temperaturi i stoga se smrzavaju znatno brže od običnog kolovoza. Poledica je izuzetno opasna jer je često nevidljiva za vozača (takozvana “crna ledena kora”) i dovodi do potpunog gubitka adhezije guma. U kombinaciji sa mogućnošću pojave magle, koja smanjuje vidljivost ponekad i na samo nekoliko desetina metara, rizik od lančanih sudara drastično raste.
Potpuna zabrana za teretnjake: Zapad i centar Srbije pod posebnim merama
Kao direktan odgovor na složene uslove, “Putevi Srbije” su uvele potpunu zabranu saobraćaja za šlepere i kamione sa prikolicom na nizu ključnih putnih pravaca u zapadnoj i centralnoj Srbiji. Ova mera je od vitalnog značaja za bezbednost, imajući u vidu da teška teretna vozila imaju znatno duži put kočenja, veći problem sa kontrolom na nizbrdicama i klinastim zavojima, a njihov zaustavni put na poledici može biti katastrofalan. Zabrana je na snazi na sledećim pravcima: ll A-207 Drenska klisura (Drenje) – Grčak, ll A-208 Stanišinci – Grčak, ll A-208 Vrnjci – Stanišinci, ll A-209 Dobre vode – Gog – Stanišinci, ll A-210 Jošanička Banja – Kopaonik – Šipačina, ll A-210 Šipačina-Rudnica, ll A-211 Brzeće-Kopaonik (Jaram) i ll A-211 Kopaonik-Jaram. Ovi putevi su uglavnom planinski, sa znatnim nadmorskim visinama i zahtevnom geometrijom.
Posledice na graničnim prelazima: Dvosatno čekanje za teretnjake
Istovremeno sa zabranama na unutrašnjim putevima, došlo je do značajnog gužvanja na graničnim prelazima. Transportne kompanije i pojedinci vozači suočavaju se sa realnošću da čekanje za teretnjake na nekim granicama može da traje i do dva sata. Ovo zastoj ima višestruke posledice: ekonomski gubici zbog kašnjenja u isporukama, povećanje operativnih troškova (potrošnja goriva u praznom hodu, troškovi smeštaja za vozače), kao i povećanje zamora kod profesionalnih vozača što samo po sebi predstavlja bezbednosni rizik. Ova situacija naglašava međuzavisnost unutrašnje infrastrukture i spoljnotrgovinskog prometa. Kada se glavni tranzitni pravci kroz Srbiju uspore ili blokiraju, efekt se odmah odražava na regionalni logistički lanac.
Strategije za bezbednu vožnju u otežanim uslovima
Suočavanje sa ovim uslovima zahteva od vozača ne samo pažnju, već i primenu konkretnih strategija. Prvo i osnovno, neophodno je proveriti vremensku prognozu i saobraćajne informacije neposredno pred putovanje, koristeći zvanične izvore poput sajta “Puteva Srbije”. Brzina vožnje mora biti prilagođena vidljivosti i stanju kolovoza, sa pravilom da se ide znatno sporije nego u suvim uslovima. Korišćenje zimskih guma u ovom periodu nije samo preporuka, već uslov bezbednosti – one obezbeđuju bolju adheziju na vlažnom i zaleđenom asfaltu. Održavanje duplo većeg rastojanja od vozila ispred je obavezno, jer put kočenja može biti i deset puta duži. Korišćenje kratkih svetala u magli i izbegavanje naglih pokreta volana ili kočnice su od suštinskog značaja. Za vozače teretnih vozila, poštovanje zabrana nije samo zakonska obaveza, već i preduslov za bezbednost svih učesnika u saobraćaju.
Uloga JP “Putevi Srbije” i budući izazovi
Aktivnosti Javnog preduzeća “Putevi Srbije” tokom ovakvih perioda su od ključnog značaja. Rad Zimske službe se ne zaustavlja na izdavanju upozorenja, već uključuje kontinuirani monitoring stanja, hitne intervencije rashlađivača i soli na ključnim deonicama, kao i održavanje komunikacije sa vozačima. Međutim, dugoročni izazovi ostaju. Promena klimatskih obrazaca, sa češćim ekstremnim vremenskim prilikama, postavlja sve veće zahteve pred infrastrukturu. Investicije u otporniju kolovoznu konstrukciju, modernije sisteme za rano upozoravanje i efikasnije metode odleđivanja postaju sve važnije. Jednako je bitno i kontinuirano obrazovanje vozača o rizicima specifičnim za pojedine deonice, kao što su upravo klisure sklone odronima. Bezbednost na putevima zimi je zajednička odgovornost institucija koje održavaju infrastrukturu i pojedinaca koji se njome kreću.
