Skoro dva i po miliona prijava za upis svojine: Kako veštačka inteligencija i državna agencija obrađuju masovne zahteve građana

Skoro dva i po miliona prijava za upis svojine: Kako veštačka inteligencija i državna agencija obrađuju masovne zahteve građana

Impresivna brojka od skoro dva i po miliona prijava u akciji „Svoj na svome” nije samo statistika, već jasna slika ogromne potrebe građana da legalizuju svoj imovinski status. Ovaj istorijski poduhvat, koji je pokrenula država, u toku je da donese prva konkretna rešenja već u narednim danima, što predstavlja ključnu fazu u jednom od najsloženijih administrativnih procesa u skorijoj istoriji Srbije. Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ranko Šekularac, potvrdio je da su tehničke i kadrovske pretpostavke za uspešan početak isporučovanja rešenja zadovoljene, uz naglasak na ključnoj ulozi moderne tehnologije.

Veštačka inteligencija kao ključni igrač u obradi podataka

Kako bi se izborila sa monumentalnim zadatkom obrade miliona zahteva, državna agencija će se osloniti na napredne tehnologije. Ranko Šekularac je naveo da će veštačka inteligencija (VI) u velikoj meri raditi na uparivanju podataka. Ovaj proces podrazumeva automatsko poređenje i spajanje podataka iz različitih izvora i baza koje su prikupljene u prethodnom periodu, kao što su katastarski zapisi, urbanistički planovi i lične izjave građana. Upotreba VI ne samo da drastično ubrzava proces, već i smanjuje mogućnost za ljudskom greškom, što je od suštinskog značaja za pravnu sigurnost celog postupka. Ovaj pristup predstavlja značajan tehnološki napredak u radu državne administracije i model koji će verovatno biti primenjivan i u drugim sličnim masovnim procedurama u budućnosti.

Iako je proces automatizovan, Šekularac ističe da su kolege iz nadležne agencije potpuno spremne, kako u pogledu tehničko-tehnološke opremljenosti, tako i u pogledu ljudskih resursa. Ljudski faktor ostaje ključan za rešavanje složenijih slučajeva gde automatsko uparivanje podataka može da naiđe na nedoslednosti ili gde su potrebne dodatne provere. Očekuje se da će prva rešenja, naročito u slučajevima gde nema pritužbi ili spornih podataka, biti isporučena građanima već u narednih nekoliko dana na njihove kućne adrese. Zakonski rok za podnošenje primedbi na prijave iznosi mesec dana, što građanima daje dovoljno vremena da provere prvi rezultate obrade svojih dokumenata.

Očekivani izazovi i način njihovog rešavanja

I pored sve tehnologije i priprema, državni sekretar realistično navodi da se ne mogu isključiti određene teškoće. „Sigurno će biti nekih manjih oscilacija u pogledu efikasnosti jer je broj prijava preveliki, ali ćemo to rešavati na jedan dobar i zakonit način”, istakao je Šekularac. Ove “oscilacije” mogu se odnositi na privremena zastoje u određenim fazama obrade, potrebe za dodatnim pojašnjenjima od građana ili tehničke prekide u radu sistema pod opterećenjem. Međutim, upravo je zbog toga proces dizajniran tako da bude iterativan – građani će u narednim komunikacijama sa agencijom dobijati adekvatne upite o dodatnim dopunama i izmenama neophodnim za donošenje pozitivnog rešenja.

Ovaj korak-po-korak pristup omogućava građanima da aktivno učestvuju u rešavanju svojih slučajeva, umesto da budu pasivni primaoci odluka. Ključno je da je zakonski rok za prijavu ispoštovan i iskorišćen od strane ogromnog broja građana, što sam po sebi predstavlja ogroman uspeh celog projekta. Sledeća faza, faza obrade i izdavanja rešenja, zahteva strpljenje i razumevanje sa obe strane. Državni aparat mora da balansira između brzine i preciznosti, dok građani moraju da budu spremni da pruže dodatne informacije kada to bude potrebno, imajući u vidu istorijsku složenost imovinsko-pravnih odnosa u Srbiji.

Bezbednost građevinskih objekata u javnom prostoru: Od nadvožnjaka do mostova

Paralelno sa masovnim upisom svojine, državni sekretar se osvrnuo i na hitne teme vezane za bezbednost infrastrukture u Beogradu. Kada je reč o uočenim oštećenjima na stubovima nadvožnjaka u Bulevaru Oslobođenja, Šekularac je naveo da je JKP “Beograd putevi” već izvršio analizu statičke stabilnosti konstrukcije. Prema njihovom zaključku, ne postoji neposredna opasnost po pešake i učesnike u saobraćaju. Ipak, kao preventivna mera, postavljene su zaštitne trake i barijere za usmeravanje pešaka, a zaključen je ugovor sa izvođačem radova. Očekuje se da će se radovi na sanaciji započeti krajem nedelje, sa rokom od 120 dana za njihovo okončanje.

Šekularac je posebno apelovao na građane da se uzdrže od kretanja tom deonicom dok traju radovi, kako bi se osigurala bezbednost svih i omogućilo nesmetano odvijanje intervencije. Ovaj slučaj je poslužio i kao podsećanje na važnost kontinuirane i periodične provere statičke stabilnosti svih objekata u javnoj nameni. Nakon nedavnog pada nadstrešnice, Ministarstvo je izdalo nalog za provere svih sličnih objekata, ističući odgovornost lokalnih samouprava i okruga da preduzmu hitne mere iz svoje nadležnosti i spreče svaku neželjenu posledicu. Ovaj proaktivan pristup ima za cilj da se izbegnu reaktivne intervencije nakon potencijalnih incidenata.

Pančevački most: Od decenijske teme ka revolucionarnoj ideji rekonstrukcije

Jedna od ključnih saobraćajnih priča, rekonstrukcija Pančevačkog mosta, dobila je novi zamah. Šekularac je ovaj projekat nazvao “revolucionarnom idejom”, naglašavajući da je reč o decenijskoj temi koja je dugo opterećivala građane. Iako tačan datum početka radova još uvek nije objavljen, državni sekretar je garantovao da će, kada radovi počnu, saobraćaj biti usmeren na alternativne pravce kako bi se minimizirali zastoji i neugodnosti po učesnike u saobraćaju. Planiranje alternativnih ruta i komunikacija sa javnošću biće od suštinskog značaja za uspeh ovog kapitalnog projekta, koji će značajno uticati na saobraćajni tok u prestonici.

Rekonstrukcija Pančevačkog mosta nije samo tehnički izazov, već i test za organizacione sposobnosti svih učesnika u procesu. Očekuje se da će projekat podrazumevati saradnju više ministarstava, lokalnih samouprava i javnih preduzeća. Jasna i blagovremena komunikacija o fazama radova, ograničenjima u saobraćaju i alternativnim rešenjima biće ključna za održavanje poverenja građana i funkcionisanja grada tokom izvođenja ovih složenih intervencija. Ovaj projekat simbolizuje prelazak sa dugogodišnjeg planiranja na fazu konkretne realizacije, što je korak koji građani s netrpljenjem očekuju.

Kontroverze oko gradilišta u Kneza Miloša 42: Bitka između investicija i zakonitosti

Aktuelna situacija na gradilištu u Ulici Kneza Miloša 42 u Beogradu ilustruje složen balans koji država mora da održi između podrške investicijama i osiguravanja poštovanja zakona i bezbednosti građana. Nakon što su radovi na ovom lokalitetu zaustavljeni u maju, pojava radnika i mašina prošle nedelje ponovo je uznemirila stanare u okolini. Ranko Šekularac je objasnio da Ministarstvo u ovom slučaju nije direktno nadležno, jer je investitor, nakon dobijanja lokacijskih uslova, iskoristio zakonsku mogućnost i dobio građevinsku dozvolu na osnovu verifikovanog urbanističkog plana.

Međutim, kasnije je utvrđeno da postoji neslaganje između podataka navedenih u idejnom rešenju i stvarnog stanja na terenu. Na inicijativu građana, održan je sastanak u Ministarstvu, nakon čega je izdat nalog za vanredni inspekcijski nadzor. Inspekcija je konstatovala određena odstupanja, o čemu je obaveštena Komisija za planove. Komisija je zatim stupila u komunikaciju sa investitorima, dajući im sugestije kako da koriguju urbanistički projekat kako bi uklonili posledice na terenu i uskladili dokumentaciju sa realnošću.

Šekularac je istakao da investitor trenutno ima važeću građevinsku dozvolu i formalno-pravni uslov da nastavi sa radovima. Međutim, država se nalazi na raskrsnici: sa jedne strane, mora da brani čvrste investicije i pravnu sigurnost izdatih dozvola; sa druge strane, njena primarna briga mora da bude bezbednost građana i poštovanje zakona. “Na strani smo pravila, zakona i struke, ali ćemo gledati da zaštitimo i interese investitora”, zaključio je državni sekretar. Ovaj slučaj služi kao paradigmatski primer izazova urbanog razvoja u uslovima brzih promena, gde se pravna procedura, stručna procena i interesi lokalne zajednice često sukobljavaju, zahtevajući pažljivo i transparentno upravljanje.