Od kada je Vlada Srbije 16. jula dala zeleno svetlo za nastavak iskopavanja litijuma u dolini Jadra,
ekološki aktivisti i građani izašli su na ulice više od 10 gradova i opština u Srbiji.
Nedavna odluka Vlade Srbije da se nastavi sa projektom izgradnje rudnika litijuma u dolini Jadra, koji je stopiran pre dve i po godine, izazvala je talas protesta u centralnoj Srbiji.
Aktivisti i građani, koji strahuju da će projekat kompanije britansko-australijske kompanije Rio Tinto nepopravljivo zagaditi vodu i zemljište, u poslednjih sedam dana izašli su na ulice više od 10 gradova i opština u Srbiji.
Vlada Srbije je 2022. godine stopirala projekat kompanije Rio Tinto, vredan 2.4 milijarde dolara, nakon što su se suočili sa masovnim ekološkim protestima.
Ustavni sud Srbije je jula 2024. presudio da su vlasti u Srbiji time prekoračile ovlašćenja, a 16. jula, Vlada je donela novu uredbu u nameri da vrati pravni poredak „u stanje pre donošenja uredbe koja je proglašena neustavnom”.
Ko sve protestuje protiv rudnika litijuma?
Od ponedeljka 22. jula, protesti su održani u Valjevu, Loznici, Grockoj, Koceljevi, Negotinu, Arilju, Bogatiću i Krupnju, pokazuju podaci organizacije Arhiv javnih skupova.
Zahtevima za obustavu rudarenja litijuma će se danas pridružili građani Šapca i Aranđelovca.
Međutim, litijum nije jedini razlog što su građani na ulici – u pojedinim mestima, demonstranti ukazuju na druge ekološke probleme u njihovim mestima, poput zagađenja vazduha, reka i jezera, kao i odlaganja otpada.
Baš to je slučaj u Negotinu, na istoku Srbije, gde su se građani u petak 26. jula okupili da protestuju protiv zagađenja vazduha izazvanog učestalim požarima na gradskoj deponiji.
Na protestu pod sloganom „Za čist vazduh” takođe pridružili demonstracijama protiv rudarenja litijuma.
„Prvenstveno smo digli glas protiv lokalnih problema, ali naravno da nas itekako zanima šta se dešava na zapadu zemlje”, kaže 29-godišnja Anđela Lazić iz nove ekološke organizacije „Negotinci u akciji”, osnovane marta 2024, za BBC na srpskom.
U Loznici, blizu mesta gde se planira otvaranje rudnika litijuma, u petak se okupilo više od 3.000 ljudi, saopštili su iz organizacije Arhiv javnih skupova.
Mesec dana ranije, u tom gradu je održan Svelitijumski sabor, nacionalni skup protiv rudarenja, odakle su BBC novinari izveštavali.
Okupljeni su tražili usvajanje zakona o zabrani geoloških istraživanja i eksploatacije litijuma i bora, a takođe su najavili blokade „ključnih tačaka” i „železnice” u Srbiji ukoliko zahtev ne bude ispunjen u roku od 40 dana.
Projekat „Jadar”
Geolozi Rio Tinta su 2004. u Zapadnoj Srbiji utvrdili postojanje ležišta do tada nepoznatog minerala, nazvavši ga jadarit, po reci Jadar koja teče obroncima planine Cer i uliva se u Drinu.
Ispostavilo se da jadarit sadrži litijum, glavnu komponentu baterija u mobilnim telefonima i električnim vozilima, za kojim potražnja neprekidno raste.
Prema dosadašnjim saznanjima, ležište jadarita kod Loznice jedinstveno je u svetu.
Procenjuje se da se tu nalazi blizu deset odsto istraženih izvora litijuma u svetu, izjavio je ranije za BBC na srpskom Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.
Kompanija Rio Tinto se nadala da će projekat rudnika pomoći da postane jedan od deset najvećih svetskih proizvođača ovog minerala.
Još 2021, najava otvaranja rudnika izazvala je burne proteste širom Srbije, tokom kojih je bilo i blokada mostova i saobraćajnica, ali i fizičkih sukoba.
Između ostalog, demonstranti su organizovali blokade auto-puta Beograd-Sofija, uzrokujući prekide saobraćaja na jednoj od najvažnijih ruta za razmenu robe između Austrije, Slovenije i zemalja Jugoistočne Evrope, koja je poznatija kao Koridor 10.
Jedan od prvih masovnih protesta, gde je pomenuto iskopavanje litijuma, bilo je regionalno okupljanje Ekološki ustanak aprila 2021. godine u Beogradu, sa kojeg je BBC na srpskom izveštavao.
Sporadični ekološki protesti u Srbiji dešavaju već skoro tri decenije, a pokretač je često bio strah aktivista i građana da će reke biti isušene zbog izgradnje brana i mini-hidroelektrana.
BBC / GZS
