Propusti u javnoj nabavci za đačke ekskurzije
U Srbiji se godišnje za đačke ekskurzije iz državnog budžeta izdvoji više desetina miliona dinara, ali pitanje kako se ta sredstva troše često ostaje u senci. Slučaj Prve osnovne škole Kralja Petra II, gde je procedura javne nabavke za ovu svrhu dovedena u pitanje zbog navodnih propusta, nije samo izolovan incident. On predstavlja sindrom šireg problema u upravljanju javnim sredstvima u obrazovnom sistemu, gde nedostatak transparentnosti može podrivati osnovno poverenje građana u institucije.
Javna nabavka u obrazovanju: Zašto je svaki korak ključan?
Institut javne nabavke predstavlja temelj transparentnog i odgovornog upravljanja javnim finansijama. Kada je reč o osnovnim školama, ovaj mehanizam dobija na posebnoj težini, jer se direktno odnosi na osiguranje kvalitetnih usluga za decu i racionalno trošenje sredstava koja potiču od svih građana. Zakon o javnim nabavkama detaljno uređuje svaku fazu procesa – od objavljivanja oglasa, preko formiranja komisije i otvaranja ponuda, do donošenja odluke o dodeli ugovora. Svrha je jasna: osigurati fer konkurenciju, dobiti najpovoljniju ponudu i isključiti mogućnost zloupotrebe. Međutim, efikasnost ovog sistema u potpunosti zavisi od striktnog poštovanja propisa od strane zaposlenih u instituciji koja sprovodi nabavku. Čak i naizgled mali propust, kao što je nenavremeno obaveštavanje članova komisije, može kompromitovati ceo postupak i otvoriti prostor za sumnju u njegovu zakonitost i nepristrasnost.
Šta se desilo u Prvoj osnovnoj školi Kralja Petra II?
Prema saopštenju Odborničke grupe Sloga i informacijama koje su izneli roditelji, postupak javne nabavke za organizaciju đačkih ekskurzija u ovoj školi bio je obeležen nizom nepravilnosti. Ključni trenutak, otvaranje pristiglih ponuda, odvio se bez prisustva dva od tri člana komisije. Kako je navedeno, ta dva člana nisu bila obaveštena o terminu otvaranja. Ovaj procedurni prekršaj nije formalnost; on direktno ugrožava princip kolektivnog odlučivanja i kontrole, koji je preduslov za zaštitu javnog interesa. Nakon što su se roditelji upoznali sa ovim činjenicama, usledila je reakcija direktora škole, Dušana Mijailovića, koja je, prema saopštenju, problem pokušala da svrsta u kategoriju „nesporazuma”, što je dodatno eskaliralo situaciju i produbilo krizu poverenja.
Odgovornost direktora i komunikacija sa roditeljima
Uloga direktora škole u ovakvim situacijama je od suštinskog značaja. Direktor nije samo administrativni rukovodilac, već i nosilac odgovornosti za zakonitost svih postupaka u ustanovi. Kada dođe do incidenta, očekuje se jasna, otvorena i bržana komunikacija sa svim stejkholderima, a posebno sa Savetom roditelja. Umesto toga, prva reakcija direktora Mijailovića, prema navodima, bila je preko „Viber” grupe, gde je slučaj predstavljen kao nesporazum, a deo odgovornosti prebačen na roditelji. Ovakav pristup komunikacije, koji se oslanja na neformalne kanale i minimizira ozbiljnost problema, često ima suprotan efekat – on jača osećaj nezadovoljstva i ubeđenje da institucija ne želi da se suoči sa greškom. Tek nakon zvanične reakcije roditelja i sednice Saveta roditelja, direktor je priznao postojanje grešaka i najavio poništavanje tendera, što je korak u pravom smeru, ali je mogao biti preduzet znatno ranije i proaktivnije.
Zašto transparentnost nije opcija, već obaveza?
Transparentnost u trošenju javnih sredstava, posebno onih namenjenih deci, nije samo poželjna osobina – to je apsolutna obaveza. Roditelji imaju pravo da znaju kako se troše sredstvima koja se, direktno ili indirektno, odnose na njihovu decu. Svaki oblačak tajnosti ili postupak koji odstupa od propisanog otvara pitanje: šta se krije iza toga? U slučaju višemilionskih nabavki, kao što su one za ekskurzije, rizik od neprimerenog ponašanja je veći, a samim tim i potreba za striktnom kontrolom. Odbornička grupa Sloga u svom saopštenju upravo to i ističe: „Zakonitost rada obrazovnih institucija mora biti neprikosnovena.” Ovaj princip mora biti vodeći ne samo na papiru, već i u svakodnevnoj praksi svake škole.
Šire implikacije: Poverenje u obrazovni sistem
Incident u jednoj školi ima talasni efekat koji prevazilazi lokalni okvir. Kada se poverenje u jednu instituciju naruši, to reflektuje na percepciju celog sistema. Roditelji počinju da se pitaju da li su slične prakse prisutne i u drugim školama, da li su propusti sistemski ili izolovani. Ovakve situacije mogu da dovedu do apatije i povlačenja roditelja iz aktivnog učešća u životu škole, što je suprotno od cilja partnerstva porodice i škole. Obrazovne institucije grade svoj ugled godinama, ali ga mogu izgubiti u trenutku zbog nedostatka transparentnosti u finansijskim pitanjima. Stoga, svaki postupak javne nabavke mora biti sproveden tako da izdrži najstrožiju javnu proveru, bez ikakvog prostora za tumačenje ili „nesporazum”.
Kako osigurati regularnost u budućnosti?
Da bi se sprečile slične situacije, neophodno je delovati na nekoliko nivoa. Prvo, jačanje kapaciteta zaposlenih u školama za sprovođenje Zakona o javnim nabavkama kroz obuke i jasna unutrašnja uputstva. Drugo, uvođenje dodatnih kontrolnih mehanizama, kao što je obavezna prisutnost predstavnika Saveta roditelja kao posmatrača na ključnim tačkama procesa nabavke koja se direktno tiče učenika. Treće, uspostavljanje jasnih i formalnih kanala komunikacije između uprave škole i roditelja za sve stvari koje se tiču javnih sredstava, izbegavajući nezvanične „Viber” grupe za ozbiljna obaveštenja. Konačno, lokalne samouprave, kao nosioci nadzora nad osnovnim školama, moraju biti aktivnije u redovnom monitoringu i reviziji postupaka javnih nabavki u ustanovama koje finansiraju.
| Ključni problem | Pravni okvir | Mogući posledici | Preporuka za poboljšanje |
|---|---|---|---|
| Nepravilno sazivanje komisije za otvaranje ponuda | Član 67. Zakona o javnim nabavkama propisuje sastav i nadležnost komisije. | Poništavanje tendera, kašnjenje, gubitak poverenja, finansijski gubici. | Automatsko e-obaveštevanje svih članova komisije i vođenje službenog zapisnika o sazivanju. |
| Neadekvatna komunikacija sa roditeljima | Pravilnik o radu škole obično uređuje saradnju sa roditeljima. | Eskalacija konflikta, javni skandal, oštećenje ugleda ustanove. | Uspostavljanje protokola za kriznu komunikaciju i obaveštavanje preko zvaničnih kanala (sajt, službena obaveštenja). |
| Sumanja u transparentnost celog procesa | Ustavom zagarantovano pravo na pristup informacijama od javnog značaja. | Dugoročno narušavanje ugleda obrazovnog sistema, otežano prikupljanje roditeljskih doprinosa. | Objavljivanje svih relevantnih dokumenata o nabavci na veb-sajtu škole (uredbom propisano). |
Uloga lokalne zajednice i političkih subjekata
Kao što pokazuje reakcija Odborničke grupe Sloga, lokalni politički subjekti imaju ulogu da budu „glas” građana i da zahtevaju odgovornost od javnih institucija. Njihovo upozorenje javnosti na navodne propuste nije samo politički potez, već deo demokratske kontrole. Međutim, njihova uloga ne sme se završiti na upozoravanju. Ona treba da se nastavi konstruktivnim predlozima za izmene procedura i jačanjem nadzornih funkcija u lokalnoj skupštini nad radom škola. Aktivna i informisana lokalna zajednica, podstaknuta transparentnošću, najbolji je garant da se javna sredstva troše na pravi način. Svaki građanin, a posebno roditelj, ima pravo i dužnost da interesuje za to kako se njegov porez troši, a škola mu te informacije mora obezbediti na jasan i pristupačan način.
Konačno, slučaj Prve osnovne škole Kralja Petra II treba da posluži kao studija slučaja za sve obrazovne ustanove u Srbiji. On pokazuje da su procedure postoje s razlogom i da njihovo poštovanje štiti ne samo javni budžet, već i najvažnije – poverenje građana u sistem koji oblikuje budućnost njihove dece. Ponovno sprovođenje tendera, iako neophodno, nije dovoljno. Potrebna je dublja refleksija i sistemska promena pristupa koji će sprečiti da se „nesporazum” ponovi u bilo kojoj drugoj školi.
