Pregovori o NIS-u u završnoj fazi: Šta znači dogovor MOL-a i Rusije za srpsku privredu i energetsku bezbednost?
Sve je spremno za istorijski dogovor u srpskoj energetskoj privredi. Prema najnovijim izveštajima, pregovori između mađarskog energetskog giganta MOL i ruske strane o budućnosti Naftne industrije Srbije (NIS) su ušli u završnu fazu, a kao jedino otvoreno pitanje navodi se konačna cena. Ova vest dolazi u trenutku kada je NIS već obezbedio ključne elemente za opstanak – posebnu licencu Ministarstva finansija SAD i ugovoren uvoz sirove nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF). Ovaj niz događaja nije slučajan, već jasan signal da se složena geopolitička i ekonomska puzla oko srpske naftne industrije konačno sklapa.
Ključni signali: Licenca SAD i uvoz nafte kao preteča dogovora
Eksperti, poput ekonomskog analitičara Đorđa Banjca, ističu da su nedavni koraci NIS-a – dobijanje američke licence i obezbeđivanje alternativnog puta za uvoz sirovine – direktna naznaka da se pregovori oko rešenja vlasništva završavaju. “Zašto bi Amerikanci dozvolili ovo i dovodili nas u poziciju da imamo sada bolju poziciju nego što je bilo ranije, a da nas ne pritisnu pregovorima?”, postavlja jedno retoričko, ali suštinsko pitanje Banjac. Ova akcija Vašingtona može se tumačiti kao strateška podrška stabilizaciji energetskog sektora u regionu, što indirektno olakšava i konačnu transakciju. Ponovno pokretanje Rafinerije u Pančevu, za koje je potrebno oko nedelju dana, predstavlja praktičnu i simboličku prekretnicu, jer vraća u funkciju najvažniji proizvodni pogon u zemlji.
Strateški interesi: Šta žele Mađari, a šta Rusi?
U pozadini ovih pregovora leže jasno definisani, ali različiti interesi dve strane. Mađarska, preko MOL-a, želi da učvrsti svoju poziciju centralnog energetskog igrača u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi. Ulazak na srpsko tržište, koje godišnje potroši oko 3,7 miliona tona naftnih derivata, predstavlja stratešku ekspanziju. Sa druge strane, ruska strana, koja je trenutno većinski vlasnik, mora da balansira između pritiska sankcija i želje da iz vlasništva izvuče maksimalnu vrednost. Banjac ističe da će Rusi insistirati na višoj ceni, razmatrajući buduću poziciju MOL-a na srpskom tržištu, dok Mađari imaju argument da je trenutna operativna sposobnost NIS-a pod sankcijama ograničena. Ova dinamika čini pregovaračku završnicu posebno delikatnom.
Kapaciteti i uticaj: Zašto je MOL od izuzetnog značaja za Srbiju?
Ulazak mađarskog MOL-a u srpsku energetsku sliku nije samo pitanje promene vlasnika. Reč je o uvođenju kapitala, tehnologije i stabilnosti jedne od najvećih naftnih kompanija u srednjoevropskom regionu. Kako ističe Banjac, MOL je od izuzetnog značaja za privredu Srbije. Njegov ukupni kapacitet je četiri do pet puta veći od godišnje potrošnje Srbije, što u teoriji otvara mogućnost i za izvoz. Međutim, bez funkcionalne rafinerije u Pančevu, taj potencijal ostaje neiskorišćen. MOL bi, sa punim kapacitetima, mogao ne samo da zadovolji domaće potrebe, već i da delom opsluži tržište Bosne i Hercegovine, čime Srbija postaje značajniji energetski čvor u regionu.
Perspektiva rafinerije u Pančevu: Od lokomotive do regionalnog centra
Ponovno pokretanje Rafinerije nafte Pančevo nije samo tehnički zadatak. Jelica Putniković, urednica portala “Energija Balkana”, naglašava da bi MOL, uz ovaj objekat, mogao da prerađuje i do 23 miliona tona sirove nafte godišnje. Takvi kapaciteti bi mađarskog giganta bukvalno učinili velikim naftnim igračem na evropskom tržištu. Za Srbiju, to znači prerastanje uloge od uvoza-preradi-potrošnji u potencijalnog regionalnog izvoznika i centar za preradu. Ova transformacija zahteva značajna ulaganja u modernizaciju, ali dugoročno gledano, može da osigura nižu i stabilniju cenu goriva na domaćem tržištu i poveća privrednu aktivnost.
Vlasništvo i kontrola: Šta Srbija stvarno dobija?
Jedno od najsuptilnijih pitanja koje postavlja Putniković tiče se stvarne koristi za državu. Ako MOL kupi ruski udeo, a državi ponudi da otkupi još 5% akcija (povećavajući srpski udeo na 30.4%), pitanje je kakvu bi stvarnu moć taj udeo davao. “Pitanje je koliko bi Srbija dobila kao država”, kaže Putniković. Mnogi eksperti smatraju da bi “zlatna akcija”, koja daje pravo veta na određene strateške odluke, bila efikasniji instrument od manjinskog učešća. Iako udeo od jedne trećine može biti ključan u nekim specifičnim situacijama, on ne garantuje automatski uticaj na svakodnevno poslovanje i strateške smernice kompanije. Ovo je ključna tačka za buduću pregovaračku poziciju srpske strane.
Energetska bezbednost i diverzifikacija: Krajnje ograničenje uvoza?
Dogovor sa MOL-om predstavlja i korak ka diverzifikaciji energetskih izvora i obezbeđivanju snabdevanja. Uvoz sirove nafte preko JANAF-a, koji je već ugovoren, otvara alternativni put koji smanjuje zavisnost od jednog pravca. Ovaj put, koji ide preko hrvatske luke Omišalj, osigurava da će rafinerija u Pančevu imati kontinuiranu snabdevanost sirovinom, nezavisno od geopolitičkih promena na istoku. Kombinovanje mađarskog kapitala i operativne efikasnosti sa diverzifikovanim lancima snabdevanja stvara mnogo otporniji energetski sistem za Srbiju.
Tabela: Ključni činioci u pregovorima o NIS-u i njihov uticaj
| Činilac | Opis | Uticaj na Srbiju |
|---|---|---|
| Posebna licenca SAD | Omogućava NIS-u rad do 2026. godine. | Olakšava pregovore, osigurava kontinuitet poslovanja. |
| Uvoz preko JANAF-a | Diverzifikacija puteva snabdevanja sirovom naftom. | Povećana energetska bezbednost i nezavisnost. |
| Ulazak MOL-a | Dolazak strateškog partnera sa kapitalom i tehnologijom. | Modernizacija, potencijal za izvoz, stabilnije snabdevanje. |
| Udeo države (29.9% → 30.4%?) | Moguće povećanje srpskog vlasništva za 5%. | Ograničen strateški uticaj bez “zlatne akcije”. |
| Kapacitet Rafinerije Pančevo | Mogućnost prerade do 23 miliona tona nafte godišnje. | Potencijal da postane regionalni centar za preradu. |
Regionalni kontekst: Promena energetske mape Balkana
Sporazum oko NIS-a ima značaj koji prevazilazi nacionalne granice. Uspešna integracija srpske naftne industrije u MOL-ovu mrežu menja energetsku dinamiku čitavog regiona. Srbija bi mogla da postane ključna tačka u lancu snabdevanja za zemlje Zapadnog Balkana, pojačavajući svoju ekonomski-političku ulogu. Za Mađarsku, ovo predstavlja još jedan korak u izgradnji energetskog “haba” u srcu Evrope. Ovakva promena može imati posledice po cene goriva, konkurentnost i investicione tokove u susednim zemljama, što sve zajedno čini ove pregovora predmetom pažnje šireg međunarodnog okruženja.
Očekivanja i rizici: Šta sledi nakon potpisivanja?
Nakon što se cena konačno dogovori i ugovor potpiše, počinje faza implementacije koja nosi svoje izazove. Integracija NIS-a u MOL-ov sistem upravljanja, potencijalna restrukturacija, ulaganja u infrastrukturu i održavanje zaposlenosti biće ključni zadaci. Pored toga, ostaje pitanje kako će se država, kao manjinski vlasnik, ponašati u odnosu na strateškog partnera. Da li će usvojiti pasivnu ulogu ili će, kroz institucije, aktivno tražiti da se osiguraju nacionalni interesi u pogledu cena, zaposlenosti i razvoja? Odgovori na ova pitanja će u velikoj meri odrediti da li će ova transakcija zaista doneti dugoročnu korist srpskoj privredi i građanima.
