Povećanje plata u javnom sektoru: Šta znače nove mere za zaposlene u Srbiji?
U petak, 31. januara, na račune zaposlenih u javnoj upravi stići će prve plate za 2026. godinu, sa oznakom novog, petoprocentnog povećanja. Istovremeno, policijski i prosvetni radnici očekuju isplatu svojih uvećanih zarada. Ovaj trenutak nije samo rutina mesečnog obračuna, već konkretan pokazatelj ekonomske politike koja, prema rečima ministra finansija Siše Malog, kontinuirano teži jačanju životnog standarda. U vreme globalnih ekonomskih nesigurnosti, lokalne mere podsticaja plata postaju ključni faktor socijalne stabilnosti i kupovne moći domaćinstva.
Detalji novog povećanja i kontekst obećanja
Ministar finansija Siniša Mali je za Tanjug potvrdio da će zaposlenima u javnoj upravi sutra biti isplaćene januarske plate sa povećanjem od 5,1 odsto. Istovremeno, policija i prosvetni radnici će uvećane zarade dobiti u petak. Ovo povećanje nije iznenađenje, već je deo ranije datih obećanja Vlade, koja je utvrdila da će od 1. januara 2026. godine plate u javnom sektoru biti uvećane za taj iznos. Paralelno sa ovim, minimalna zarada u zemlji je takođe revidirana i od početka godine iznosi 551 evro, što predstavlja značajan kouk u odnosu na prethodne godine. Ovakva sinhronizacija porasta osnovnih plata i minimalca ima za cilj da podrži šire slojeve stanovništva i spreči dalje širenje siromaštva.
Istorijski pregled porasta plata u javnom sektoru
Da bi se u potpunosti razumeo značaj aktuelnog povećanja, neophodno je pogledati unazad. Prema podacima koje je naveo ministar Mali, januara prošle godine (2025) zarade u prosveti su povećane za impresivnih 11 odsto, dok je za ostale zaposlene u javnom sektoru povećanje iznosilo osam odsto. Međutim, tadašnji budžetski raspored nije bio konačan. Tokom 2025. godine usledila su i dodatna, vanredna povećanja: u martu dodatnih pet odsto za prosvetne radnike, a u oktobru još pet odsto, ovog puta za zaposlene i u prosveti i u zdravstvu. Ovaj talasasti pristup reviziji plata ukazuje na dinamičan odgovor na ekonomske prilike i pritiske iz sindikata.
| Sektor | Povećanje u januaru 2025. | Dodatna povećanja 2025. | Ukupno povećanje za 12 meseci |
|---|---|---|---|
| Prosveta | 11% | 5% (mart) + 5% (oktobar) | 28.6% |
| Zdravstvo | 8% (kao deo javnog sektora) | 5% (oktobar) | 19.2% |
| Ostali javni sektor | 8% | Nema vanrednih | 8% |
Uticaj na životni standard i borba protiv inflacije
Ključni argument prilikom najave ovih mera je njihov odnos prema inflaciji. Ministar Mali je ocenio da su navedena povećanja iz 2025. godine značajna posebno imajući u vidu da je inflacija u tom periodu bila relativno niska, kretala se oko tri do 3,5 odsto. Ova činjenica znači da su realni prihodi, odnosno kupovna moć zaposlenih u prosveti i zdravstvu, zaista značajno porasla, jer je nominalni rast plata daleko nadmašio rast cena. Ovakav pozitivan razmak između porasta zarada i inflacije je od suštinskog značaja za oporavak domaćinstva nakon perioda visoke inflacije koji je karakterisao ranije godine. Jačanje realnih prihoda direktno se preliva u veću potrošnju, stabilniju ekonomsku aktivnost i smanjenje socijalnih napetosti.
Sinhronizacija sa penzijskim sistemom
Politika revitalizacije dohotka nije usmerena isključivo na aktivne zaposlene. Ministar je podsetio da su penzije od decembra prošle godine već povećane za 12,2 odsto. Ovaj korak ukazuje na holistički pristup Vlade ka poboljšanju životnog standarda svih građana koji zavise od državnih transfera, bilo da su to plate ili penzije. Povećanje penzija za preko 12 odsto predstavlja jedan od najvećih skokova u novijoj istoriji i ima direktne pozitivne efekte na domaćinstva gde penzije čine značajan, a često i glavni izvor prihoda. Ovakav pristup smanjuje pritisak na aktivne članove porodice da finansijski podupiru starije i stvara uravnoteženiji ekonomski ekosistem.
Izazovi i perspektive za naredni period
Najava ministra Malog da će se sa rastom plata i penzija nastaviti i u narednim mesecima otvara pitanje održivosti ovog pravca. Budžetski aranžmani za duži vremenski period zahtevaju pažljivo planiranje, imajući u vidu da javni sektor u Srbiji zapošljava veliki broj građana, a penzioni sistem predstavlja značajan fiskalni teret. Ključ za održivost leži u sposobnosti privrede da generiše veći ekonomski rast i prikuplja više poreza, kako bi se ova povećanja finansirala iz realno stvorene vrednosti, a ne iz novog zaduživanja. Ekonomski stručnjaci će pažljivo pratiti podatke o budžetskom deficitu, javnom dugu i privrednom rastu kako bi procenili dugoročne implikacije ovih socijalno popularnih mera.
Uticaj na privatni sektor i tržište rada
Povećanje plata u javnom sektoru, posebno ovako izraženo kao u prosveti i zdravstvu, postavlja indirektni pritisak i na privatni sektor. Kada država postane agresivniji konkurenpolitika na tržištu rada, privatne firme su prinuđene da prilagode svoje plate kako bi zadržale kvalifikovane radnike. Ovaj efekat je posebno izražen u sektorima gde postoji nedostatak kvalifikovane radne snage, što može dovesti do opšteg rasta troškova rada u privredi. Istovremeno, povećanje kupovne moći zaposlenih u javnom sektoru može pozitivno uticati na potrošnju i poslovanje privatnih preduzeća, stvarajući kompleksnu dinamiku na tržištu rada koja zahteva pažljivo praćenje i analizu.
