Porast cena komunalnih usluga i poreza u 2026. godini: Detaljna analiza i uticaj na domaćinstva
Usled globalnih ekonomskih pritisaka i usklađivanja sa međunarodnim obavezama, srpska privreda se suočava sa novim talasom poskupljenja koji će direktno uticati na budžete domaćinstava. Prema najnovijim odlukama i objavama, od 1. januara 2026. godine građane čeka revizija cena ključnih komunalnih usluga i uvođenje novih fiskalnih opterećenja. Ovaj kompleksan proces neće zaobići ni jedan domaćinski račun, što zahteva temeljno razumevanje uzroka, obima i dugoročnih posledica.
Vodovod i kanalizacija: Ključna komunalna stavka u usponu
Jedna od najavljenih i najznačajnijih promena odnosi se na snabdevanje vodom i odvođenje otpadnih voda. Nadzorni odbor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” doneo je odluku o povećanju cena isporuke vode i odvođenja otpadnih voda za 9,5 odsto, sa primenom od prvog dana 2026. godine. Ova korekcija nije iznenađenje za stručnjake koji prate stanje u sektoru, s obzirom na dugogodišnje zaostajanje u investicijama u infrastrukturu i rastuće troškove energije i hemikalija za prečišćavanje.
Proračuni pokazuju da će prosečan mesečni račun za tročlano domaćinstvo u Beogradu nakon ovog povećanja biti veći za približno 190 dinara. Iako se na prvi pogled radi o umerenom iznosu, važno je istaći da ovaj trošak predstavlja rekurentnu obavezu koja se sabira sa ostalim poskupljenjima. Van prestonice, situacija je još izraženija. Na primer, u Zrenjaninu je Skupština grada usvojila odluku da cena kubnog metra vode bez PDV-a skoči sa 29,36 dinara na 129 dinara, što predstavlja dramatičan skok od preko 330 odsto. Ovakve razlike između lokaliteta naglašavaju problem nejednakog razvoja i finansijskih kapaciteta lokalnih samouprava.
Energetski sektor u fokusu: Struja i dalje na usponu
Troškovi električne energije već su doživeli korekcije tokom 2025. godine, ali proces nije završen. Od 1. oktobra 2025. struja je poskupela 6,6 odsto, a prosečno poskupljenje do novembra je, prema zvaničnim podacima, dostiglo 9,6 odsto. Međutim, pored opšteg povećanja, došlo je i do strateške izmene u strukturi tarifa. Granica za ulazak u najskuplju, takozvanu crvenu zonu potrošnje, smanjena je sa 1.600 na 1.200 kilovatsati mesečno.
Ova promena ima direktne psihološke i finansijske implikacije po potrošače, podstičući ih na veću pažnju i potencijalno ograničavanje potrošnje. Prema aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), predviđeno je i novo prilagođavanje cena električne energije koje će stupiti na snagu najkasnije od 1. oktobra 2026. godine. Ovaj višekratni pristup reviziji cena ukazuje na dugoročnu strategiju države da postepeno usklađuje energetske tarife sa tržišnim cenama i troškovima proizvodnje, smanjujući pritisak na budžet i subvencije.
| Usluga / Porez | Procenat porasta / Promena | Efektivan od |
|---|---|---|
| Voda i kanalizacija (Beograd) | +9.5% | 01.01.2026. |
| Voda (Zrenjanin) | sa 29,36 na 129 din/m³ | 01.01.2026. |
| Električna energija (tarifna promena) | Granica crvene zone sa 1600 na 1200 kWh | Već na snazi |
| Porez na imovinu (Beograd) | +5% do +5.45% | 2026. godina |
| Putarine (godišnje usklađivanje) | Usklađivanje sa inflacijom | Tokom 2026. |
Fiskalni pritisak: Porez na imovinu i novi ekološki porezi
Pored komunalnih troškova, stanovništvo, naročito u urbanim sredinama, suočava se i sa porastom fiskalnih obaveza. U Beogradu se u 2026. godini očekuje rast poreza na imovinu koji se kreće od 5 do 5,45 odsto. Ova korekcija je posledica zakonitom obavezom revizije osnovice poreza kako bi se ona približila realnim tržišnim vrednostima nekretnina. U kontekstu gde su cene kvadrata u centralnim gradskim zonama doživele eksponencijalni rast tokom prethodnih godina, logično je da će i poreska osnovica slediti taj trend.
Međutim, 2026. godina donosi i potpuno nove oblike oporezivanja, u skladu sa ekološkim izazovima i procesom prilagođavanja evropskim standardima. Srbija, kao deo svojih obaveza u kontekstu usklađivanja sa EU CBAM mehanizmom (Carbon Border Adjustment Mechanism – Mehanizam prilagođavanja cena na granici zbog emisija ugljenika), uvodi dva nova fiskalna instrumenta. Reč je o nacionalnom porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i porezu na uvoz proizvoda sa visokim ugljeničnim intenzitetom. Ovi porezi imaju dvostruku svrhu: prikupljanje sredstava i podsticanje prelaska na ekološki održivije proizvodne procese.
Infrastrukturni troškovi i akcize: Od putarina do duvana
Troškovi saobraćaja i lične potrošnje takođe neće ostati pošteđeni. Sistem putarina na autoputevima već je doživeo povećanje od oko 4,3 odsto po pređenom kilometru tokom 2025. godine. Vlada Srbije je saopštila da će se ovaj trošak ubuduće redovno usklađivati na godišnjem nivou sa inflacijom, što u praksi znači da će tokom 2026. godine putarine ponovo rasti. Dodatno, od 1. januara 2026. startuje i naplata putarine za teške teretne vozila – kamione – na magistralnim putevima, što će uticati na troškove logistike i potencijalno na cene robe u lancu snabdevanja.
Na nivou lične potrošnje, tradicionalno godišnje usklađivanje akciza sa inflacijom dovešće do poskupljenja duvanskih proizvoda. Od januara 2026. cigarete, duvan za uvijanje i elektronske cigarete poskupeće, što je deo konzistentne zdravstvene i fiskalne politike države. Iako se ova poskupljenja mogu činiti izolovanim, njihov kumulativni efekat za pojedince koji konzumiraju ove proizvode je značajan.
Dugoročni kontekst i ekonomski izazovi
Kako bismo razumeli punu sliku ovih promena, neophodno je staviti ih u širi ekonomski kontekst. Svi navedeni koraci – od revizije komunalnih tarifa do uvođenja ekoloških poreza – deo su složenog procesa koji ima više dimenzija. Sa jedne strane, postoji pritisak da se saniraju dugogodišnji gubici u javnim preduzećima i osiguraju sredstava za neophodne investicije u modernizaciju infrastrukture (vodovod, elektroprivreda). Bez ovih koraka, kvalitet usluga bi se dugoročno pogoršavao.
Sa druge strane, postoji jaka spoljna komponenta. Obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu zahtevaju fiskalnu disciplinu i smanjenje subvencija, što direktno utiče na cenu energije. Paralelno, proces evropskih integracija nameće usvajanje standarda i mehanizama poput CBAM-a, što dovodi do novih oblika oporezivanja. Inflacija, kao globalni fenomen, takođe deluje kao katalizator, prisiljavajući usklađivanje mnogih administrativnih cena kako bi se održala njihova realna vrednost.
Uticaj na domaćinstva i strategije prilagođavanja
Kumulativni efekat svih ovih promena na domaćinstva biće opipljiv. Budžeti, naročito oni sa fiksnim ili niskim primanjima, biće izloženi značajnom pritisku. Rast troškova vode, struje, stanovanja i saobraćaja čini veći deo neophodnih, neeliminisanih troškova svake porodice. Stoga je od suštinske važnosti da građani preuzmu aktivnu ulogu u upravljanju svojim potrošnjama.
Eksperti preporučuju nekoliko strategija za ublažavanje uticaja. Na nivou energetske efikasnosti, investicije u štedne sijalice, elektronski uređaji više energetske klase i bolju termičku izolaciju stana mogu dati dugoročne rezultate. Pažljivo praćenje potrošnje struje, kako bi se izbegla skupa crvena tarifna zona, postaje ekonomski opravdano. U pogledu vode, uvođenje štednih slavina i češme i svest o potrošnji su ključni. Na nivou saobraćaja, razmatranje alternativnih vidova prevoza ili karpulinga može ublažiti uticaj većih putarina.
Država, sa svoje strane, ima odgovornost da komunicira ove promene na transparentan i vremenski prikladan način, kako bi građani imali dovoljno vremena da se pripreme. Takođe, neophodno je da socijalna politika bude agilna i da ciljano pruža podršku najranjivijim slojevima stanovništva koji će najteže podneti ova opterećenja. Dijalog između vlasti, eksperata i javnosti o optimalnom tempiranju i obimu ovih mera od vitalnog je značaja za socijalni sklad i ekonomski razvoj zemlje.
