Pelet planuo sa stovarišta
Prema analizi stručnjaka, trenutna situacija na stovarištima je nesumnjivo bolja nego što je bila na prelazu iz leta u jesen. Međutim, to nije rezultat povećane domaće proizvodnje, već masivnog uvoza. Samo u novembru ove godine u Srbiju je uvezeno impresivnih 36.293 tone drvnog peleta. Za poređenje, u stabilnim tržišnim uslovima prethodnih godina, slična količina bi se uvozila tokom čitavih šest meseci. Ovaj nagli uvozni talas uspeo je da privremeno ublaži akutni nedostatak, ali nije uticao na koren problema – visoku i nestabilnu cenu. Dnevne količine koje stižu na stovarišta i dalje se prodaju ubrzano, što ukazuje na to da je tražnja za peletom ostala izuzetno živa, naročito sa dolaskom hladnijih dana. Ograničavajući faktor u proizvodnju je loše vreme – sneg i klizav teren otežavaju pristup šumama i seču drveta, što usporava ceo lanac snabdevanja sirovinom.
Cenovni šok i ekonomski opterećenje za domaćinstva
Najveći izazov za potrošače predstavljaju cene koje su ostale na nerealno visokom nivou. Prema iskazima profesora Branka Glavonjića sa Šumarskog fakulteta, na pojedinim lokacijama pelet se može naći za oko 38.000 dinara po toni, ali su česte i cene koje dosežu i do pomenutih 43.000 dinara. Kada se ove cifre uporede sa cenama iz septembra, razlika je astronomska – skok je bio i do 45 procenata. Čak i sada, trenutne prodajne cene su procenjeno oko 30 procenata više od cena koje bi bile opravdane troškovima proizvodnje, distribucije i prodaje. Ovaj cenovni šok direktno utiče na račun grejanja domaćinstva koja su investirala u kotlove na pelet, očekujući ekonomskiju alternativu električnoj energiji ili ugalju. Sada se postavlja pitanje da li je ta računica i dalje validna.
Strukturni problemi tržišta i pouka za budućnost
Profesor Glavonjić ističe da je ovogodišnje iskustvo sa čekanjem i visokim cenama jasna pouka za sve potrošače. Ključna strategija za izbegavanje sličnih situacija u budućnosti je promena navika nabavke. Umesto da se čeka poslednji trenutak u oktobru ili novembru, ogrev bi trebalo kupovati u aprilu. Tada je ponuda obično veća, cene su niže, a logistika je pouzdanija. Ovaj pristup ne samo da štedi novac, već i omogućava planiranje i smanjuje stres pred sezonu grejanja. Sa druge strane, trgovci su, prema njegovom mišljenju, poslali lošu poruku potrošačima držeći nerealno visoke cene upravo u periodu najveće potražnje. Međutim, on veruje u mehanizme tržišta – uravnoteženje ponude i tražnje će na dugi rok regulisati ove disbalanse.
Proizvodni kapaciteti i ekološka prednost Srbije
Iako se trenutno oslanjamo na uvoz, važno je istaći da Srbija ima solidne domaće proizvodne kapacitete za pelet. Godišnja proizvodnja iznosi oko 500.000 tona, što je više nego dovoljno da pokrije domaću potrošnju, koja se procenjuje na oko 480.000 tona godišnje. Ovaj višak u teoriji otvara mogućnost za izvoz. Osim ekonomskog aspekta, drvni pelet nosi i značajnu ekološku prednost. Kao obnovljivi izvor energije, sagorevanjem peleta ne dolazi do emisije štetnih gasova u istoj meri kao kod fosilnih goriva, što ga čini poželjnijim izborom za grejanje sa aspekta zaštite vazduha i životne sredine. Ova činjenica ostaje jedan od njegovih najvećih aduta, bez obzira na trenutne cenovne fluktuacije.
| Period | Procenjena cena po toni (din.) | Promena u odnosu na septembar | Ključni faktor |
|---|---|---|---|
| Septembar | ~26,000 – 29,000 | Bazni period | Pripremna faza pred sezonu |
| Novembar (vrhunac) | ~38,000 – 43,000 | Do +45% | Nagla potražnja, nestašica, uvoz |
| Trenutno stanje | ~38,000 – 43,000 | Oko +30% od opravdane cene | Visoka tražnja, otežana proizvodnja, uvoz |
| Očekivano (kasnije) | Stabilizacija | Zavisi od ponude | Uravnoteženje tržišta, bolji vremenski uslovi |
Perspektive i alternative: Šta očekivati u narednom periodu?
Ljubinko Savić iz Privredne komore Srbije daje šarolikiju sliku situacije na terenu. Potvrđuje da dnevne isporuke na stovarištima budu gotovo odmah rasprodate i da limitirajući faktori ostaju zimski uslovi. Međutim, upozorava na kontinuirani problem nerealno visokih prodajnih cena, na koji upozoravaju i sami proizvođači. Ovaj trend, kako Savić navodi, može imati posledice po strukturu tržišta. Ako cene peleta ostanu visoke na duži rok, ekonomski račun za domaćinstva koja su se preselila na ovaj vid grejanja više neće biti povoljan. To može pokrenuti talas prelaska na druge, efikasnije ili ekonomski isplativije sisteme grejanja.
Toplotne pumpe i druge opcije kao mogući odgovor
U tom kontekstu, sve se češće pominje prelazak na toplotne pumpe. Ova tehnologija, koja koristi energiju iz vazduha, zemlje ili vode, predstavlja dugoročno energetski efikasnu i ekološki prihvatljivu alternativu. Iako je početna investicija značajna, operativni troškovi su niži i manje zavisni od kolebanja cena goriva kao što je pelet ili ugalj. Stoga, trenutna kriza na tržištu peleta može ubrzati razmišljanje i investicije upravo u takve tehnologije. Ostaje da se vidi da li će tržište peleta uspeti da se stabiliše kroz pad cena ili će ekonomski pritisak naterati potrošače da traže trajnija rešenja. Jedno je sigurno – potreba za pouzdanim i ekonomski pristupačnim grejanjem ostaje jedan od ključnih izazova za srpska domaćinstva svake zime.
