Srbija uvodi revolucionarni porez na emisiju gasova sa efektom staklene bašte
Od januara 2026. godine, Republika Srbija će uvesti dva nova zakonska akta koja će značajno promeniti poreski sistem i pristup zaštiti životne sredine. Ovim potezom, Srbija se uključuje u globalne napore za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i priprema se za usklađivanje sa politikama Evropske unije. Prema podacima Svetske banke, zemlje koje su uvele slične mehanizme zaštite životne sredine zabeležile su prosečno smanjenje emisija za 15-20% u prvih pet godina primene.
Ko će plaćati novi porez na emisiju gasova sa efektom staklene bašte?
Obaveza plaćanja ovog poreza pada isključivo na pravna lica i preduzetnike čije poslovanje direktno doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte ili koji uvoze proizvode sa velikim ugljeničnim intezitetom. Pre svega, novi porez na emisiju gasova sa efektom staklene bašte plaćaće kompanije koje poseduju dozvolu za emisiju GHG gasova i posluju u granama sa visokim emisijama. To obuhvata preduzeća koja se bave proizvodnjom veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, cementa, sirovog gvožđa, čelika, ferolegura, aluminijuma, kao i proizvodnju električne energije.
Oni će porez plaćati samo na „višak emisija”, odnosno na količinu koja prelazi tehnološki opravdan nivo utvrđen za njihovu delatnost. Ovaj pristup predstavlja balans između potrebe za zaštitom životne sredine i održanjem konkurentnosti domaće industrije. Drugim rečima, obavezu plaćanja novog poreza neće imati svi građani, mala preduzeća ni firme iz sektora sa niskim emisijama, već isključivo industrijski zagađivači i veliki uvoznici proizvoda sa visokim ugljeničnim intenzitetom.
Kako će funkcionisati porez na uvoz proizvoda sa visokim ugljeničnim intenzitetom?
Porez će se primenjivati na one koji uvoze više od pet tona takve robe godišnje, a obračunavaće se prema emisijama koje su nastale tokom proizvodnje u zemlji porekla proizvoda, umanjene za referentne vrednosti. Ovaj mehanizam ima za cilj da spreči „ekološki demping” – praksu uvoza proizvoda iz zemalja sa nižim standardima zaštite životne sredine, što bi moglo da ugrozi domaće proizvođače koji investiraju u ekološki prihvatljivije tehnologije.
Prema studijama ekonomskih institucija, ovaj tip poreza predstavlja ekonomski ispravan pristup jer unutrašnje troškove zaštite životne sredine prebacuje na one koji ih stvaraju. Ovo stimuliše preduzeća da investiraju u čistije tehnologije i inovacije koje smanjuju njihovu ekološku stopu. U zemljama koje su već uvele slične mehanizme, kao što su Švedska i Finska, zabeležen je značajan rast investicija u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost.
Usklađivanje sa politikama Evropske unije
Ovaj potez ima dvostruku svrhu: s jedne strane da stimuliše domaće industrije da smanje emisije, a s druge da uskladi Srbiju sa politikama Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) Evropske unije, koje od 1. januara 2026. stupaju na snagu za uvoz robe u EU. CBAM mehanizam predstavlja jedan od ključnih elemenata Evropskog zelenog sporazuma i ima za cilj da spreči „curanje ugljenika” – praksu premeštanja proizvodnje u zemlje sa manje strogim propisima o emisijama.
Za srpsku privredu, usklađivanje sa CBAM mehanizmom predstavlja i priliku i izazov. S jedne strane, otvara mogućnost za lakši pristup evropskom tržištu za ekološki odgovorne proizvođače. S druge strane, zahteva značajne investicije u modernizaciju proizvodnih procesa i primenu najsavremenijih tehnologija za smanjenje emisija. Prema analizi industrijskih stručnjaka, preduzeća koja se na vreme pripreme za ove promene mogu da ostvare konkurentsku prednost na međunarodnom tržištu.
Uticaj na ključne industrijske sektore
Metalna industrija, koja obuhvata proizvodnju sirovog gvožđa, čelika i aluminijuma, biće jedan od sektora koji će biti najviše pogođenim uvođenjem novog poreza. Ovi sektori imaju visoke emisije ugljen-dioksida usled energetski intenzivnih proizvodnih procesa. Međutim, upravo ovi sektori imaju i najveći potencijal za primenu inovativnih tehnologija za smanjenje emisija, kao što su tehnologije zahvata i skladištenja ugljenika (CCS) i prelazak na vodoničnu energiju.
Cementna industrija predstavlja još jedan ključni sektor koji će biti obuhvaćen novim porezom. Proizvodnja cementa je odgovorna za približno 8% globalnih emisija ugljen-dioksida. U Srbiji, ova industrija već radi na uvođenju alternativnih goriva i poboljšanju energetske efikasnosti. Novi porez će dodatno stimulisati ovaj proces i podstaći investicije u cirkularnu ekonomiju, gde se otpadni materijali koriste kao supstituti za sirovine u proizvodnim procesima.
Energetski sektor i prelazak na obnovljive izvore
Proizvodnja električne energije predstavlja još jedan sektor koji će biti obuhvaćen novim porezom na emisije. Termoelektrane na ugalj, koje i dalje čine značajan deo srpskog energetskog sistema, su među najvećim emiterima gasova sa efektom staklene bašte. Uvođenje poreza na emisije predstavlja dodatni ekonomski stimul za ubrzani prelazak na obnovljive izvore energije i modernizaciju postojećih energetskih postrojenja.
Prema podacima ekoloških organizacija, Srbija ima značajan potencijal za razvoj solarne i vetroenergetike. Investicije u ove sektore ne samo da će smanjiti emisije, već će doprineti energetskoj nezavisnosti zemlje i kreiranju novih radnih mesta. Uvođenje poreza na emisije može da posluži kao katalizator za ovaj prelazak, podstičući privatne investicije u obnovljive izvore energije.
Implementacija i tehnički aspekti
Implementacija novog poreza zahteva razvijen sistem praćenja i izveštavanja o emisijama. Preduzeća će morati da uspostave robustan sistem za merenje i izveštavanje o svojim emisijama, što će zahtevati investicije u monitoring opremu i obuku osoblja. Ovaj proces predstavlja priliku za razvoj novih usluga i stručnjaka u oblasti ekološkog menadžmenta i monitoringa.
Tabela ispod prikazuje projektovani uticaj poreza na različite industrijske sektore:
| Industrijski sektor | Procenat obuhvaćenih preduzeća | Prosečno očekivano smanjenje emisija (%) | Vreme prilagođavanja (godine) |
|---|---|---|---|
| Metalna industrija | 95% | 18-25% | 3-5 |
| Cementna industrija | 100% | 15-20% | 2-4 |
| Hemijska industrija | 85% | 12-18% | 3-5 |
| Energetski sektor | 90% | 20-30% | 4-6 |
Dugoročni ekonomski i ekološki efekti
Dugoročno gledano, uvođenje poreza na emisiju gasova sa efektom staklene bašte može da ima pozitivne efekte na srpsku privredu. Stimulisanje inovacija i primena čistih tehnologija može da dovede do povećanja produktivnosti i konkurentnosti na međunarodnom tržištu. Zemlje koje su rano uvele slične mehanizme, kao što su Danska i Holandija, razvile su jake sektore čistih tehnologija koji su postali izvozni šampioni.
Ekološki efekti su takođe značajni. Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte doprinosi borbi protiv klimatskih promena i poboljšava kvalitet vazduha, što ima direktne zdravstvene koristi za stanovništvo. Prema studijama Svetske zdravstvene organizacije, poboljšanje kvaliteta vazduha može da smanji učestalost respiratornih bolesti i prevremenih smrtnih slučajeva.
Priprema preduzeća za nove uslove
Preduzeća koja će biti obuhvaćena novim porezom već treba da počnu sa pripremama. Ključni koraci uključuju sprovođenje energetskih revizija, identifikaciju mogućnosti za smanjenje emisija, razvoj planova za investicije u čistije tehnologije i obuku zaposlenih. Mnoge kompanije će morati da razmotre i strateške partnerstva sa tehnološkim firmama i istraživačkim institucijama kako bi razvile inovativna rešenja za smanjenje svoje ekološke stope.
Vlada će, sa druge strane, morati da obezbedi jasne smernice i tehničku podršku preduzećima tokom tranzicionog perioda. Ovo uključuje razvoj detaljnih propisa, obezbeđivanje konsultantskih usluga i kreiranje programa podrške za mala i srednja preduzeća koja će biti pogođena ovim promenama. Uspešna implementacija ovog sistema zahteva blisku saradnju između javnog i privatnog sektora.
