Novi iznosi akciza u Srbiji od 15. februara: Kako će porast cena uticati na domaćinstva i privredu?

Novi iznosi akciza u Srbiji od 15. februara

Usvajanje državnog budžeta za 2025. godinu redovno prati i ažuriranje sistema indirektnih poreza, a akcize predstavljaju njegov nerazdvojni deo. Prema podacima Ministarstva finansija, prihod od akciza činio je preko 15% ukupnih budžetskih prihoda u prethodnom periodu, što jasno ukazuje na njihovu stratešku ulogu u finansiranju javnih potreba. Od 15. februara 2025. godine, srpski građani i privreda survaće se sa novim realnošću, jer u Službenom glasniku stupaju na snagu uredbe sa novim, uvećanim iznosima akciza na brojne robe široke potrošnje. Ovaj korektivni mehanizam, zakonski predviđen da se godišnje usklađuje sa indeksom potrošačkih cena, nije samo tehničko-računovodstvena mera; on predstavlja direktnu intervenciju u cenostavni lanac koji će osetiti svako domaćinstvo i svaki biznis.

Detaljni pregled novih akciznih stopa: Šta konkretno poskapljuje?

Novi iznosi akciza donose promene na gotovo svim frontovima. Najosetljiviji segment za većinu građana, gorivo, dobija nove tarife: akciza na bezolovni benzin sada iznosi 72 dinara po litru, dok je za olovni benzin postavljena na 76,55 dinara po litru. Ova razlika i dalje stimuliše prelazak na ekološki prihvatljivija rešenja. Međutim, pritisak na transportne troškove ne zaustavlja se tu. Akciza za prirodni gas (PNG) za pogon motornih vozila drastično raste na 1.264,61 dinara po megavat-času, što će direktno uticati na račune vozača koji su se okrenuli ovom alternativnom gorivu u nadi na uštedu. Za razliku od toga, PNG za grejanje zadržava znatno nižu stopu od 72,96 din/MWh, pokazujući nameru zakonodavca da delimično štiti domaćinstva od ekstremnih troškova energije tokom zimskog perioda.

Piće i “mali zadovoljstva” pod pritiskom

Akcize na alkohol i duvanske proizvode tradicionalno su visoke, a sada dobijaju dodatno uvećanje. Jaka alkoholna pića oporezuju se fiksnim iznosom od 57.570,84 dinara po hektolitru čistog alkohola, što će se odraziti na maloprodajne cene rakija, votke i sličnih pića. Niskoalkoholna pića plaćaju 28,81 dinar po litru, dok piva i slična pića sa sadržajem alkohola od 5% ili više imaju stopu od 32,91 dinara po litru. Poseban značaj za kulturu odmora u Srbiji ima nova akciza na kafu, koja se kreće od 115,75 do 434,08 dinara po kilogramu, u zavisnosti od vrste (zrna, pržena, rastvoriva). Cena pakovanja cigara i cigarilosa takođe će rasti, jer je akciza po komadu postavljena na 30,48 dinara.

Ekonomski mehanizam iza korekcije: Zašto se akcize uvećavaju?

Povećanje akciza nije proizvoljna odluka, već institucionalno zacrtana mera. Zakonom o akcizama je predviđeno da se osnovice za obračunavanje akciza na određenu robu (poput goriva, duvana, alkohola) indeksiraju godišnje, u skladu sa prosečnim porastom potrošačkih cena za prethodnu godinu. Ovaj mehanizam, poznat kao “ad valorem” princip, osigurava da nominalna vrednost prihoda države od ovih poreza ne erodira usled inflacije. Drugim rečima, država želi da održi realnu vrednost prihoda koje ostvaruje od akciza. Međutim, ekonomski efekti su složeni. Sa jedne strane, osigurava se stabilan budžetski prihod. Sa druge strane, direktno povećanje troškova proizvođača i distributera često se kaskadno prenosi na krajnjeg potrošača, doprinoseći inflatornim pritiscima i smanjenju kupovne moći stanovništva.

Uticaj na privredne subjekte: Lanac snabdevanja pod stresom

Za privredu, nove akcize predstavljaju dodatno opterećenje operativnih troškova. Transportne kompanije, čiji su troškovi goriva već visoki udeo u strukturi rashoda, suočene su sa još većim računima. Ovo može dovesti do povećanja cena usluga (logistika, taksi, javni prevoz) ili smanjenja marže. Proizvođači i uvoznici alkoholnih pića i kafe moraće da preračunavaju cenovne politike, a maloprodajni lanci da odlučuju da li će deo porasta apsorbovati ili ga u potpunosti preneti na kupce. Posebno je osetljiv sektor biogoriva, gde je akciza na biotečnosti postavljena na 66,99 dinara po litru. Iako je cilj da se podrži zelena energija, visoki porezi mogu usporiti njenu konkurentnost u odnosu na klasična fosilna goriva, iako su one takođe podešene.

Socijalni i potrošački aspekti: Šta znači za domaćinstva?

Za prosečno domaćinstvo u Srbiji, kumulativni efekat ovih akciza može biti značajan. Porodični budžet će osetiti pritisak sa više strana: mesečni troškovi punjenja rezervoara automobila, cena pakle cigara, nedeljna kupovina kafe, kao i povremena kupovina alkoholnog pića za proslave. Iako pojedinačno povećanje na svakom proizvodu može izgledati manje, njihov zbir čini primetan uticaj na mesečne troškove, posebno za domaćinstva sa srednjim i nižim prihodima. Ovaj efekat poznat je kao “inflacija sitnih troškova”, gde mala pojedinačna povećanja na mnogo proizvoda rezultiraju osetnim smanjenjem raspoloživog dohotka. Pitanje je koliko će porast plata u javnom i privatnom sektoru u narednom periodu moći da nadoknadi ovaj gubitak kupovne moći.

Duginski efekti i poreske strategije

Ekonomski teorija poznaje koncept “Duginskog poreza”, gde porezi na robu sa neelastičnom tražnjom (kao što su cigarete i alkohol) donose stabilan prihod, jer potrošači relativno malo smanjuju potrošnju iako cene rastu. Vlada se na ovaj porez oslanja kao na pouzdan izvor prihoda. Međutim, postoji i rizik od suprotnog efekta – preveliki porezi mogu podstaći sivu ekonomiju i ilegalnu trgovinu ovim proizvodima, što bi dovelo do gubitka budžetskih prihoda i stvaranja bezbednosnih problema. Stoga je ključno da država pronađe ravnotežu između fiskalnih potreba i opšte ekonomske zdravstvene stanje i kupovne moći građana. Povećanje akciza mora biti praćeno jasnom komunikacijom o tome kako će se ti dodatni prihodi koristiti – da li za investicije u infrastrukturu, zdravstvenstvo, obrazovanje ili druge javne usluge koje direktno koriste građanima.

Pogled u budućnost: Šta očekivati nakon 15. februara?

Uvođenje novih akciza od 15. februara sigurno je samo početak prilagođavanja tržišta. Tokom narednih nedelja, potrošači će pratiti kako maloprodajni lanci reaguju i koliko će se nove akcizne stope reflektovati na policama prodavnica i na pumpama za gorivo. Ekonomski analitičari će pažljivo pratiti podatke o inflaciji, jer je upravo porast potrošačkih cena bio pokretač ove akcizne korekcije. Dugoročno, ova mera naglašava potrebu za kontinuiranim razvojem ekonomija politika koje neće prekomerno opteretivati domaćinstva, ali će obezbediti neophodne resurse za funkcionisanje države. Diskusija o optimalnoj poreskoj strukturi, gde se težište polako pomera sa potrošnje na druge izvore, ostaje jedna od ključnih za ekonomski razvoj Srbije. Sposobnost privrede i građana da apsorbuju ovakve šokove bez značajnih negativnih posledica biće pravi test otpornosti nacionalne privrede.