Nova oznaka „100 odsto iz Srbije” i druga ključna rešenja za poljoprivredu: Šta sve donosi nova politika Ministarstva?
U zemlji gde se tradicija gajenja i proizvodnje duboko vezuje za nacionalni identitet, svaka značajnija promena u poljoprivrednom sektoru izaziva pažnju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, poljoprivreda doprinosi oko 6% BDP-a Srbije i zapošljava preko 17% radne snage, što je jasan pokazatelj njenog strateškog značaja. U takvom kontekstu, najnovije inicijative Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, predvođene ministrom Draganom Glamočićem, predstavljaju ambiciozan pokušaj sistemskog uređenja jednog od najosetljivijih dela privrede. Nakon sastanka sa predstavnicima preko stotinu udruženja poljoprivrednika, ministarstvo je objavilo paket mera koje imaju za cilj da zaštite domaće proizvode, unaprede fer tržišne uslove i osiguraju dugoročnu stabilnost.
Oznaka „100 odsto iz Srbije”: Jasan signal za potrošača i zaštita za proizvođača
Nesumnjivo najznačajnija novina, koja će direktno uticati na svakodnevnu kupovinu građana, je uvođenje jasne i prepoznatljive oznake „100 odsto iz Srbije”. Ova mera ima dvostruku svrhu. Prva, i očiglednija, jeste da se potrošačima omogući lako i nedvosmisleno prepoznavanje domaćih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Na tržištu prepunom robe različitog porekla, često sa konfuznim ili manje vidljivim oznakama, građani će sada imati jednostavan alat za podršku domaćoj proizvodnji. Druga, strateška svrha, jeste jačanje pozicije domaćih proizvođača. Jasna oznaka stvara brend i dodatnu vrednost, čineći srpske proizvode prepoznatljivim i poželjnijim na policama. Ovo nije samo pitanje nacionalnog ponosa, već i ekonomski opravdana strategija koja može da podstakne veću potražnju i omogući proizvođačima bolju cenovnu poziciju.
Revolucija u deklarisanju: Novi pravilnik o poreklu namirnica
Da bi se oznaka „100 odsto iz Srbije” efektivno sprovela i osigurala potpuna transparentnost, ministarstvo priprema i novi pravilnik o deklarisanju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Ovaj pravni akt će detaljno urediti obavezu proizvođača i uvoznika da jasno i nedvosmisleno navedu zemlju porekla za svaku pojedinačnu namirnicu. Cilj je da se eliminišu mogućnosti za zabunu, nepotpuno ili nejasno označavanje koje je do sada ometalo potrošače u donošenju informisanih odluka. Ovaj korak predstavlja ozbiljan napredak ka evropskim standardima zaštite potrošača i transparentnosti lanca snabdevanja, što će dugoročno podići nivo poverenja u ceo prehrambeni sistem.
Sistemsko uređenje odnosa: Obavezni ugovori i kazne za otkupljivače
Jedna od najčešćih pritužbi poljoprivrednika tokom godina odnosila se na neformalne i često nepoštene odnose sa otkupljivačima velikih lanaca ili prerađivačima. Ministarstvo sada predlaže rešenje koje direktno napada ovaj problem: sistemsko uređenje odnosa kroz obavezne pisane ugovore. Prema novim načelima, pre svake isporuke poljoprivrednih proizvoda mora da postoji zaključen ugovor koji će precizno definisati uslove isporuke, rokove plaćanja i, što je posebno važno, mehanizam za formiranje cene. Ovo uklanja prostor za proizvoljnost i osigurava proizvođaču pravnu sigurnost. Da bi se osiguralo poštovanje ovih ugovora, predviđene su i značajne novčane kazne za otkupljivače koji ne ispune svoje obaveze, čime se stvara ozbiljan mehanizam prinude.
| Sektor | Ključna mera | Očekivani efekat |
|---|---|---|
| Opšta proizvodnja | Oznaka „100 odsto iz Srbije” & Novi pravilnik o deklaraciji | Veća prepoznatljivost, transparentnost i zaštita domaćih proizvoda |
| Trgovinski odnosi | Obavezni pisani ugovori sa kaznama | Veća pravna sigurnost za proizvođače, fer uslovi plaćanja |
| Svinjarstvo | Ukidanje prelevmana za uvoz prasadi (do 2026.) | Podrška domaćem uzgoju, unapređenje genetskog fonda |
| Mlekarstvo | Ponovno uvođenje prelevmana za mleko u prahu | Stabilizacija otkupne cene svežeg mleka, zaštita proizvođača |
| Uvoz mesa | Pooštravanje veterinarskih sertifikata za svinjsko meso | Smanjenje rizika od unosa zaraznih bolesti (npr. afrička kuga svinja) |
Specifične mere po sektorima: Od svinjarstva do mlekarstva
Pored opštih mera, ministarstvo je usmerilo pažnju i na konkretne izazove u pojedinačnim sektorima. U svinjarstvu, do 31. decembra 2026. godine biće ukinuti prelevmani za uvoz prasadi. Ova mera ima za cilj da podstakne domaći uzgoj i omogući kontinuitet tovnog ciklusa, ali i da dugoročno unapredi kvalitet rasnog sastava u Srbiji, smanjujući zavisnost od uvoza. Suprotan pristup primenjen je u sektoru mlekarstva, gde su zbog ozbiljnih poremećaja na tržištu ponovo uvedeni prelevmani za uvoz mleka u prahu. Ovaj instrument trgovinske politike treba da zaštiti domaće proizvođače svežeg mleka od naglog pada otkupnih cena izazvanih jeftinim uvozom, te da doprinese stabilizaciji ovog osetljivog tržišta.
Pooštravanje zdravstvene bezbednosti: Novi veterinarski sertifikati
Zdravlje životinja i bezbednost hrane su temelji ne samo izvoza, već i domaće potrošnje. Svestan rizika od unosa zaraznih bolesti, ministarstvo je odlučilo da značajno pooštra uslove za uvoz svinjskog mesa kroz izmene veterinarskog sertifikata. Novi sertifikat će eksplicitno isključiti mogućnost uvoza iz restriktivnih područja gde postoje žarišta bolesti. Takođe, uvodi se obaveza nadležnog organa zemlje izvoznice da da dodatne garancije o zdravstvenom stanju, kao i obavezno PCR testiranje svih pošiljki na prisustvo virusa afričke kuge svinja (AKS). Ove mere imaju za cilj da maksimalno smanje rizik od unosa ove katastrofalne bolesti, čija pojava bi imala razarajuće posledice po ceo domaći sektor svinjarstva.
Dijalog i međunarodna koordinacija: Konsultacije sa EU
Ministar Glamočić je naglasio da se sva rešenja donose dijalogom i na osnovu stručnih analiza. Ovaj pristup je ilustrovan i konkretnim korakom na međunarodnom planu. Srbija je zvanično zatražila konsultacije sa Evropskom komisijom povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda. Sastanak je zakazan za 25. februar i očekuje se učešće predstavnika samih poljoprivrednika. Ova inicijativa pokazuje da ministarstvo ne želi da koristi protekcionističke mere izolovano, već da ih koordiniše u okviru međunarodnih obaveza i dijaloga, što je od ključnog značaja za zemlju kandidata za članstvo u EU. To ukazuje na balansirani pristup koji teži da zaštiti domaće interese uz poštovanje spoljnotrgovinskih pravila.
Dugoročni ciljevi: Stabilnost, sigurnost i fer tržište
Iza svih ovih pojedinačnih mera stoji jasna vizija koju je ministarstvo iznelo: ostvarenje stabilnog, sigurnog i fer tržišta za srpske poljoprivrednike. Stabilnost se odnosi na predvidivost cena i uslova, koja omogućava proizvođačima dugoročno planiranje i investicije. Sigurnost obuhvata i pravnu zaštitu kroz ugovore i zdravstvenu bezbednost kroz stroge kontrole uvoza. Koncept fer tržišta podrazumeva stvaranje uslova gde domaći proizvođači mogu da se takmiče na jednakim osnovama, zaštićeni od nepoštene trgovinske prakse i nepotpune informacije na polici. Ova trodelna ambicija predstavlja temelj na kome bi trebalo da se gradi otporniji i konkurentniji poljoprivredni sektor.
Implementacija ovog ambicioznog paketa mera, od tehničkih detalja oznake „100 odsto iz Srbije” do praktične primene obaveznih ugovora na terenu, biće prava provera za administrativni aparat i svi učesnici u lancu vrednosti. Uspeh će zavisiti ne samo od doslednosti države u sprovođenju, već i od aktivnog angažovanja samih udruženja poljoprivrednika i prerađivača u kontinuiranom dijalogu. Ako se ove inicijative uspešno sprovedu, mogu predstavljati prekretnicu ka modernijoj, transparentnijoj i pravičnijoj poljoprivrednoj politici koja će dugoročno održati selo i osigurati stratešku rezervu hrane za Srbiju.
