Najisplativija zanimanja u 2026. godini
Početak 2026. godine doneo je značajne promene na tržištu rada u Srbiji, sa minimalnom zaradom koja je skočila na 551 evro, što predstavlja porast od 10 odsto. U takvom kontekstu, pitanje koje se nameće svakom zaposlenom ili osobom koja traži posao je jednostavno: u kojim oblastima će novčanici zaista biti puniji? Prema podacima i analizama stručnjaka, odgovor nije samo u visini plate, već i u strateškom izboru sektora sa visokom dodatom vrednošću.
Efekat rasta minimalne zarade na tržište rada
Povećanje minimalne zarade na 551 evro od 1. januara 2026. godine predstavlja direktan podsticaj za zaposlene sa najnižim prihodima. Kako objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Veljko Mijušković, ovaj rast ima najpre uticaj na medijalnu zaradu, odnosno na onu platu koja deli populaciju zaposlenih na dve jednake polovine. “Prve promene osećaju upravo oni sa nižim primanjima,” ističe Mijušković, naglašavajući da je ovaj korak ključan za poboljšanje životnog standarda najranjivijih kategorija radnika. Međutim, profesor brzo dodaje da direktan uticaj minimalca na prosečnu zaradu nije dominantan faktor. Prosečna plata, kao makroekonomski pokazatelj, mnogo više zavisi od performansi i profitabilnosti celokupne privrede, posebno sektora koji generišu značajnu dodatu vrednost i izvoznu aktivnost.
Kretanje prosečne plate i ekonomski faktori
Prema trenutnim projekcijama, očekuje se da će prosečna neto plata u decembru 2025. dostići nivo od oko 1.000 evra. Pogledajući u 2026. godinu, Mijušković naglašava da su prognoze uslovljene brojnim faktorima, od globalne ekonomske klime do domaćih politika. “Ako uzmemo umerene projekcije, očekujem rast prosečne zarade od 6 do 8 odsto,” kaže profesor. Ovaj rast, prema njegovim proračunima, mogao bi da prosečnu platu smesti u raspon između 1.060 i 1.080 evra do kraja 2026. godine. Međutim, on upozorava da su ove procene validne pod pretpostavkom održavanja makroekonomske stabilnosti i odsustva većih eksternih šokova, kao što su geopolitičke krize ili nagle promene na svetskim tržištima. Sve iznad tog predviđenog opsega bilo bi, kako kaže, jasan pokazatelj izuzetnog uspeha nacionalne ekonomije.
Indirektni uticaj javnog sektora na privatne zarade
Jedna od značajnih odlika tržišta rada u 2026. godini jeste povećanje plata u javnom sektoru za 5,1 odsto, što pokreće niz reakcija u privatnim preduzećima. Mijušković objašnjava da ovaj potez stvara psihološki i konkurentski pritisak na privatne poslodavce. “Radna snaga na tržištu je ista i radnici očekuju da privatni poslodavci, makar delimično, prate rast zarada u javnom sektoru,” ističe on. Ovaj efekat je naročito izražen u oblastima i regionima gde postoji akutni manjak kvalifikovane radne snage. U takvim okruženjima, privatna kompanije su primorane da povećavaju plate kako bi zadržale postojeće i privukle nove zaposlene, čime se stvara talasni efekat koji se širi kroz celokupno tržište.
Međutim, intenzitet ovog uticaja nije uniforman na celoj teritoriji Srbije. Prema Mijuškovićevom mišljenju, prve promene će se najjasnije osetiti u uslužnim delatnostima i manjim srednjim gradovima, gde je ponuda radnika ograničenija. S druge strane, u izvozno orijentisanim industrijama i većim urbanim centrima, poput Beograda, Novog Sada ili Niša, gde je koncentracija radne snage veća, uticaj porasta plata u javnom sektoru biće primetno slabiji. Ovde poslodavci imaju veći izbor kandidata, što im daje veću moć pri određivanju naknada za rad.
Realni rast zarada nakon inflacije
Ključno pitanje za svakog građanina nije samo nominalni iznos na plateđi, već koliko te pare mogu da kupe na tržištu roba i usluga. Narodna banka Srbije procenjuje da će inflacija tokom 2026. godine biti umerena, krećući se oko 3,7 odsto, odnosno u opsegu od 3 do 4 procenta. Ovaj podatak je od suštinskog značaja za razumevanje realnog blagostanja. Mijušković nudi jasnu računsku sliku: “Ako pretpostavimo nominalni rast plata od oko 7 odsto i inflaciju od oko 3 do 4 odsto, realno povećanje bi iznosilo oko 3 procenta.”
Ovaj troprocentni realni rast predstavlja blagi, ali kontinuirani napredak. On ne znači dramatično povećanje kupovne moći za većinu domaćinstva, već postepeno poboljšanje uslova života. Najveći deo dodatnih prihoda, kako profesor ističe, i dalje će biti usmeren ka pokrivanju osnovnih životnih troškova – hrane, komunalnih usluga, stanovanja i zdravstvene zaštite. Ipak, taj mali pozitivni saldo omogućava potencijal za blago povećanje štednje ili diskrecionarne potrošnje, što je značajan psihološki i ekonomski faktor za stabilnost domaćinstva.
Najperspektivniji sektori za karijerni razvoj u 2026.
Kada je reč o konkretnim zanimanjima i sektorima koji nude najveći potencijal za visoke zarade, profesor Mijušković smatra da se osnovni trendovi ne menjaju dramatično, već se učvršćuju. Njegova analiza identifikuje nekoliko ključnih oblasti koje će ostati na vrhu liste u narednom periodu. Informacione tehnologije (IT) i dalje vode kao sektor sa najvećom dodatom vrednošću po zaposlenom. Kontinuirana digitalna transformacija svih grana privrede, od bankarstva do proizvodnje, osigurava stalnu potražnju za programerima, analitičarima podataka, specijalistima za kiberbezbednost i digitalnim marketere.
Energetika, logistika i zdravstvena zaštita
Pored IT-a, energetika se ističe kao sektor sa ogromnim potencijalom, posebno u kontekstu globalne tranzicije ka obnovljivim izvorima energije. Inženjeri i tehničari specijalizovani za solarnu, eolsku i druge “zelene” tehnologije očekuju se kao jedna od najtraženijih profesija. Logistika i saobraćaj, podstaknuti razvojem e-trgovine i potrebama za efikasnim lancima snabdevanja, takođe nude brojne prilike. Izvozno-prerađivačka industrija, kao stub srpske ekonomije, nastavlja da zahteva kvalifikovanu radnu snagu, od mašinskih inženjera do proizvođačkih menadžera.
Značajan rast zabeležen je i u zdravstvenom sektoru i uslugama nege. Starenje populacije i sve veći naglasak na preventivnoj zdravstvenoj zaštiti stvaraju stalnu potražnju ne samo za lekarima i medicinskim sestrama, već i za fizioterapeutima, nutricionistima, gerontolozima i drugim specijalistima u zdravstvenoj i socijalnoj brizi. Ovaj trend nije samo ekonomski, već i demografski determinisan, što ga čini dugoročno stabilnim.
Raznovrsnost veština kao ključ uspeha
Kroz celu svoju analizu, profesor Mijušković naglašava jednu vitalnu stavku: budućnost pripada onima sa raznovrsnim skupovima veština. “Važno je razvijati i koristiti različite veštine i talente, jer veća raznovrsnost znanja donosi i veće mogućnosti za zaradu,” obrazlaže on. U praksi, to znači da inženjer sa znanjima iz digitalnog marketinga, ili zdravstveni radnik sa kompetencijama u upravljanju podacima, ima znatno veću vrednost na tržištu od svog uskog specijaliste. Ovaj zahtev za interdisciplinarnošću diktiran je kompleksnošću savremenih poslovnih procesa i potrebama za inovacijama koje se nalaze na preseku različitih oblasti.
Obrazovni sistem i programi dodatnog obrazovanja i usavršavanja sve više se prilagođavaju ovom zahtevu. Ključ za uspešnu karijeru u 2026. godini neće biti samo u dubokom znanju jedne oblasti, već u sposobnosti da se to znanje kombinuje sa drugim kompetencijama, poput jezičkih veština, digitalne pismenosti, mekih veština kao što su komunikacija i timski rad, kao i strateškog i kritičkog mišljenja. Ova kombinacija čini zaposlenog ne samo produktivnijim, već i adaptivnijim na brze promene koje karakterišu savremeno poslovanje.
| Sektor | Očekivani rast potražnje | Ključne pozicije/Veštine |
|---|---|---|
| Informacione tehnologije (IT) | Visok | Programiranje, Analiza podataka, Kiberbezbednost, Veštačka inteligencija |
| Energetika (Obnovljivi izvori) | Visok | Projektovanje solarnih/eolskih parkova, Energetska efikasnost |
| Logistika i saobraćaj | Srednji do Visok | Upravljanje lancem snabdevanja, Digitalna logistika |
| Zdravstvo i nega | Visok | Specijalistička medicina, Gerontologija, Fizioterapija |
| Izvozno-prerađivačka industrija | Stabilna | Inženjering, Proizvodno upravljanje, Kontrola kvaliteta |
Konačno, razmatrajući celokupnu sliku tržišta rada za 2026. godinu, postaje jasno da će ekonomski napredak i rast ličnih primanja biti neravnomerno raspoređeni. Oni koji budu u stanju da se pozicioniraju u sektorima sa visokom dodatom vrednošću, da kontinuirano usavršavaju svoje veštine i da razvijaju interdisciplinarne kompetencije, naći će se na dobitnoj strani. Iako opšti rast plata i minimalca donose određeno olakšanje svim zaposlenima, pravi kvalitativni skok u životnom standardu ostaje privilegija strateški orijentisanih profesionalaca koji razumeju i koriste dinamiku savremene ekonomije.
