Nacionalni dan borbe protiv raka dojke: Značaj skrininga i novi podaci za Srbiju

Nacionalni dan borbe protiv raka dojke: Značaj skrininga i novi podaci za Srbiju

Svake godine, 20. marta, Srbija obeležava Nacionalni dan borbe protiv raka dojke, datum koji je pre trinaest godina uvršten u kalendar javnog zdravlja. Ova inicijativa, pokrenuta od strane Ministarstva zdravlja, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kompanije Avon i Fonda B92, nije samo simbolična. Ona predstavlja godišnju priliku za javnu diskusiju, edukaciju i podsetnik na jednu od najznačajnijih zdravstvenih pretnji za žensko stanovništvo. Rak dojke i dalje ostaje vodeći maligni tumor kod žena kako u svetu, tako i u našoj zemlji, čineći segment zdravstvenog sistema u kome svaki napredak u ranom otkrivanju i lečenju direktno spašava živote.

Globalni i lokalni epidemiološki trendovi

Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, rak dojke je i dalje najčešći maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena širom sveta. Godine 2022. registrovano je oko 2,3 miliona novoobolelih i približno 670.000 smrtnih ishoda usled ove bolesti. Projekcije su zabrinjavajuće: ako se dosadašnji trendovi nastave, procenjuje se da će tokom života rak dojke biti dijagnostikovan kod jedne od dvadeset žena globalno. Do 2050. godine, godišnja cifra novih slučajeva mogla bi da dostigne 3,2 miliona, sa preko milion smrtnih ishoda godišnje. U evropskom kontekstu, situacija je takođe ozbiljna, sa više od pola miliona novih dijagnoza i preko 144.000 smrtnih slučajeva godišnje.

U Srbiji, rak dojke konzistentno drži prvo mesto u morbiditetu i mortalitetu od malignih bolesti kod žena. Prema autoritativnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” za 2024. godinu, registrovano je 4544 novoobolele i 1700 umrlih žena od ove bolesti. Ove brojke se odražavaju u stopi obolevanja od 69,4 na 100.000 žena i stopi umiranja od 19,4 na 100.000 žena. Tokom čitave poslednje decenije, ovaj trend je stabilan, sa oko 4500 novih slučajeva i 1700 smrtnih ishoda godišnje. Ipak, u epidemiološkoj analizi krije se i pozitivan znak: dok stopa obolevanja blago, ali kontinuirano raste (što se može pripisati boljoj dijagnostici i dužem životnom veku), stopa umiranja pokazuje stagnaciju sa blagim padom kada se posmatraju standardizovani podaci. Ovo ukazuje na to da se, uprkos većem broju dijagnoza, ishodi lečenja polako, ali sigurno, poboljšavaju.

Globalna inicijativa i strategija za smanjenje smrtnosti

Suočena sa ovim globalnim izazovima, Svetska zdravstvena organizacija je pokrenula ambicioznu Globalnu inicijativu za rak dojke. Njen glavni cilj je smanjenje globalne smrtnosti od ove bolesti za 2,5% svake godine. Ova, na prvi pogled, mala cifra ima ogroman kumulativni efekat: procenjeno je da bi takva strategija, sprovedena od 2020. do 2040. godine, mogla da spreči čak 2,5 miliona smrtnih ishoda širom planete. Ostvarenje ovog cilja se oslanja na tri stuba: rano otkrivanje bolesti, pravovremenu i preciznu dijagnozu i sveobuhvatno, kvalitetno lečenje obolelih žena. Svaka od ovih faza je podjednako važna i zahteva dobro usklađen i dostupan zdravstven sistem.

U srpskom kontekstu, ova globalna strategija nalazi svoj odjek u nacionalnim programima, od kojih je najznačajniji organizovani skrining raka dojke mamografijom. Poboljšanje ishoda lečenja, koje se uočava u stagnaciji stope smrtnosti, direktno je posledica napora ulaganih u ove tri oblasti. Ranije otkrivanje kroz skrining omogućava primenu manje invazivnih i efikasnijih terapija, dok kontinuirano unapređenje onkološkog zbrinjavanja obezbeđuje da dijagnoza ne bude presuda, već upravljiv zdravstveni izazov sa visokom stopom uspeha lečenja.

Organizovani skrining u Srbiji: od pokretanja do mobilnih mamografa

Srbija je program organizovanog skrininga raka dojke zasnovanog na mamografiji zvanično pokrenula u decembru 2012. godine, što predstavlja ključnu preventivnu meru u javnom zdravlju. Cilj populacije su žene uzrasta od 50 do 69 godina, koje imaju najveći rizik za razvoj ove bolesti. Tokom godina, program je evoluirao i proširivao obuhvat. Inicijativom Ministarstva zdravlja i u saradnji sa mrežom instituta za javno zdravlje i zdravstvenih ustanova, tokom 2025. godine dodatno je intenziviran rad na povećanju učešća žena u ciljnoj populaciji.

Do sada je realizovano šest celovitih ciklusa skrininga, a trenutno je u toku sedmi. Poseban napredak i doprinos pristupačnosti ostvaruje se kroz upotrebu mobilnih mamografa. Ove specijalno opremljene jedinice omogućavaju da se pregled dovede do žena koje žive u udaljenim, ruralnim ili manje naseljenim područjima, kao i do onih u sredinama gde lokalne zdravstvene ustanove nemaju dovoljne kapacitete ili odgovarajuću opremu. Ovaj model rada direktno se bori protiv geografskih i socio-ekonomskih barijera u pristupu preventivnoj zdravstvenoj zaštiti.

Podaci iz 2025. godine: obuhvat i efikasnost skrininga

Podaci o sprovođenju skrininga u 2025. godini pružaju konkretnu sliku o napretku. Program organizovanog skrininga sprovodio se na teritoriji 74 opštine, dok su ostale zdravstvene ustanove radile u režimu takozvanog oportuni skrininga (pregled bez prethodnog poziva). Ukupno je na pregled pozvano 155.551 žena iz ciljne populacije. Od tog broja, mamografiju je u okviru organizovanog programa uradilo 55.134 žene.

Rad mobilnih mamografa predstavljao je značajan deo ovih aktivnosti. Samo radom mobilnih jedinica koje organizuje Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, uz podršku Ministarstva zdravlja, pregledano je 12.000 žena. Od navedenog broja, kod 1216 žena (što čini oko 10%) utvrđen je nalaz koji je zahtevao dalju, detaljniju dijagnostiku. Ovaj podatak je ključan, jer upravo u identifikaciji ovih “sumnjivih” slučajeva leži suština skrininga – da se bolest uhvati u najranijoj, najbolje podnošljivoj fazi. Ukupno, radom svih mobilnih mamografa (uključujući i one koje su pokrenule druge ustanove) pregledano je oko 30.000 žena.

Sveobuhvatni pristup: od prevencije do podrške obolelima

Obeležavanje Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke ima višedimenzionalni značaj. Prvo, on služi kao jaki javni podsetnik ženama na značaj redovnih preventivnih pregleda i odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju. Podstiče aktivnost i svest da učešće u organizovanim skrining programima nije samo pravo, već i odgovornost. Drugo, ovaj dan ističe ključnu ulogu zdravstvenog sistema u kontinuiranom unapređenju dijagnostike, lečenja i, što je najvažnije, dostupnosti ovih usluga svim građanima bez obzira na mesto stanovanja ili socio-ekonomski status.

Međutim, borba protiv raka dojke ne završava se dijagnozom i terapijom. Treći, podjednako važan aspekt, jeste psiho-socijalna podrška obolelima i njihovim porodicama. Dijagnoza maligne bolesti predstavlja ogroman emocionalni i životni izazov. Stoga, sveobuhvatan pristup mora da obuhvati i dostupnost psihološke podrške, savetovališta, grupa za samopomoć i rehabilitacionih programa koji pomažu u povratku u svakodnevni život nakon završetka terapije. Javne kampanje, kao što je obeležavanje ovog dana, pomažu u destigmatizaciji bolesti i stvaranju podržavajuće zajednice.

Perspektive i izazovi za budućnost

Iako su podaci o stagnaciji stope smrtnosti ohrabrujući, izazovi ostaju. Kontinuirani porast stope obolevanja zahteva održivo finansiranje i proširenje skrining programa, kako bi obuhvat ciljne populacije bio što veći. Investicije u digitalnu mamografiju, unapređene metode snimanja i obuku radiologa su od vitalnog značaja za povećanje preciznosti dijagnoze. Paralelno sa tim, neophodno je raditi na jačanju zdravstvene pismenosti stanovništva, razbijanju mitova o bolesti i podsticanju zdravog načina života kao komplementarne preventivne mere.

Nacionalni program ranog otkrivanja raka dojke predstavlja živi sistem koji zahteva kontinuiranu evaluaciju i adaptaciju. Uključivanje sve većeg broja zdravstvenih ustanova, optimizacija logistike pozivanja, kao i praćenje ishoda kod žena sa dijagnozom postavljenom kroz skrining, ključni su za merenje stvarne efektivnosti i efikasnosti programa. Uspeh se ne meri samo brojem obavljenih pregleda, već i konačnim ishodom – smanjenjem bolesti i smrtnosti i poboljšanjem kvaliteta života žena u Srbiji. Obeležavanje 20. marta služi kao godišnji momenat za refleksiju o ovim dostignućima i izazovima, podsećajući nas da je kolektivna odgovornost i napor ključni u ovoj borbi.