Novi mobilni i stacionarni radari u Srbiji: Kako će funkcionisati i šta sve beleže

Novi mobilni i stacionarni radari u Srbiji: Kako će funkcionisati i šta sve beleže

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, od početka ove godine na putevima Srbije život je izgubilo 390 osoba, dok je povređenih u saobraćajnim nezgodama čak 15.320. Ovi alarmantni podaci podstakli su ubrzano uvodenje novih tehnoloških rešenja koja će revolucionirati način kontrole saobraćaja u našoj zemlji. Uskoro će biti postavljeni novi mobilni i stacionarni radari koji će, osim prekoračenja brzine, beležiti i korišćenje telefona tokom vožnje, kao i nevezivanje sigurnosnog pojasa.

Tehnološka revolucija u kontroli saobraćaja

Agencija za bezbednost saobraćaja zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova – Upravom saobraćajne policije, intenzivno radi na postavljanju novih stacionarnih i mobilnih radara. Ovi uređaji predstavljaju značajan pomak u tehnologiji kontrole saobraćaja, jer će omogućiti automatsko izricanje kazni bez direktnog prisustva policijskih službenika. Kao što je otkrio pomoćnik direktora ABS, Veljko Ćurčić, na licu mesta neće morati da bude prisutno lice, odnosno policajac, što predstavlja revolucionaran pristup u borbi protiv saobraćajnih prekršaja.

Šta će beležiti novi radari

Novi mobilni i stacionarni radari će imati sposobnost da detektuju tri ključna saobraćajna prekršaja koji često dovode do teških posledica. Prvi od njih je korišćenje mobilnih telefona tokom vožnje, što predstavlja jedan od najčešćih uzroka nesreća u savremenom saobraćaju. Drugi prekršaj koji će biti detektovan je prekoračenje brzine, dok će treći biti nevezivanje sigurnosnog pojasa. Ova tri prekršaja čine osnovu većine teških saobraćajnih nezgoda, što ih čini prioritetnim za kontrolu.

Stacionarni radari: Neupadljivi stražari puteva

Stacionarni radari predstavljaju uređaje koji su trajno ili skoro trajno postavljeni na jednoj lokaciji. Obično se postavljaju uz magistralne puteve, na ulazu u naseljena mesta, kod raskrsnica sa semaforima. Prema rečima profesora Saobraćajnog fakulteta u penziji, Milana Vujanovića, takvi stacionarni radari već postoje u Republici Srpskoj. U pitanju su crni stubovi, malo preko 2 metra visine i u sebi imaju ugrađene kamere. Karakteristično za njih je da “ne upadaju u oko” i ne uočavaju se lako, što im omogućava efikasniju kontrolu.

U MUP Srpske kažu da su od 1. januara ove godine, pa do 29. marta, ovi radari zabeležili čak 51.858 saobraćajnih prekršaja. Ovaj podatak jasno pokazuje efikasnost ovakvih sistema u otkrivanju prekršaja i potencijalnom smanjenju broja nesreća. Stacionarni radari će u Srbiji biti postavljeni na strateškim lokacijama gde je rizik od saobraćajnih nezgoda najveći, što će doprineti poboljšanju bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.

Mobilni radari: Nepredvidiva kontrola

Mobilni radari predstavljaju uređaje za kontrolu saobraćaja koji nisu trajno postavljeni na jednom mestu, već mogu biti premeštani i korišćeni na različitim lokacijama. Često su montirani u vozilima policije ili privremeno postavljeni na lokacijama gde je povećan rizik od saobraćajnih prekršaja. Kao što objašnjava profesor Vujanović, mobilni radari se premeštaju s mesta na mesto i prilikom detektovanja neka od tri saobraćajna prekršaja, automatski šalju prijavu MUP.

Ključna karakteristika mobilnih radara je njihova nepredvidivost. Vozaci neće znati gde će oni i kada tačno biti postavljeni, što znači da je svako u riziku da bude kažnjen ukoliko krši pravila. Ova nepredvidivost je strategija koja se pokazala veoma efikasnom u zemljama sa razvijenim sistemima kontrole saobraćaja, jer podstiče vozace da poštuju propise na svim deonicama, a ne samo na poznatim kontrolnim punktovima.

Proces izricanja kazni: Od detekcije do naplate

Kada mobilni ili stacionarni radari detektuju prekršaj, automatski šalju prijavu MUP. Sledeći korak je da MUP šalje prijavu vlasniku vozila, bez obzira da li je on u tom trenutku upravljao njime ili nije. Kako objašnjava stručnjak za bezbednost u saobraćaju Milan Božović, potrebno je vreme da se obrade informacije o učinjenom prekršaju. “Kada operativci obrade podatke o učinjenom prekršaju treba da se pošalje dopis vlasniku vozila jer radari ne prepoznaju lice vozača. Nakon toga vlasnik treba da se izjasni ko je upravljao vozilom”, rekao je.

Tek nakon tog procesa može da se šalje kazna onome ko je napravio prekršaj. Božović ističe da se može desiti da se prekršaj napravi tokom zimskih meseci, a da kazna stigne tokom letnjih, ali sve najkasnije mora da se završi u roku od dve godine da ne bi zastarelo. Ovaj proces omogućava pravično postupanje i daje vlasnicima vozila priliku da se izjasne o tome ko je upravljao vozilom u trenutku prekršaja.

Pravna obaveza vlasnika vozila

Vlasniku vozila kojim je načinjen prekršaj, u koverti koja mu stiže na kućnu adresu, dobiće i pitanje na koje treba prvo da odgovori da li je on upravljao vozilom. Ako ne dostavi podatke ko je upravljao vozilom, moraće da plati kaznu u iznosu od 25.000 dinara. Ova odredba je veoma važna jer podstiče vlasnike vozila da budu odgovorni i da vode evidenciju o tome ko koristi njihovo vozilo.

Profesor Vujanović ističe da je cilj ovih radara jeste da pomognu što većem poštovanju propisa i indirektno većoj bezbednosti saobraćaja jer mnoge posledice nastaju upravo zbog nevezivanja sigurnosnog pojasa, korišćenje mobilnih telefona i prekoračenja brzine. Ova tehnološka rešenja predstavljaju važan korak ka modernizaciji sistema kontrole saobraćaja u Srbiji.

Uporedni pregled sa evropskim praksama

U Evropi vozači koji naprave prekršaj vrlo brzo budu obavešteni da im je napisana kazna. Kako objašnjava Božović, vozači u Evropi koji načine prekršaj pa tog dana izađu sa teritorije Evropske unije na granici neće biti upozoreni da imaju kaznu. Međutim, kada se budu vraćali u Evropsku uniju, odnosno posle nekoliko dana, na granici će biti obavešteni da su napravili saobraćajni prekršaj.

Ovakav sistem omogućava brzu i efikasnu komunikaciju između organa vlasti i vozača, što doprinosi većoj efikasnosti celokupnog sistema. Uvođenje sličnih praksi u Srbiji bi značajno unapredilo efikasnost izricanja kazni i podsticalo vozače na poštovanje saobraćajnih propisa. Kao što možete videti na našem portalu o putevima, bezbednost saobraćaja zavisi od mnogo faktora, a tehnološka unapređenja su jedan od ključnih.

Budućnost bezbednosti saobraćaja u Srbiji

Direktor ABS, Branko Stamotović, otkrio je ranije da su uređaji već nabavljeni, a njihovo puštanje u rad se očekuje uskoro. “Apelujem na sve učesnike u saobraćaju – poštujte propise, jer će kazne stizati i bez prisustva policije! Poštujte propise zbog svoje bezbednosti, kao i bezbednosti svih u saobraćaju. Zalažaćemo se za promenu zakona po kojem će se bahati vozači koji voze pod dejstvom alkohola posebno sankcionisati, a novčane kazne biti značajno veće. Nema opravdanja da sednete za volan ako ste popili i jednu čašicu alkohola. Naša misija je jasna – nulta tolerancija prema bahatosti i nesavesnosti i značajno veće kazne za saobraćajne prekršaje”, istakao je Stamotović.

Ova izjava jasno ukazuje na to da će se sistem kontrole saobraćaja u Srbiji nastaviti razvijati i da će se u budućnosti očekivati još strožiji propisi i veće kazne za one koji krše pravila. Kao što se može videti u našim člancima o nauci, tehnologija kontrole saobraćaja se konstantno unapređuje, a Srbija prati svetske trendove u ovoj oblasti. Ovi napori deo su šire strategije za smanjenje broja saobraćajnih nesreća i poboljšanje bezbednosti svih gradana.