Sezona godišnjih odmora , studentskih i đačkih raspusta donosi sa sobom promenu uobičajenih životnih navika. Većina vernih čitalaca , knjigu, svog „najboljeg druga” ne ostavlja ni tokom letnjih dana. Koliko i šta se menja ovog leta u navikama čitalaca u Narodnoj biblioteci Užice, otkrila nam je dip.bibliotekar Bojana Marinčić:

—Promena godišnjih doba oseća se i u navikama čitalaca , kako u posećenosti tako i izboru literature koju čitaju. Pravilo je , da kada dođe leto, ljudi traže nešto atraktivniju literaturu, nešto što se žargonski i uslovno rečeno zove „lakom literaturom” mada je to previše pretenciozno određenje. To je u stvari, literatura koju čovek može da ponese sa sobom u prirodu, literatura koja može da se čita a onda napravi pauza, nešto što ne iziskuje toliku pažnju. Naravno, klasici su uvek aktuelni, oni nemaju ni starosno ni godišnje doba, i to je nešto što nikada ne potpada ni pod jednu kategoriju.

Koja vrsta knjiga se najviše traži preko leta?

—     To je uglavnom beletristika, serijali, popularni istorijski romani i to je, da kažemo više–„ ženska ” literatura. Što se tiče muške populacije, dosta ljudi se vraća stripovima. U našoj biblioteci imamo lepu zbirku stripova i malo više smo se okrenuli njihovoj nabavci. Osim stripova tu su i istorijski romani, epska fantastika, domaći pisci, kao što je na primer Dobrilo Nenadić i njegova knjiga „Vreme kokoški”. Ovde treba istaći da stvarno ne postoji izrazito i izričito muška i ženska literatura nego  jednostavno, postoje naslovi ili žanrovi koji su više popularni kod određenog pola.

Kakvo je interesovanje dece za knjige  tokom letnjeg raspusta?

—Preko leta je uvek veća posećenost kad su deca u pitanju. Jednostavno, nema više lektire, tog obaveznog sadržaja koji sadrži odlične naslove i koji, uz školske obaveze i druga interesovanja iziskuje dosta vremena tokom školske godine. Za vreme raspusta deca sama biraju čemu će da se posvete, tako da je i slobodniji izbor literature koju uzimaju. Tinejdžeri dosta čitaju serijale o zaljubljenim natpirodnim bićima, modernu, tzv. „urbanu” tematiku. Na Dečijem odeljenju takođe je veća posećenost, tim više što se u toku leta odvijaju radionice koje su takođe dobar način da se deca animiraju za posetu biblioteci, a i da korisno, na jedan zanimljiv, zabavan i edukativan način provedu leto.

Primećuje li se uticaj medija na izbor naslova koji se traže, s obzirom da se neki naslovi češće od drugih pojavljuju na televiziji ili preporučuju putem interneta?

—     Sigurno da postoji, jer čovek , hteo ne hteo, utisne u svest ono što vidi ili čuje na medijima , pa iako se ne odluči tog momenta za neku od knjiga koja se pominje, recimo na televiziji, u nekom slobodnom vremenu će se sigurno pristetiti iz podsvesti da bi mogao baš to da pročita. Ove godine smo u znaku obeležavanja godišnjice završetka Prvog svetskog rata pa se tako povećalo i interesovanje za istorijske romane koji se odnose na to doba.  Još uvek je aktuelan prošlogodišnji dobitnik NIN–ove nagrade, Aleksandar Gatalica i njegov „Veliki rat” , a dosta se traži i Dobrica Ćosić –„Vreme smrti” i to ne samo zbog toga što od skoro nije među nama,nego i zbog tematike.Nije retko da dođe neko od čitalaca i jednostavno traži da mu preporučimo neki od romansiranih istorijskih naslova.

Biblioteka osim izdavanja knjiga ima i druge aktivnosti  na koje ne utiče sezona. Podsetite nas šta nam još stoji na raspolaganju što se tiče Narodne bibliteke.

—     Primarna delatnost biblioteke jeste izdavanje knjiga, ali ona je ujedno i centar svih informacija. Proverene i pročišćene informacije koje se odnose na elektronske medije, korišćenje elektronskog servisa, sve je to delatnost biblioteke. Mi imamo program saradnje sa poverenikom za zaštitu građana, gde se utorkom i četvrtkom od 11 do 13 časova , uz pomoć naših kolega Biljane Ristović i Ilije Smiljanića, putem skajpa može uspostaviti direkna veza i direktno dobiti odgovor na sva pitanja koja vas interesuju a koja su u sferi njegove delatnosti .  Interesovanje za ovu aktivnost  koja postoji kod nas evo, već dve godine , je zaista veliko. Osim toga, mi plaćamo pretplatu na određeni broj elektronskih servisa i baza podataka. U sklopu ovoga imamo bazu koja se zove paragraf. net, tako da svaki stanovnik Užica, može pronaći i koristiti,  uz pomoć naših računara, gotove, prečišćene  modele iz Službenog glasnika, recimo punomoćje, za koje bi inače morao platiti advokata. Ova usluga je besplatna za članove biblioteke.

M. Nikolić