Legalizacija objekata u Srbiji
U samo 17 dana od početka akcije „Svoj na svome”, građani Srbije podneli su više od 420.000 prijava za legalizaciju svojih objekata. Ovaj broj, koji je danas saopštio Republički geodetski zavod, nije samo statistika – to je jasan signal o masovnoj želji ljudi da izađu iz sive ekonomske zone i urede pravni status svoje imovine. Ovaj proces predstavlja najveći i najbrži pokret ka regulisanju odnosa prema nepokretnostima u skorijoj istoriji naše zemlje, otvarajući niz pitanja o budućnosti urbanog razvoja, poreskih prihoda i pravne sigurnosti.
„Svoj na svome”: Početak nove ere za srpske nepokretnosti
Proces evidentiranja i upisa prava na nepokretnosti, poznat pod narodskim nazivom „Svoj na svome”, zvanično je pokrenut 8. decembra ove godine. Osnova ovog procesa je novi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnosti, koji je donesen sa ciljem da se na jednostavan način reši decenijski nagomilani problem nelegalne gradnje. Suština ovog zakona je omogućavanje građanima da, kroz pojednostavljenu proceduru i fiksne administrativne takse, legalizuju objekte izgrađene bez potrebnih dozvola. Ovaj korak državnih organa predstavlja revolucionaran pristup, jer se prvi put nudi sistemsko rešenje za milione objekata koji su do sada postojali van pravnog sistema, čime se otvara mogućnost za njihovo konačno uklapanje u zvanične evidencije i pravni promet.
Ključni podaci o prijavama: Onlajn dominacija i tipovi objekata
Analiza podataka koje je objavio Republički geodetski zavod otkriva nekoliko ključnih trendova. Pre svega, impresivno je da je čak oko 50 odsto svih prijava podneto onlajn putem, što govori o dobroj tehnološkoj pripremljenosti sistema i adaptaciji građana na digitalne usluge. Još je značajnije što je od tog broja, oko trećina onlajn prijava urađena putem mobilnog telefona, što ukazuje na pristupačnost i mobilnost celog procesa. Kada je reč o strukturi imovine, podaci su jasni: više od 80 odsto prijava odnosi se na kuće i pomoćne objekte, što je sasvim očekivano s obzirom na karakter nelegalne gradnje u Srbiji koja je često bila usmerena na izgradnju porodičnih kuća i privrednih objekata na seoskim i perifernim gradskim prostorima. Ako se na ovaj procenat dodaju stanovi i drugi posebni delovi, ukupan udeo ovih kategorija premašuje 90 odsto, potvrđujući da je proces prvenstveno zamišljen za rešavanje najčešćih slučajeva.
| Kanal podnošenja prijave | Procenat ukupunih prijava | Karakteristike |
|---|---|---|
| Onlajn (ukupno) | ~50% | Dostupno 24/7, od čega ~1/3 preko mobilnih uređaja |
| Šalteri Pošte Srbije | ~25% (procena) | Podrška 2.664 zaposlenih na ~700 lokacija |
| Šalteri lokalne samouprave | ~25% (procena) | Podrška 1.905 zaposlenih |
Finansijski i proceduralni aspekti legalizacije
Jedan od najvažnijih elemenata celog procesa je njegova finansijska strana. Vlada je odredila fiksne administrativne takse koje se kreću od 100 do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, pri čemu najviši iznosi važe za najskuplje i najtraženije lokacije u zemlji. Ovakav pristup osigurava predvidljivost troškova za građane i eliminiše strah od neočekivano visokih naknada koje su u prošlosti često bile prepreka za legalizaciju. Posebno je značajno što se zahtev za legalizaciju može podneti čak i ako je objekat izgrađen na tuđoj zemlji, što rešava jedan od najkomplikovanijih pravnih problema sa kojim su se suočavali vlasnici nelegalnih objekata. Ova odredba otvara put za rešavanje sporova oko zemljišta nakon legalizacije samog objekta, što je ključno za uspostavljanje potpunog pravnog reda.
Infrastruktura i logistika: Kako funkcioniše sistem?
Da bi se osigurala efikasnost i dostupnost, sistem „Svoj na svome” je koncipiran na više kanala. Građani imaju mogućnost da prijave podnesu onlajn 24 časa dnevno, što je idealno rešenje za one koji žele brzinu i udobnost. Paralelno, omogućen je i tradicionalan način putem fizičkih šaltera. Ovde je uložen značajan napor u ljudske resurse i infrastrukturu: angažovano je 2.664 zaposlena u Pošti Srbije i dodatnih 1.905 zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, koji rade na ukupno oko 700 lokacija širom Srbije. Ovakav raspored osigurava da građani iz svih krajeva zemlje imaju pristup usluzi bez potrebe za dugim putovanjima. Terenska podrška je ključna, posebno za starije ili manje digitalno pismene građane koji mogu da dobiju pomoć prilikom popunjavanja dokumentacije.
Šire društveno-ekonomske implikacije legalizacije
Masovna legalizacija objekata nosi sa sobom duboke promene za celokupnu srpsku ekonomiju i društvo. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je naglasio da država gubi značajne poreske prihode zbog toga što se na nelegalne objekte najčešće ne plaća porez na imovinu. Legalizacijom, ovi objekti postaju deo poreske baze, što će dugoročno doprineti budžetima lokalnih samouprava i države. Još važnije, legalizovani objekti postaju punopravna roba na tržištu nepokretnosti. Njihovi vlasnici dobijaju mogućnost da ih legalno prodaju, kupuju, daju u zakup ili stave pod hipoteku radi dobijanja kredita. Ovo otvara ogroman kapital koji je do sada bio „zamrznut” – milioni evra vredeće imovine mogu se konačno uključiti u ekonomski tok, podstičući investicije, potrošnju i razvoj bankarskog sektora.
„Stati na put nelegalnoj gradnji”: Prevencija za budućnost
Ovaj proces nije samo oko rešavanja problema iz prošlosti, već i oko sprečavanja istih u budućnosti. Kao što je predsednik Vučić istakao, cilj je da se „stati na put nelegalnoj gradnji”. Novi zakonski okvir donosi promenu u filozofiji: umesto pretnji rušenjem, koja se u praksi retko sprovodila zbog velike složenosti i troškova, uvodi se jasan mehanizam posledica. Ideja je da se građanima ponudi jednostavan put legalizacije sada, ali i da se u budućnosti svaki objekat izgrađen bez dozvole automatski smatra državnom imovinom, bez prava na naknadnu legalizaciju. Ovakav pristup ima za cilj da eliminiše motiv za nelegalnu gradnju, jer uklanja mogućnost da se ilegalno podignuti objekti kasnije jeftino legalizuju, čime se gubi njihova ekonomska prednost.
Implementacija ovog sistema takođe podrazumeva jačanje kapaciteta nadzornih organa i geodetskih službi. Brza evidencija preko 420.000 objekata zahtevaće obradu ogromne količine podataka, verifikaciju dokumenata i terenske preglede. Ovo predstavlja izazov za administraciju, ali i priliku za modernizaciju katastarskih i geodetskih evidencija, njihovo digitalizovanje i povezivanje sa drugim državnim registrima. Uspeh ovog procesa će direktno uticati na preciznost podataka o imovini u Srbiji, što je od suštinskog značaja za planiranje razvoja infrastrukture, urbanizam i zaštitu životne sredine.
Konačno, legalizacija ima i snažan socijalni dimenziju. Rešavajući pravni status objekata, država donosi mir i sigurnost milionima građana koji su decenijama živeli u neizvesnosti. Ovi ljudi su često ulagali celokupne ušteđevine u izgradnju domaćinstva, ali nisu mogli da ga koristite kao kolateral za kredit za zdravstvene potrebe, školovanje dece ili razvoj preduzeća. Uklanjanjem ove blokade, otvaraju se nove mogućnosti za ekonomski i socijalni napredak pojedinaca i porodica. Proces „Svoj na svome” tako postaje više od administrativne mere – to je korak ka pravnoj i ekonomskoj emancipaciji velikog dela stanovništva i konsolidaciji imovinskih odnosa u srpskom društvu.
