Kriza frizerskih kadrova u Srbiji: Izazovi i rešenja za nedostatak stručnjaka
Prema podacima Agencije za privredne registre, od početka ove godine do septembra registrovano je oko 1.400 frizerskih i kozmetičkih salona, što predstavlja impresivnih 15,5% porast u odnosu na isti period prošle godine. Ova statistika otkriva paradoksalnu situaciju: dok broj salona eksponencijalno raste, broj kvalifikovanih frizera ostaje kritično nizak. Frizerski i kozmetički saloni su među najpopularnijim biznisima mladih ljudi, posebno onih mlađih od 35 godina, ali poslodavci se suočavaju sa ozbiljnim izazovima u pronalaženju i zadržavanju radnika.
Obrazovni sistem i frizerska struka
U Novom Sadu se frizeri školuju u Tehničkoj školi “Pavle Savić”, koja nudi i smer za pedikire i manikire. Direktorka škole Mila Kostić ističe da se svake godine upiše 60 đaka na smer frizer, što predstavlja dva odeljenja koja se odmah popune. Škola prima i učenike vanredno i nudi mogućnost prekvalifikacije, što je ključno za rešavanje nedostatka kadrova. Praktična nastava se odvija u školskim salonima i kroz blok-nastavu u frizerskim salonima u gradu, često u onima koje su otvorili bivši đaci škole.
Obrazovni proces u ovoj oblasti traje tri godine, a nakon dve godine rada u struci, učenici mogu da nastave obrazovanje i steknu peti stepen, odnosno zvanje kreator ženskih frizura ili kreator muških frizura. Praktičnu nastavu u školi izvode nastavnici sa petim stepenom obrazovanja, što osigurava prenos iskustva i znanja na mlađe generacije. Ovaj sistem obrazovanja predstavlja ključni stub za održavanje kvaliteta frizerske struke u Srbiji.
Ekonomski aspekti frizerskog poslovanja
Prosečna plata za frizere početnike kreće se između 70.000 i 80.000 dinara, dok iskusni frizeri zarađuju više od 100.000 dinara. Mnogi frizeri rade na procenat, što znači da njihova zarada direktno zavisi od broja mušterija i kvaliteta usluga koje pružaju. Ovaj sistem podstiče konstantno usavršavanje i poboljšanje veština, ali istovremeno stvara pritisak na mlade frizere koji tek počinju svoju karijeru.
Cene zakupa poslovnih prostora konstantno rastu, što predstavlja dodatni izazov za frizere koji žele da otvore sopstvene salone. Istovremeno, cene frizerskih usluga ne prate ovaj rast zbog smanjene kupovne moći građana. Ova ekonomska dilema stvara težak položaj za mnoge frizere koji moraju da balansiraju između kvaliteta usluga, troškova poslovanja i pristupačnih cena za mušterije.
Trendovi u frizerskoj industriji
Prema rečima Siniše Stojšina, poznatog novosadskog frizera i vlasnika nekadašnjeg Muškog frizerskog salona “Polo” u Jevrejskoj ulici, u Novom Sadu je još pre par godina bilo više od 3.000 frizerskih salona, a svakodnevno se otvaraju novi. Ovaj rast broja salona nije praćen adekvatnim brojem kvalifikovanih frizera, što stvara ozbiljan disbalans na tržištu rada.
Stojšin ističe da je frizerski zanat potcenjen i da nedostaje frizerska komora koja bi se zalagala za promene u ovoj struci. Potražnja za radnicima je ogromna, ali nevolja je i u tome što neretko vlasnici salona nisu frizeri, što može uticati na kvalitet usluga i uslove rada. Ova situacija zahteva sistemske promene i stvaranje jačih profesionalnih asocijacija.
Obrazovne perspektive i karijerni putevi
Mnogi mladi ljudi vrlo brzo po završetku škole otvaraju sopstvene salone, ali većina to čini nakon što steknu određeno iskustvo. Ovaj pristup je razuman jer rad u uspostavljenim salonima pruža vredno iskustvo i omogućava stecanje praktičnih veština pre pokretanja sopstvenog poslovanja. Međutim, nedostatak kadrova prisiljava mnoge mlade frizere da prerano preuzmu odgovornost za sopstvene salone.
Obrazovni sistem u oblasti obrazovanja mora da se prilagodi potrebama tržišta. Tehnička škola “Pavle Savić” predstavlja dobar primer kako obrazovanje može da odgovori na potrebe industrije, ali potrebno je proširiti ovakav pristup i na druge gradove u Srbiji. Prekvalifikacije i dodatno obrazovanje su ključni za rešavanje nedostatka kadrova.
Inovacije u frizerskoj industriji
Savremena frizerska industrija zahteva konstantno usavršavanje i praćenje trendova. Frizeri moraju da budu upoznati sa najnovijim tehnikama, proizvodima i stilovima kako bi odgovorili potrebama mušterija. Ova potreba za konstantnim obrazovanjem predstavlja dodatni izazov za mlade frizere koji tek počinju svoju karijeru.
Integracija tehnologije u frizersku industriju otvara nove mogućnosti za razvoj poslovanja. Digitalni marketing, onlajn rezervacije i socijaljni mediji postaju sve važniji za uspeh frizerskih salona. Ove promene zahtevaju od frizera da razvijaju ne samo tehničke veštine već i poslovne i digitalne kompetencije.
Socijalni i kulturni aspekti frizerske struke
Frizerska struka ima značajnu ulogu u kulturi i umetnosti svakog društva. Frizeri nisu samo tehničari već i umetnici koji kroz svoj rad izražavaju kreativnost i doprinose formiranju ličnog stila i identiteta. Ova umetnička dimenzija frizerskog zanata često ostaje neprimećena u diskusijama o ekonomski aspektima struke.
Promocija frizerske struke kao kreativne i umetničke profesije mogla bi da privuče više mladih talenata. Mnogi mladi ljudi ne shvataju puni potencijal ove profesije i njenu sposobnost da oblikuje kulturne trendove i lični izraz. Promena percepcije o frizerskoj struci je ključna za privlačenje novih talenata.
Regionalni i globalni kontekst
Kriza frizerskih kadrova nije isključivo srpski fenomen. Slični izazovi se javljaju i u drugim zemljama regiona i šire. Međutim, specifičnosti srpskog tržišta rada i obrazovanja zahtevaju prilagođena rešenja. Studije slučaja iz drugih zemalja mogu da pruže vredne lekcije i inspiraciju za razvoj strategija za rešavanje ovog problema.
Međunarodna saradnja i razmena iskustava mogu da doprinesu unapređenju frizerske struke u Srbiji. Učešće na međunarodnim takmičenjima, seminarima i radionicama pruža mogućnost za stecanje novih znanja i veština, kao i za upoznavanje sa najnovijim trendovima u svetu frizerstva.
Budućnost frizerske struke u Srbiji
Budućnost frizerske struke u Srbiji zavisi od sposobnosti sistema obrazovanja, poslovne zajednice i državnih institucija da zajednički rade na rešavanju izazova. Stvaranje jačih profesionalnih asocijacija, unapređenje obrazovnih programa i poboljšanje uslova rada su ključni koraci ka održivom razvoju ove važne struke.
Investicije u obrazovanje i obuku mladih frizera, zajedno sa promocijom struke kao vredne i kreativne profesije, mogu da osiguraju kontinuitet i razvoj frizerske industrije u Srbiji. Ova struka ima potencijal da postane jača i konkurentnija, ali to zahteva sistemski pristup i dugoročnu strategiju.
