Koje delatnosti u Srbiji imaju najmanje registrovanih firmi
Prema podacima iz poslovnog registra, u Srbiji postoje delatnosti pod kojima nije registrovano nijedno aktivno privredno društvo. Ova činjenica, međutim, daleko je od jednostavne priče o nepostojećim poslovima; ona ukazuje na složenu mozaiku ekonomske strukture, državnih monopola, istorijskih okosnica i načina na koji se stvarni biznis često krije iza formalnih šifara. Iako na prvi pogled izgleda da se nekim poslovima u zemlji baš niko ne bavi, dublja analiza otkriva da je reč često o strateškim sektorima pod kontrolom državnih giganata ili o aktivnostima koje su apsorbovane u šire proizvodne sisteme.
Metodološki izazov: Šta se krije iza šifre glavne delatnosti?
Ključni metodološki problem u tumačenju ovih podataka leži u samom sistemu registracije. Firme se vode pod jednom pretežnom delatnošću, ali zakon im dozvoljava da obavljaju i niz drugih srodnih aktivnosti. Ova praksa znači da odsustvo firmi pod određenom šifrom ne mora nužno da znači potpuni nedostatak te delatnosti na tržištu. Na primer, proizvodnja sintetičkog kaučuka zvanično nema nijednog registrovanog predstavnika kao glavnu delatnost, ali se ona odvija u sklopu petrohemijskog kompleksa u Elemiru. Ovakva situacija govori o vertikalno integrisanim industrijskim sistemima gde su pojedini proizvodni procesi deo veće celine i samim tim ne dobijaju zasebni status u registru. Ova nevidljivost u statistici predstavlja izazov za stvarno razumevanje ekonomske strukture zemlje.
Strateški monopoli: Energetski sektor kao državna tvrđava
Najočigledniji primer delatnosti bez privatnih igrača je sektor vađenja nafte i prirodnog gasa. Iako Srbija eksploatiše prirodni gas od 1949. godine, nijedno preduzeće nije registrovano pod ovom šifrom kao glavnom delatnošću. Razlog za to je jednostavan: ceo segment kontroliše Naftna industrija Srbije (NIS), koja deluje kao državni monopol u ovoj strateški važnoj oblasti. Slično važi i za proizvodnju proizvoda koksovanja (šifra 191), gde NIS proizvodi naftni koks, ali to nije njegova pretežna delatnost. Ova koncentracija kritičnih resursa u rukama jednog entiteta ne samo što oblikuje tržište već i utiče na energetsku bezbednost i ekonomski suverenitet zemlje, što je tema koja zahteva kontinuiranu analizu.
Zaboravljene tehnologije i promena vremena
Druga kategorija “nepostojećih” delatnosti odnosi se na one koje su tehnološki zastarele. Proizvodnja magnetnih i optičkih nosilaca zapisa, kao što su audio i video kasete, ne postoji kao pretežna delatnost ni jedne srpske firme. Ovo nije specifično za Srbiju, već je globalni trend usled digitalne revolucije koja je ove medije praktično izbacila iz upotrebe. Međutim, ova činjenica služi kao vremenska kapsula i podseća na brzinu tehnološkog napretka. Istovremeno, otvara pitanje o sudbini industrija koje nisu uspele da se prilagode novim vremenima i o tome kako ekonomski sistemi treba da predvide i upravljaju takvim strukturnim promenama.
Neformalna ekonomija i domaćinstva: Posluga koja ne postoji (na papiru)
Jedan od najzanimljivijih nalaza istraživanja je da u Srbiji nijedno domaćinstvo nije zvanično registrovalo delatnost zapošljavanja posluge, kao što su batleri, guvernante ili kuvari. Ovo, naravno, ne odražava stvarnost. Elitni slojevi i imućnije porodice angažuju pomoć u kući, ali to čine kroz agencije, neformalne ugovore ili “na crno”. Ova disparitet između zvanične statistike i realnosti je direktna posledica složene regulяtive, poreskih opterećenja i socijalnih normi. Slično je i sa delatnošću domaćinstva koja proizvodi robu i usluge za sopstvene potrebe (zimnice, lov, baštovanstvo). Iako je to široko rasprostranjena praksa, građani je retko registruju, jer se smatra privatnim, nekomercijalnim aktivnostima, što ponovo pokazuje kako formalni sistemi često ne uspevaju da uhvate punu sliku svakodnevnog ekonomskog života.
| Delatnost (primer) | Broj firmi sa tom pretežnom delatnošću | Objašnjenje / Realni status |
|---|---|---|
| Vađenje prirodnog gasa | 0 | Kontroliše državni monopol (NIS) |
| Proizvodnja proizvoda koksovanja | 0 | Deo većih industrijskih sistema (npr. NIS) |
| Proizvodnja sintetičkog kaučuka | 0 | Obavlja se u okviru Petrohemije Elemir |
| Proizvodnja magnetnih nosilaca (kasete) | 0 | Tehnološki zastarela delatnost |
| Domaćinstva koja zapošljavaju poslugu | 0 | Aktivnost postoji, ali je uglavnom u sivoj zoni |
| Proizvodnja slada | 1 | Jedna registrovana sladara u Bačkoj Palanci |
Retkosti i niše: Firme koje su jedine u svom rodu
Pored potpuno “praznih” delatnosti, postoje i one sa izuzetno malim brojem predstavnika, što ih čini pravim retkostima na srpskom tržištu. Na primer, samo jedna firma u Srbiji je registrovana za proizvodnju “ostalih nedestilovanih fermentisanih pića”, a samo dve se bave proizvodnjom staklenih vlakana kao glavnom delatnošću. Još jedna kurjozitet je postojanje firme registrovane za primorski i priobalni prevoz putnika, iako Srbija nema izlaz na more – što verovatno ukazuje na poslovanje na svetskim tržištima ili specifičnu logističku uslugu. Ove nišne delatnosti pokazuju specijalizaciju i potencijalne prilike za male, ali inovativne igrače koji mogu da dominiraju u uskom segmentu, ali i istovremeno otkrivaju krhkost takvih poslovnih modela u uslovima ekonomskih potresa.
Industrijska jezgra: Očuvanje znanja u malom broju preduzeća
Značajan segment čine i tradicionalne industrijske delatnosti koje opstaju, ali sa veoma ograničenim brojem učesnika. Proizvodnja šupljeg stakla, sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, kao i tehničkih proizvoda od keramike, svaka ima po pet registrovanih firmi sa tom pretežnom delatnošću. Ovaj mali broj ne govori nužno o slaboj industriji, već možda o visokom stepenu koncentracije kapitala i tehnologije. U poređenju sa njima, sektor koji se može smatrati savremenijim, kao što je proizvodnja računara i periferne opreme, broji 333 firme. Ova disparitet između “stare” i “nove” ekonomije sugeriše kako se industrijska struktura polako menja, ali i kako su neka znanja i kapaciteti koncentrisani u rukama malog broja specijalizovanih preduzeća koja predstavljaju kritičnu infrastrukturu za određene sektore.
Implikacije za ekonomski razvoj i politiku
Podaci o delimično “praznim” delatnostima imaju značajne implikacije za ekonomski razvoj i donošenje politika. S jedne strane, odsustvo privatnih firmi u sektorima kao što je eksploatacija gasa može da ukaže na barijere za ulazak, prevelike kapitalne zahteve ili regulatorne prepreke koje odvraćaju privatni kapital. S druge strane, postojanje nišnih delatnosti sa jednim ili dva igrača otvara pitanje konkurentnosti i potrebe za podrškom malim specijalizovanim preduzećima koja mogu biti inovatori. Konačno, ogroman jaz između zvanične statistike i neformalne ekonomije (kao u slučaju domaće posluge) akutno postavlja pitanje efikasnosti državnih institucija i potrebe za stvarnijim modelima koji bi bolje obuhvatili ekonomsku aktivnost. Razumevanje šta se zaista dešava iza ovih šifara je prvi korak ka formulisanju adekvatnijih mera za podsticaj privrednog rasta i boljeg usmeravanja investicija.
Dublja analiza otkriva da se iza naizgled nepotpunih statistika kriju priče o državnoj strategiji, tehnološkoj zastarelosti, socijalnim normama i ekonomskoj adaptaciji. Ova istraživačka metoda, iako ima ograničenja zbog načina registracije, pruža jedinstven uvid u “praznine” na ekonomskoj mapi Srbije. Te praznine nisu nužno znak ekonomske slabosti, već često indikator dubljih strukturalnih karakteristika, od monopolskih odnosa do načina na koji se stvarni biznis prilagođava formalnim okvirima. Sve to čini ovu analizu ne samo listom retkih poslova, već i ogledalom u kome se odražavaju složeni odnosi između države, tržišta i društva u savremenoj Srbiji.
