Kazne za neočišćen sneg i led
Zima u Srbiji, sa svojim snežnim pokrivačem i niskim temperaturama, donosi ne samo lepe pejzaže već i određene zakonske obaveze za svakog vlasnika nekretnine. Prema podacima Komunalne milicije u većim gradovima, tokom prvih značajnijih snežnih padavanja, broj prijava i izrečenih prekršaja za neočišćen sneg i led poraste i do 200% u odnosu na prosek ostatka godine. Ovaj podatak jasno ukazuje na to koliko je ova tema aktuelna i koliko građani, iako svesni, često zanemaruju pravne posledice. Zakon o komunalnim delatnostima i lokalni komunalni redovi ne štede detalje kada je reč o obezbeđivanju bezbednosti pešaka u zimskim uslovima, a nepoštovanje tih propisa može da košta – i to bukvalno.
Šta tačno propisuje zakon o čišćenju snega i leda?
Pravni okvir koji reguliše obavezu čišćenja snega i leda nastaje iz kombinacije republičkih zakona i opštinskih odluka. Osnova se nalazi u Zakonu o komunalnim delatnostima, koji opštinama daje ovlašćenje da donose odluke o komunalnom redu. Upravo te lokalne odluke detaljno definišu obaveze građana. U suštini, zakonski princip je jasan: svako ko koristi ili ima korist od nekog prostora, dužan je da obezbedi njegovu bezbednost za druge. Ispred stambene zgrade, porodične kuće ili prodavnice, trotoar i prilaz prestaju da budu javni prostor u potpunosti, a postaju zona odgovornosti vlasnika ili korisnika objekta. Ova obaveza nije samo formalnost; ona predstavlja konkretnu meru sprečavanja štete i nezgoda, prvenstveno za pešake, ali i za same vlasnike, jer ih oslobađa od potencijalnih tužbi.
Ko su lica obavezna da čiste sneg i led?
Odgovornost je lična i direktno vezana za pravo korišćenja prostora. Lica obavezna da čiste sneg i led mogu se podeliti u nekoliko kategorija. Prvo, to su fizička lica – vlasnici porodičnih kuća. Njihova obaveza se prostire na celokupan trotoar duž imovine, kao i na prilazne staze. Drugo, u slučaju stambenih zgrada, obaveza pada na stambenu zajednicu, odnosno sve suvlasnike. U praksi, ovu dužnost obično organizuje upravnik zgrade ili predsednik zajednice, a troškovi nabavke soli ili angažovanja radnika dele se među stanarima proporcionalno njihovom udelu u zajedničkoj imovini. Treća kategorija su pravna lica, preduzetnici i vlasnici lokala (prodavnice, kafići, restorani, firme). Za njih je obaveza posebno važna jer se ispred njihovih ulaza kreće veći broj ljudi, a visina kazni je znatno veća. Na kraju, obaveza se odnosi i na razne institucije i javne ustanove, kao što su škole, bolnice ili državni organi, mada oni često imaju ugovore sa komunalnim preduzećima.
Tehnički uslovi i rokovi za čišćenje: Šta znači “na vreme”?
Mnogi se pitaju šta zapravo znači “na vreme očistiti sneg”. Većina opštinskih odluka o komunalnom redu propisuje da se sneg mora ukloniti do 8 časova ujutru u junu dan nakon padavanja, a ako je sneg padao tokom noći, obaveza mora biti izvršena pre početka radnog vremena i intenzivnijeg saobraćaja pešaka. Ukoliko sneg pada tokom dana, čišćenje treba obaviti u roku od nekoliko sati. Što se tiče tehničkih uslova, minimalna širina očišćene površine na trotoaru mora biti najmanje jedan metar, što omogućava bezopasan prolaz jedne osobe. Međutim, preporučljivo je, naročito ispred ulaza u zgrade sa više stanova ili većih prodavnica, da ta širina bude i veća. Čišćenje podrazumeva i uklanjanje leda, koji se mora posuti odgovarajućim antikliznim materijalom. Najčešće se koristi so za topljenje leda ili pesak/rizla za povećanje prianjanja. Bitno je napomenuti da je zabranjeno odlaganje skinutog snega na kolovoz, jer to stvara novu opasnost za saobraćaj.
Komunalna inspekcija i postupak: Ko kontroliše i kako?
Nadzor nad poštovanjem ovih obaveza obavljaju inspektori Komunalne milicije, koja deluje u okviru lokalne policijske uprave ili kao deo opštinskih službi. Inspektori imaju pravo da u toku vršenja nadzora, na licu mesta, konstatuju prekršaj i izreknu novčanu kaznu. Pored toga, oni mogu dati i zabranu rada za objekat preduzetnika dok se uslov ne otkloni, što predstavlja znatno veću sankciju od same novčane kazne. Postupak obično počinje prijavom suseda ili prolaznika, ali inspektori često obavljaju i rutinske kontrole nakon snežnih padavanja. Ukoliko inspektor nađe neočišćen sneg ili led, može odmah da sastavi prekršajni prijavljuje i naplati kaznu, ali može i da izda rešenje o hitnom otklanjanju, dajući određeni kratak rok (npr. dva sata) da se nepravilnost otkloni, pod pretnjom još veće kazne.
| Kategorija lica | Iznos novčane kazne (u dinarima) | Dodatne mere |
|---|---|---|
| Fizičko lice | 5.000 – 20.000 | Nalog za hitno uklanjanje |
| Preduzetnik | 20.000 – 50.000 | Zabrana rada do otklanjanja |
| Pravno lice | 50.000 – 150.000 | Zabrana rada do otklanjanja |
Pravna i materijalna odgovornost u slučaju nezgode
Novčana kazna izrečena od strane Komunalne milicije nije jedina moguća finansijska posledica. Znatno veći rizik predstavlja građanskopravna odgovornost za štetu. Ako se pešak poklizne i povredi na neočišćenom trotoaru ispred vašeg objekta, on ima pravo da pokrene parnicu i traži naknadu materijalne i nematerijalne štete. U takvom postupku, sud će ispitivati da li je vlasnik objekta učinio sve što se od njega razumno očekivalo da spreči nesreću. Dokaz o izrečenoj prekršajnoj kazni za nečišćenje biće jak argument u korist oštećenog. Naknada može obuhvatiti troškove lečenja, bol i patnju, izgubljenu zaradu, a u težim slučajevima i trajne posledice. Ovo je razlog zašto osim propisa, čišćenje snega treba posmatrati i kao obavezu prema zajednici i deo odgovornog vlasništva.
Kako se organizuje čišćenje u stambenoj zajednici?
Za stambene zajednice, organizovanje čišćenja snega može biti organizaconi izazov. Ključna je unapred dogovorena procedura. Idealno je da se na skuštini zajednice donese odluka o načinu čišćenja: da li će to raditi stanari sami (npr. po rasporedu), da li će se angažovati spoljna firma ili pojedinac, ili će se to obavljati kroz ugovor sa komunalnim preduzećem. Ako se čišćenje obavlja rotiranjem stanara, neophodno je imati jasan raspored i osigurati da svi učesnici imaju odgovarajuću opremu (lopate, soli). Ako se angažuju treće strane, ugovorom treba jasno odrediti obim posla, rokove izvršenja i cenu. Troškovi se potom raspoređuju među stanare. Dobro organizovana zajednica će ovo pitanje rešiti pre prve snežne padavine, izbegavajući konflikte i moguće kazne.
Česta pitanja i kontroverze oko obaveze čišćenja
Oko ove obaveze postoji niz praktičnih pitanja i nejasnoća. Jedno od čestih pitanja je: Da li sam dužan da čistim i kada sam na odmoru ili duže vreme odsutan? Odgovor je da, obaveza postoji. U takvim slučajevima, vlasnik je dužan da obezbedi zamenu – da dogovori sa komšijom, upravnikom ili plati uslugu čišćenja. Drugo pitanje tiče se delimično javnih prostora, kao što su ulazi u parking ili podzemne garaže. Iako su privatni, ako se do njih dolazi preko trotoara, obaveza čišćenja prilaza ostaje. Kontroverze se često tiču i kvaliteta čišćenja – da li je dovoljno samo skinuti sneg lopatom ili je neophodno i posuti so. Zvanično tumačenje je da se mora obezbediti bezopasna površina, što često zahteva i upotrebu soli, naročito na zastajenom ledu ili na nagibima.
Zimski uslovi testiraju ne samo našu infrastrukturu već i našu kolektivnu odgovornost. Čišćenje snega i leda ispred svog domaćinstva ili poslovnog prostora nije samo administrativna dužnost koju propisuje zakon; to je konkretan čin koji direktno utiče na bezbednost suseda, kupaca i prolaznika. Razumevanje svih aspekata ove obaveze – od tačnih propisa, preko visina kazni, do šire pravne odgovornosti – omogućava građanima da ne samo izbegnu nepotrebne troškove već i aktivno doprinesu bezbednijoj zimskoj sredini za sve. Kao što nadležne službe naglašavaju, bezbednost na trotoarima u snegu zavisi od solidarnosti i odgovornosti svakog pojedinca.
