Evo zašto su vam računi za struju u decembru bili viši nego inače
U decembru 2025. godine, mnogi građani Srbije su sa iznenađenjem primili račune za električnu energiju koji su znatno viši u odnosu na prethodne mesece. Iako se zima i povećana potrošnja zbog grejanja tradicionalno smatraju glavnim uzrokom, ključni razlog leži u strukturnim promenama koje je Elektroprivreda Srbije sprovela već od 1. oktobra iste godine. Promene se ne ogledaju samo u ukupnoj prosečnoj poskupljenju od 6,6%, već i u revidiranom sistemu tarifnih zona koje su preusmerile obračun za brojna domaćinstva, posebno onih sa srednjim i srednjim-visokim nivoima potrošnje.
Strukturna revizija tarifnih zona: Od zelene do crvene
Osnova novog obračunskog sistema EPS-a ostaje podela na tri tarifne zone: zelenu, plavu i crvenu. Međutim, od oktobra 2025, definisane su nove cenovne granice koje su direktno uticale na konačne iznose računa, posebno u hladnijim mesecima. Zelena zona, koja važi za mesečnu potrošnju do 350 kilovat-sati (kWh), predstavlja najpovoljniji cenovni nivo. U ovoj zoni, domaćinstva plaćaju struju po najnižim cenama, ali je važno napomenuti da je i ovde došlo do korekcije. “Jeftiniji” kilovat-sat u dvotarifnom merenju poskupeo je sa 2,2773 na 2,4034 dinara bez PDV-a, što predstavlja rast od 5,5%. Ova, na prvi pogled mala promena, na godišnjem nivou za domaćinstva koja se kreću u ovoj zoni može predstavljati značajan dodatni trošak.
Plava zona: Novi cenovni prag za srednju potrošnju
Kada domaćinstvo pređe granicu od 350 kWh mesečno, automatski prelazi u plavu tarifnu zonu. Ova zona obuhvata potrošnju od 351 do 1.200 kWh mesečno i predstavlja značajan korak u cenovnoj lestvici. U plavoj zoni, cena po kilovat-satu značajno raste. Za potrošače sa dvotarifnim merenjem, “jeftinija” struja u ovoj zoni poskupela je sa 3,4160 na 3,6051 dinar, dok je cena za “skupu” struju, koja se obično odnosi na dnevni ili “vršni” period potrošnje, porasla sa 13,6638 na 14,4203 dinara bez poreza. Ovaj skok u ceni čini plavu zonu kritičnom tačkom za budžet domaćinstva koja se greju na struju ili imaju prosečnu do visoku potrošnju zbog broja članova i opreme.
Najznačajnija promena: Spuštanje granice za crvenu zonu
Najdrastičnija i najrelevantnija promena za decembarske račune jeste spuštanje granice koja deli plavu i crvenu tarifnu zonu. Do oktobra 2025. godine, domaćinstvo je ušlo u najskuplju, crvenu zonu tek nakon što bi mesečno potrošilo preko 1.600 kWh. Novim cenovnikom, ova granica je pomerena na 1.200 kWh mesečno. Ova promena ima direktne i ozbiljne posledice po domaćinstva koja troše više električne energije, što je tipično upravo tokom hladnih zimskih meseci kada se koristi grejanje. U praksi, domaćinstvo koje mesečno potroši 1.300 kWh, u decembru je plaćalo znatno veći deo te potrošnje po crvenoj, a ne plavoj tarifi.
Cene u crvenoj zoni: Dupli rast troškova
Ulazak u crvenu zonu predstavlja najveće opterećenje za budžet domaćinstva. U ovoj zoni, cene po kilovat-satu su duplo veće u odnosu na plavu zonu. Konkretno, za dvotarifno merenje, “jeftiniji” kWh poskupeo je sa 6,8319 na 7,2102 dinara, dok je “skupi” kWh porasla sa 27,3276 na impresivnih 28,8407 dinara bez PDV-a. Ovaj eksponencijalni rast objašnjava zašto su računi za domaćinstva koja su prešla novi prag od 1.200 kWh u decembru doživela naglo povećanje. Efekt je bio posebno izražen jer je decembar, zbog niskih temperatura i dužih noći, prirodno mesec najveće potrošnje.
| Tarifna Zona | Opseg potrošnje (kWh mesečno) | Cena “jeftinijeg” kWh (dvotarifno, bez PDV) | Cena “skupljeg” kWh (dvotarifno, bez PDV) |
|---|---|---|---|
| Zelena | do 350 | 2,4034 din. | 9,6136 din. |
| Plava | 351 – 1.200 | 3,6051 din. | 14,4203 din. |
| Crvena | preko 1.200 | 7,2102 din. | 28,8407 din. |
Statistički uticaj na različite grupe potrošača
Prema zvaničnom saopštenju Elektroprivrede Srbije, spuštanje granice sa 1.600 na 1.200 kWh će prosečno podići cenu za kupce na garantovanom snabdevanju za maksimum 1,9%. Međutim, ova prosečna brojka prikriva znatno veći uticaj na određene grupe. EPS navodi da će promena uticati samo na one potrošače koji troše više od 1.200 kWh mesečno. Njihov udeo varira tokom godine: od aprila do oktobra to je oko 1% ukupnih domaćinstva, tokom februara, marta i novembra oko 3%, dok se tokom najhladnijih meseci, decembra i januara, taj procenat povećava na oko 7%. Upravo tih 7% domaćinstva je doživelo najupečatljiviji rast računa u decembru, jer su znatan deo svoje potrošnje, koja je prirodno visoka zbog grejanja, plaćali po novim, znatno višim cenama crvene zone.
Produženi rok za popust: Odgovor na vanredne okolnosti
Svesne posledica koje ove promene imaju na domaćinstva, posebno nakon vanrednih vremenskih nepogoda koje su pogodile pojedine delove zemlje, Elektroprivreda Srbije je pokazala određenu fleksibilnost. Kompanija je, kao društveno odgovorna, produžila rok za ostvarivanje popusta na decembarske račune. Domaćinstva koja koriste isključivo elektronski račun i izmire obavezu do 24. januara umesto ranije određenog roka, ostvariće popust od 7%. Isti princip važi i za korisnike samočitača – ako plaćanje izvrše do 24. januara, imaju pravo na popust od 6%. Ova mera predstavlja mali, ali značajan olakšica za budžete koja su se suočila sa neočekivano visokim troškovima.
Dugoročni implikacije i strategije za domaćinstva
Promene u tarifnom sistemu EPS-a nisu samo trenutna korekcija cena, već signal za dublju preraspodelu troškova koja favorizuje umerenu potrošnju i kažnjava visoku. Za domaćinstva, ovo znači da je energetska efikasnost postala ekonomski još važnija. Investicije u energetski efikasnu rasvetu (LED sijalice), kućne aparate visoke energetske klase (A+++), kao i pažljivo planiranje korišćenja “skupe” struje (npr. korišćenje veš mašine, sušare ili grejanja van vršnih perioda), postaju neophodne strategije za održavanje troškova pod kontrolom. Poznavanje sopstvene potrošnje i praćenje mesečnih pokazatelja na inteligentnim brojilima postaje ključno kako bi se izbegao ulazak u crvenu zonu, posebno tokom zimskih meseci.
Kontekst energetske politike i buduće perspektive
Promene u tarifama za struju moraju se posmatrati i u širem kontekstu energetske politike i tržišnih uslova. Rast cena uvoznih energenata na svetskim tržištima, potreba za investicijama u održavanje i modernizaciju elektoenergetskog sistema, kao i obaveze prema obnovljivim izvorima energije, svi doprinose pritisku na cenu konačne električne energije za potrošače. Novi tarifni model, gde se veća potrošnja progresivno skuplje naplaćuje, u skladu je sa evropskim praksama koje imaju za cij da podstiču odgovornu potrošnju. Očekuje se da će se tarifni sistem nastaviti evoluirati, što nameće potrebu za kontinuiranom edukacijom potrošača i jasnom komunikacijom od strane snabdevača o svim budućim korekcijama.
