MAČKAT – Dvorac Šopalović, možda ne baš u rangu beogradskog „Belog dvora“ ali sigurno jedno od najznačajnijih građevinskih zaostavština Kraljevine Srbije. Uz potresnu istorijsku priču.
Mačkat. Na pola puta od Užica do Zlatibora. Mnogi ovde zastanu da kupe šunke, sudžuka ili stelje na putu do primorja, ili u povratku sa odmora da upotpune zalihe. Retko ko međutim zna, da je ovo selo od oko 1500 duša simbol srpskog patriotizma.
Ratko Šopalović je bio dobrovoljac u Balkanskim ratovima i neustrašiv borac u prvom svetskom. U bici na kajmakčalanu je zadobio poslednju, najtežu ranu od kuršuma koji ga je pogodio u glavu. Potpuno je oslepeo. Kada su ga već svi bili otpisali, oporavio se u Francuskoj bolnici na Zejtinliku gde je postradale posetio regent Aleksandar Karađorđević u pratnji predsednika vlade Nikole Pašića. Navodno mu je Aleksandar saznavši da je mladić izgubio vid od puščane rane rekao „Mladiću, sve možemo da ti vratimo, ali vid ne možemo.“ Ratko je samo zatražio da mu se izgradi kuća u njegovom rodnom mestu Mačkatu. Slep do kraja života, verno je služio državu. A umesto kuće, kralj mu je u Mačkatu podigao velelepni dvorac, sa 22 sobe, od kamena peščara sa tri tornja i portom sa stubovima, koji danas propada. Nasledio ga je sin iz trećeg braka Ratka Šopalovića, Gvozden, koji, bolestan, ne može da brine o zdanju. Ratko Šopalović odlikovan je sa čak osam najznačajnijih Kraljevskih ordena. Uspomenu na ovu epizodu srpskog rodoljublja, uz dvorac, čuva i dotrajala folsvagenova „buba“ skrivena ispod simsa.
IZVOR: RTV
Za još vesti pratite ERO
