Cene Hrane nakon Ukidanja Uredbe o Maržama: Šta se Zapravo Dešava na Tržištu?
Šest dana nakon što je prestala da važi kontroverzna Uredba o ograničenju marži na određene prehrambene proizvode, panorama na policama naših prodavnica izgleda iznenađujuće stabilno. Iako su mnogi potrošači i stručnjaci očekivali nagli rast cena, termometar za kupovnu moć srpskih domaćinstava pokazuje da su promene minimalne, a u nekim sektorima čak i pozitivne. Ovakvo stanje, međutim, nije samo posledica dobre volje trgovaca, već složenog spleta tržišnih mehanizama, političkih odluka i globalnih pritisaka koji će oblikovati budućnost cena u narednim mesecima.
Trenutno stanje: Mir na frontu cena ili zatišje pred oluju?
Kako je konstatovala ekipa Blic Biznisa u jednoj od prodavnica velikog lanca, cene osnovnih proizvoda su uglavnom ostale na nivoima iz perioda važenja uredbe, sa manjim odstupanjima koja su se dešavala i pre njenog zvaničnog isteka. Ovaj podatak je ključan za razumevanje trenutne situacije. Na primer, jaja se i dalje prodaju u rasponu od 209 do 220 dinara za pakovanje od deset komada, što je nivo sličan onom iz prethodnih nedelja. Suncokretovo ulje je doživelo blagi skok, ali ta promene je zabeležena još u februaru, unapred u odnosu na datum prestanka važenja mere. Ovo ukazuje na to da su tržišni faktori, a ne pravna regulativa, primarni pokretač kratkoročnih fluktuacija.
Štaviše, postoje i kategorije proizvoda koje su pojeftinile. Banane su pale sa 220 na 175 dinara, crni luk sa 90 na 46 dinara, a juneća plećka sa 1.599 na 1.492 dinara. Važno je naglasiti da ova sniženja nisu posledica ukidanja uredbe, već su rezultat sezonskih priliva, promena u dobavljačkim kanalima ili taktike trgovaca da privuku potrošače. Ovakva dinamika potvrđuje da je tržište hrane kompleksan ekosistem gde brojni faktori utiču na krajnju cenu, a državna intervencija je samo jedan od njih.
Perspektiva potrošača i zvanični stavovi
Udruženja potrošača, kao što je Udruženje potrošača Efektiva, još uvek nisu zvanično registrovala sistematska poskupljenja nakon 1. marta. Dejan Gavrilović iz ove organizacije istakao je da je situacija trenutno mirna, ali je upozorio na mogućnost korekcija cena u narednim danima, naročito ako su trgovinski lanci, poput lanca Deleza, zaista poslovali sa gubicima tokom perioda obaveznih marži. Ovakva obazrivost potrošačkih zastupnika je opravdana, imajući u vidu istorijska iskustva sa naglim promenama na tržištu.
Sa druge strane, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, predvođeno ministrom Jagodom Lazarević, takođe nije uočilo anomalije na tržištu u ovih prvih dana. Ministarka je podsetila da je već 1. februara došlo do “odmrzavanja” dobavljačkih cena, čime je tržište postepeno vraćeno u normalno stanje pre potpunog ukidanja ograničenja. Ovaj prilaz trebalo je da spreči šok i omogući svim akterima u lancu snabdevanja da se pripreme za novu fazu. Međutim, uprkos ovom “tihovanju”, ministarka je ukazala na jednu zabrinjavajuću praksu: vraćanje of-rabata na nivoe od pre 1. septembra 2025. godine, što predstavlja suptilniji oblik pritiska na dobavljače.
Novi Zakon o trgovačkim praksama: Šta donosi i kako će uticati?
Ključni element u čitavoj priči je Predlog zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda, koji je Vlada usvojila i uputila u skupštinsku proceduru. Ovaj pravni akt ima za cilj da uredi odnose između trgovaca i dobavljača, koji su često bili zasnovani na neravnopravnim uslovima. Zakon će uvesti stroge regulative, posebno za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode. Trgovcima će biti zabranjeno da jednostrano menjaju ključne ugovorne odredbe kao što su cena, kvalitet ili količina nakon što je dogovor sklopljen.
Jedan od najznačajnijih aspekata novog zakona je uvođenje takozvane “Crne liste” i “Sive liste” trgovačkih praksi. Na Crnoj listi naći će se apsolutno zabranjene radnje, poput kasnog otkazivanja narudžbine kvarljive robe ili zahtevanja od dobavljača da plati za gubitke koji su nastali u prostorijama trgovca. Siva lista će obuhvatiti prakse koje se smatraju “uslovno nepoštenim”, kao što su naplaćivanje naknada dobavljaču za ulazak proizvoda u ponudu, skladištenje ili marketinške aktivnosti. Ovakva podela omogućava fleksibilniji, ali i stroži pristup kontroli.
| Ključne zabrane u novom Zakonu o trgovačkim praksama | Opis |
|---|---|
| Jednostrano menjanje ugovora | Zabrana promene cene, kvaliteta ili količine nakon sklopljenog ugovora sa dobavljačem. |
| Kasno otkazivanje narudžbine | Zabrana otkazivanja narudžbine kvarljive robe u neadekvatnom roku. |
| Prenošenje troškova gubitaka | Trgovac ne može da traži od dobavljača da plati za propast robe u njegovim prostorijama. |
| Komercijalna odmazda | Zabrana uklanjanja proizvoda iz ponude ili smanjenja količina kao odmazda dobavljaču. |
| Neopravdane naknade | Ograničavanje naplaćivanja naknada za ulazak u ponudu, skladištenje i promociju. |
Globalni faktori: Energeti i geopolitika kao okidači inflacije
Iako domaće regulative imaju ulogu u stabilizaciji tržišta, stručnjaci jednoglasno upozoravaju da spoljni faktori mogu lako poremetiti trenutnu ravnotežu. Profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu istakao je da su energenti prvi sektor koji reaguje na geopolitičke krize, poput one na Bliskom istoku. Povećanje cena nafte i gasa direktno se prenosi na troškove proizvodnje, transporta i, na kraju, na cenu hrane u prodavnicama. Ovakva kaskada može dovesti do stagflacije – kombinacije visoke inflacije i stagnacije ekonomskog rasta – koja predstavlja najteži scenario za svaku ekonomiju.
Ekonomski analitičari ističu da male, otvorene ekonomije poput srpske su izuzetno osetljive na inflatorne šokove iz sveta. Čak i savršeno osmišljen zakon, poput Zakona o trgovačkim praksama, ne može da zaštiti potrošače od globalnih kretanja cena energenata. Ako cena struje za privredu raste, kao što se desilo u oktobru prošle godine, a raste i minimalni trošak rada, pritisak na povećanje krajnjih cena postaje gotovo neizbežan. Država bi u takvim situacijama mogla da reaguje smanjenjem akciza na goriva, koje u Srbiji čine preko 50% krajnje cene, ali to su složene fiskalne odluke sa dalekosežnim efektima.
Duga poglavlja: Od uredbe do zakona i perspektive za budućnost
Period nakon ukidanja uredbe o maržama predstavlja kritični “međuprostor” u ekonomskoj politici. Trgovci su bili aktivno uključeni u izradu novog zakona, ali su, prema rečima ministarke Lazarević, istovremeno vršili pritisak na dobavljače da izmene ugovore za mart i april, znajući da će se neke od tih praksi uskoro zabraniti. Ovakvo ponašanje ilustruje stalnu borbu za uticaj i profit u lancu vrednosti hrane.
Dragovan Milićević, ekonomista i bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine, smatra da će do promena cena svakako doći, nezavisno od geopolitike. Povećanje osnovnih troškova poslovanja, od energije do radne snage, ne ostavlja mnogo prostora za dalja sniženja. Trgovci će, gde god procene da postoji prostor za ekstra zaradu, verovatno iskoristiti tu priliku. Dugoročni cilj novog zakona nije da zamrzne cene, već da stvori transparentnije i poštenije uslove na tržištu, kako bi se osiguralo da svaki skok cene ima ekonomski opravdanje, a ne proizilazi iz zloupotrebe dominantnog položaja.
Konačno, mehanizam zaštite “uzbunjivača” u novom zakonu predstavlja značajan korak ka većoj transparentnosti. Ovaj mehanizam ohrabruje zaposlene u trgovinskim kompanijama ili dobavljačima da prijave nepoštene ili ilegalne prakse, pružajući im zaštitu od odmazde. Na taj način se stvara dodatni sloj kontrole iznutar samog sistema, što može biti efikasnije od spoljnog nadzora. Sve u svemu, trenutna stabilnost cena je dobrodošla vest za potrošače, ali je samo jedna tačka u kontinuiranoj ekonomskoj dinamici gde se lokalna regulativa susreće sa globalnim izazovima.
