Cene goriva u Evropi: Divljanje cena i nestašice, ali stabilnost na srpskom tržištu

Cene goriva u Evropi: Divljanje cena i nestašice, ali stabilnost na srpskom tržištu

Dok se u Ljubljani na pumpama ne može naći dizel, a u Škotskoj vozači ostaju sa punim rezervoarama, srpski građani za sada mogu biti smireni. Iako globalna energetska kriza i nestabilnost na tržištima nafte šalju talase nesigurnosti širom kontinenta, mere srpske vlade, za sada, uspevaju da održe stabilnost na domaćem tržištu goriva. Ova kontrastna slika nije slučajna, već je rezultat složene mešavine geopolitike, ekonomskih odluka i strategija snabdevanja.

Neizvesnost na svetskom energetskom tržištu se nastavlja, a njeni efekti su sve vidljiviji u svakodnevnom životu Evropljana. Cene svih derivata nafte beleže stalni rast, što direktno utiče na troškove prevoza, cene robe i usluga, i u krajnjoj liniji, kupovnu moć građana. Međutim, pored eskalacije cena, sada se javlja i novi, konkretniji problem – fizička nestašica goriva, posebno dizela, u određenim evropskim zemljama. Ova situacija stavlja na probu spremnost država da reaguju i istovremeno otvara pitanje dugoročne održivosti postojećih modela snabdevanja.

Srpsko tržište goriva: Kontrolisana stabilnost usred globalne bure

Nasuprot turbulencijama u regionu, pumpe u Srbiji su, prema dostupnim informacijama, dobro snabdevene svim derivatima. Potražnja je, naravno, povećana, jer građani prate vesti i instinktivno žele da osiguraju svoje potrebe, ali sistem, za sada, odoleva pritisku bez većih gužvi ili haotičnih pojava. Ova relativna stabilnost nije rezultat sreće, već konkretnih državnih mera koje su primenjene u prethodnom periodu. Ključne odluke koje su doprinele ovom stanju uključuju privremenu zabranu izvoza nafte, benzina i dizela, što je osiguralo da domaća proizvodnja i uvoz ostanu na domaćem tržištu.

Profesor Ekonomskog fakulteta, Velimir Lukić, ističe da su ove mere, zajedno sa povlačenjem prvih zaliha od 40.000 tona dizela i dodatnim smanjenjem akciza, bile usmerene na jedan primarni cilj: ublažavanje udara po građane i privredu. “Objasnio je da ako se država odrekne 61 odsto od nečega, što preračunato u evre iznosi oko 2 milijarde na godišnjem nivou, to je veoma krupan izdatak za budžet”, kako se navodi u izveštaju. Ovakav fiskalni podsticaj predstavlja značajan trošak za javne finansije, ali, prema Lukićevom mišljenju, stanje javnog duga Srbije i dalje ostavlja određenu fleksibilnost za takve intervencije bez prekomernog opterećenja ekonomije.

Evropska kriza u akciji: Od Ljubljane do Škotske

Dok se u Srbiji razmatraju budžetski efekti mera, u nekim evropskim zemljama situacija je eskalirala u praktične nestašice. Dopisnik RTS-a iz Slovenije, Vladimir Banić, opisao je neuobičajen prizor u prestonici Ljubljani: “Na pumpama su, gotovo svim u Ljubljani, tačnije na pištoljima za dizel gorivo prebačene žute zaštitne navlake što je znak da dizela nema.” Ovakva situacija naterala je vozače da se oslanjaju na digitalna rešenja – specijalne aplikacije koje u realnom vremenu prikazuju koje pumpe još uvek imaju zalihe. Iako slovenačka vlada insistira da goriva ima dovoljno, a problem je u logistici i transportu, što je navelo razmatranje angažovanja vojnih kapaciteta, realnost na terenu govori o ozbiljnom narušavanju normalnog snabdevanja.

Problemi nisu izolovani samo na kontinent. Britanski mediji prenose da su vozači na škotskim ostrvima ovog vikenda bili suočeni sa potpunim nedostatkom goriva na lokalnim pumpama. Rastuća potražnja usled krize, brže trošenje zaliha i faktori kao što je loše vreme koje usporava tankere, stvorili su savršenu oluju. Vlada Ujedinjenog Kraljevstva već ima aktivan nacionalni plan za nestašicu goriva koji predviđa drastične mere: skraćenje radnog vremena benzinskih pumpi, prioritetno snabdevanje ključnih službi (zdravstvo, hitne službe), ograničenje količina koje pojedinac može da kupi, čak i smanjenje dozvoljene brzine na putevima kako bi se smanjila potrošnja. Ovaj plan jasno pokazuje koliko ozbiljno zemlje posmatraju potencijalni kolaps sistema snabdevanja.

Odgovori vlada: Od poreskih smanjenja do geopolitike

Reakcije evropskih vlada na krizu su različite, ali sve imaju za cilj da ublaže pritisak na građane. Španija je, na primer, donela paket od čak 80 mera za suzbijanje posledica skupljeg života, od kojih je jedna od najznačajnijih drastično snižavanje poreza na dodatu vrednost (PDV) na gorivo. Premijer Pedro Sančez je najavio da će PDV biti smanjen na zakonski minimum, što bi, prema njegovim rečima, rezultiralo padom cene od “do 0,30 evra po litru, u zavisnosti od vrste goriva”. Ovakav potez direktno utiče na krajnju cenu na pumpi, ali predstavlja i još jedno opterećenje za državnu kasu, slično smanjenju akciza u Srbiji.

Na globalnom nivou, pokreću se i geopolitičke igre koje imaju uticaj na tržište. Sjedinjene Američke Države privremeno su ukinule sankcije na kupovinu iranske nafte koja se već nalazi u međunarodnim vodama. Ova odluka, koja bi teoretski trebalo da olakša pritisak na snabdevanje puštanjem dodatnih 140 miliona barela nafte na tržište, nailazi na skepticizam. Iran je ovu priču odbacio kao “američki psihološki trik”, negirajući da poseduje naftu u međunarodnim vodama. Ova razmena stavova ilustruje koliko je tržište nafte osetljivo ne samo na ponudu i potražnju, već i na političke narative i strategije velikih sila.

Strategija rezervi i značaj domaće proizvodnje

U takvoj situaciji, strategijski značaj dobijaju naftne rezerve i kontinuitet domaće prerade. Željko Marković, stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara, jasno ističe logiku koja stoji iza odluka o rezervama: “Rezerve se upravo i čuvaju za ovakve situacije kada imate otežano snabdevanje.” Međutim, on naglašava još jedan ključni element: “Pričali smo da je veoma važno da rafinerija radi, jer kad rafinerija radi onda imamo nove derivate koji su prerađeni, koji izlaze na tržište, a rezerve možemo čuvati.” Ovaj stav ukazuje na dvostruki pristup: održavanje aktivne proizvodnje koja konstantno obnavlja ponudu na tržištu, i čuvanje strateških rezervi kao tampon za nagle krize ili prekidi u snabdevanju.

Za Srbiju, rad rafinerije u Pančevu kroz NIS je od vitalnog značaja ne samo za ekonomiju, već i za energetsku sigurnost. Međutim, nad domaćim tržištem se nadvija i dodatni faktor nesigurnosti – pitanje sankcija NIS-u. Ova nerešena situacija dodaje sloj kompleksnosti na već ionako nestabilno globalno tržište i predstavlja rizik koji može imati posledice na duži rok, bez obzira na trenutnu stabilnost.

Perspektiva i neizvesnost: Šta nas čeka?

Pitanje koje muči sve – od vozača do ekonomista – je koliko će ova stabilnost na srpskom tržištu trajati i kakva je dugoročna perspektiva. Ekonomski stručnjak Ljubodrag Savić daje realističan, mada pesimističan, pogled: “Ništa ne zavisi od nas i da je sve teško dugoročno predvideti. Za danas do sutra je moguće planirati, za mesec dana možda realno, preko toga vrlo teško.” Njegov stav odražava suštinu problema: srpsko tržište goriva je mala kapi u okeanu globalnih tokova, i njegova sudbina je vezana za dešavanja koja se odvijaju daleko izvan njenih granica – od rata u Ukrajini i politike OPEK+ saveza, do američkih i evropskih sankcionih politika i globalne inflacije.

Konačno, ključni faktor koji će odrediti dinamiku na tržištu ostaje cena sirove nafte. Nafta tipa “brent”, referentna za naše tržište, završila je jednu od poslednjih sedmica sa cenom barela od 112 dolara. Svako dalje kretanje ove cene, bilo naviše ili naniže, imaće direktan odjek na cenovnike na srpskim pumpama. Mere smanjenja akciza i kontrole izvoza mogu da ublaže udarac i održe trenutnu stabilnost, ali na duži rok, zakoni globalnog tržišta su nemilosrdni. Stalni apeli vlade građanima da ne prave neopravdane zalihe upravo su usmereni ka tome da se spreči veštačko stvaranje nestašice i panika koja bi mogla da naruši ovaj, za sada, delikatni balans.