Broj nezaposlenih u Srbiji u novembru manji nego pre godinu dana: Šta stoji iza brojki?
Statistika Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) za mesec novembar donela je podatak koji je, na prvi pogled, ohrabrujući: u evidenciji se nalazilo 337.306 nezaposlenih osoba, što predstavlja pad od čak 16.732 u odnosu na isti mesec prethodne godine. Ovakva brojka nesumnjivo ukazuje na određeni pozitivni impuls u privredi, ali prava slika je mnogo složenija i zahteva dublju analizu. Kada se pogledaju detalji, otkriva se struktura nezaposlenosti koja govori o neravnoteži na tržištu rada, specifičnim potrebama poslodavaca i izazovima sa kojima se suočavaju određene kategorije radnika. Pad ukupnog broja je važan makroekonomski pokazatelj, ali tek razumevanje demografskih karakteristika i profila traženih zanimanja može dati odgovore na pitanje gde Srbija stvarno stoji kada je reč o zapošljavanju.
Demografska slika nezaposlenosti: Dominacija žena na listi tražilaca posla
Jedan od najuočljivijih podataka iz novembarskog izveštaja je nesrazmerno veliki udeo žena među nezaposlenima. Od ukupno 337.306 ljudi koji su tražili posao, čak 189.780 su bile žene. Ovaj podatak otvara temeljno pitanje o strukturnim barijerama na tržištu rada. Da li je reč o posledici većeg broja žena koje se prijavljuju na biro, dok muškarci češće traže posao neformalno? Ili možda o odrazu sektorske podele gde su žene češće zaposlene u oblastima koje su osetljivije na ekonomske fluktuacije? Ne treba zanemariti ni faktor dužine trajanja nezaposlenosti, gde žena često ima duže periode između dva zaposlenja zbog brige o deci i porodici. Ova brojka zahteva posebnu pažnju kreatora ekonomske politike, jer ukazuje na potrebu za ciljanim programima i merama koje će omogućiti veću fleksibilnost i podršku upravo ženskoj radnoj snazi.
Dinamika tržišta: Koliko se ljudi prijavilo, a koliko zaposlilo u novembru?
Kako bi se razumeo pravac kretanja, ključno je pogledati i dinamiku unutar meseca. U novembru se na evidenciju prijavilo 18.999 novih tražilaca posla. Sa druge strane, sa liste nezaposlenih je, prema podacima NSZ, otpušteno 10.434 osobe jer su dobile posao. Ovaj odnos – nešto više od 10 hiljada zaposlenih naspram skoro 19 hiljada novoprijavljenih – pokazuje da se tržište i dalje suočava sa pritiskom novih kandidata, uprkos padu ukupnog broja na godišnjem nivou. Ova dinamika može biti posledica sezonskih faktora, završetka određenih obrazovnih programa ili pak otpuštanja u pojedinim privrednim granama. Ona jasno ilustruje da je tržište rada živo i promenljivo, te da je pad broja nezaposlenih rezultat kontinuiranog, ali delikatnog procesa koji zahteva održive napore.
Najtraženija zanimanja: Čistači prostorija na vrhu liste
Analiza potreba poslodavaca za novembar otkriva vrlo specifičan profil tržišta. Apsolutno najtraženije zanimanje bilo je čistač prostorija, za koje su poslodavci objavili 725 slobodnih radnih mesta. Ovaj podatak govori više stvari. Prvo, ukazuje na jačanje uslužnog sektora, posebno u domenu hotela, poslovnih zgrada i komercijalnih prostora. Drugo, može biti indikator visoke fluktuacije radne snage u ovom, često nisko plaćenom i fizički zahtevnom, poslu. Treće, ističe rastuću potrebu za specjalizovanim čišćenjem. Iza programera, koji su na drugom mestu sa 500 ponuđenih mesta, dolaze pomoćni radnici u kuhinji (450 mesta) i kuriri (398 mesta). Ova lista pokazuje jasnu podelu između visokoobrazovnih, IT pozicija i poslova koji zahtevaju manju formalnu kvalifikaciju, ali su od vitalnog značaja za funkcionisanje svakodnevnice i uslužne privrede.
| Zanimanje | Broj objavljenih radnih mesta (novembar) |
|---|---|
| Čistač prostorija | 725 |
| Programer | 500 |
| Pomoćni radnik u kuhinji | 450 |
| Kurir | 398 |
Zanimanja sa najmanje ponuda: Gde je ponuda najniža?
Na suprotnoj strani spektra nalaze se zanimanja za koja je u novembru raspisano samo po tri konkursa. To su dizajneri kompjuterskih igara, menadžeri restorana, nastavnici fizičke kulture i stručnjaci za razvoj računarske mreže. Ovakav podatak je podjednako važan kao i onaj o najtraženijim poslovima. Vrlo mala potražnja za dizajnerima igara možda ukazuje na još uvek skromnu domaću industriju video-igara ili na to da se ti poslovi rešavaju preko outsourcinga. Jednostavno tri mesta za menadžere restorana može sugerisati zasićenost tržišta ili pak da vlasnici restorana preferiraju interno unapređenje. Minimalna potražnja za nastavnicima fizičke kulture je alarmantan podatak koji se može povezati sa demografskim padom i smanjenjem broja đaka, ali i sa opštim pristupom društva ovom predmetu. Ova “lista najmanje traženih” služi kao barometar za određene niše u privredi i obrazovnom sistemu.
Šta pad broja nezaposlenih za 16.732 zapravo znači za privredu?
Godišnji pad od preko 16 hiljada nezaposlenih je pozitivan signal, ali njegov uticaj na privredu zavisi od više faktora. Kvalitet novootvorenih radnih mesta je ključan. Ako je pad posledica masovnog zapošljavanja u sektorima sa niskim produktivnošću i niskim platama, makroekonomski benefit može biti ograničen. Sa druge strane, ako je pad rezultat rasta u visokotehnološkom sektoru, proizvodnji ili visokovrednim uslugama, onda su efekti po budžet, potrošnju i ekonomski rast mnogo značajniji. Takođe, važno je uzeti u obzir i demografski odliv – da li se deo smanjenja može pripisati odlasku radne snage u inostranstvo? Bez sagledavanja ovih širih okvira, brojka od 16.732 manje nezaposlenih ostaje samo statistika, a ne pokazatelj pravca u kome se privreda kreće.
Regionalni aspekt i budući izazovi
Izvještaj NSZ-a obično sumira podatke na nacionalnom nivou, što može prikriti ogromne regionalne razlike. Pad nezaposlenosti verovatno nije ravnomerno raspoređen između, recimo, Beograda i manje razvijenih opština u istočnoj ili južnoj Srbiji. Ovakvi podaci zahtevaju regionalnu analizu kako bi se ciljale mere podrške. Glavni izazovi za budućnost ostaju: podudaranje veština koje obrazovni sistem pruža sa potrebama poslodavaca, podsticanje preduzetništva i otvaranja novih, a ne samo zamenjivanje postojećih radnih mesta, te rešavanje dugotrajne nezaposlenosti među starijim radnicima i osobama sa nižim kvalifikacijama. Smanjenje broja nezaposlenih je korak u pravom smeru, ali put ka stabilnom i inkluzivnom tržištu rada je još uvek dug.
Kako se pozicionirati na promenljivom tržištu rada?
Za pojedinca koji traži posao, ovi podaci nude važne smernice. Velika potražnja za čistačima, pomoćnim kuhinjskim radnicima i kuririma ukazuje na sektore sa relativno brzim prolazom u zaposlenje, često uz manji zahtev za prethodnim iskustvom. Sa druge strane, konkurencija za mesta programera je intenzivna, te je neophodno kontinuirano usavršavanje. Za one koji razmišljaju o dugoročnoj karijeri, podatak o minimalnoj potražnja za određenim specijalizacijama (kao što su dizajn igara) može biti znak da treba tražiti šire primene svojih veština ili razmotriti dodatne kvalifikacije. Ključ je fleksibilnost i spremnost na sticanje novih kompetencija koje tržište ceni, bilo da su u pitanju digitalne veštine ili specifični zanati u uslužnom sektoru.
