AMSS
Scena na graničnim prelazima Šid, Kelebija i Batrovci u ranim jutarnjim časovima više ne podseća na redovan saobraćajni tok, već na zastoj epičnih razmera. Prema saopštenju Auto-moto saveza Srbije (AMSS), dobijenom od Uprave granične policije, teretna vozila na izlasku iz zemlje čekaju čak šest sati, pretvarajući kritične transportne arterije u parking prostore od nekoliko kilometara. Ova cifra nije samo statistika; to je živi pokazatelj kolapsa efikasnosti koji direktno udara u srž nacionalne privrede, povećavajući troškove, odlažući isporuke i iscrpljujući vozače. Dok za putnička vozila ne postoje značajnija zadržavanja, ova asimetrija jasno ističe kako teretni transport, kao kičma industrije, podnosi najteži teret administrativnih i infrastrukturnih propusta.
Mapa zastoja: Gde je saobraćajni kolaps najizraženiji?
Analiza trenutne situacije otkriva jasnu i zabrinjavajuču mapu zastoja. Epicentar krize je granični prelaz Šid, gde vreme čekanja dostiže punih šest sati. Međutim, problem je široko rasprostranjen. Na prelazima Kelebija, Batrovci i Bezdan vozači gube pet sati svog vremena i radnog kapaciteta. Nešto blaža, ali i dalje značajna situacija je na Sremskoj Rači, sa dva sata čekanja. Ova neravnomernost ukazuje na potencijalne specifične probleme na pojedinim prelazima, bilo u kapacitetu terminala, broju raspoloživih carinskih službenika, efikasnosti procedura ili tehnološkoj opremljenosti. Činjenica da na “ostalim graničnim prelazima nema zadržavanja” sugeriše da se saobraćaj koncentriše na ove glavne pravce, što dodatno opterećuje postojeću infrastrukturu i istakne potrebu za boljom raspodelom protoka.
Uzroci dugih redova: Šta stoji iza šestosatnog čekanja?
Dok AMSS saopštava simptome, koreni problema su verovatno mnogostruki i složeni. Prvi i najočigledniji uzrok je porast obъema robne razmene i teretnog saobraćaja na koridorima koji prolaze kroz Srbiju, posebno na relacijama ka zemljama Evropske unije. Međutim, sam volumen nije jedini krivac. Neadekvatan kapacitet graničnih prelaza, koji često nisu proširivani ili modernizovani u skladu sa rastućim zahtevima, predstavlja veliko grlo. Značajan faktor su i složene carinske i administrativne procedure, koje, iako neophodne, često nisu digitalizovane ili dovoljno racionalizovane da brzo ophode veliki broj kamiona. Dodatni elementi mogu biti i sporadične, detaljnije kontrole, promene u regulativi, ili čak tehnički problemi sa informatičkim sistemima za pretragu i registraciju.
| Granični prelaz | Procenjeno vreme čekanja (izlaz) | Status |
|---|---|---|
| Šid | 6 sati | Kritično zagušenje |
| Kelebija | 5 sati | Visoko zagušenje |
| Batrovci | 5 sati | Visoko zagušenje |
| Bezdan | 5 sati | Visoko zagušenje |
| Sremska Rača | 2 sata | Umereno zagušenje |
| Ostali prelazi | Bez zastoja | Normalan saobraćaj |
Direktne ekonomski posledice za srpsku privredu
Posledice ovakvih zastoja su direktne i merljive. Svaki sat koji kamion provede u redu predstavlja čist gubitak. Rastu troškovi logistike zbog veće potrošnje goriva, troškova za vozače (prekovremeni rad, smeštaj) i amortizacije vozila. Roba koja se prevozi, bilo da su to sirovine za fabrike ili gotovi proizvodi za izvoz, kasni stiže na odredište, što može da izazove kašnjenja u proizvodnim pogonima, kaznene klauzule u ugovorima i gubitak poverenja kod biznis partnera. Za srpske izvoznike, ova nepredvidljivost i produženo vreme tranzita čini njihovu robu manje konkurentnom na međunarodnom tržištu. Na kraju, svi ovi dodatni troškovi se indirektno odražavaju na krajnju cenu proizvoda, doprinoseći inflaciji i smanjujući kupovnu moć građana.
Ljudski faktor: Iscrpljenost i bezbednost vozača
Iza statistika o vremenu čekanja krije se ljudska priča koja se često zanemaruje. Profesionalni vozači koji se suočavaju sa redovima od šest sati doživljavaju ekstremni fizički i psihički stres. Iscrpljenost izazvana dugim, neaktivnim čekanjem direktno utiče na njihovu sposobnost da nastave putovanje bezbedno kada konačno prođu granicu. Ovaj faktor predstavlja ozbiljan rizik po bezbednost saobraćaja na celatom daljem delu rute. Pored toga, dugo zarobljavanje u vozilu bez adekvatnih sanitarnih čvorova ili mogućnosti da se obezbede topli obrok predstavlja problem za osnovna ljudska prava i dostojanstvo na radu. Visok nivo stresa može da dovede do dugoročnih zdravstvenih problema kod vozača i da oteža regrutaciju u ovu ključnu profesiju.
Poređenje sa auto-putevima: Zašto tu nema zastoja?
AMSS u svom saopštenju posebno ističe da “nema zadržavanja ni na naplatnim stanicama na auto-putevima”. Ova kontrastna informacija je ključna. Ona ukazuje da infrastruktura za naplatu, koja je uglavnom automatizovana i brza, funkcioniše efikasno. Problem, dakle, nije u kapacitetu samih puteva u užem smislu, već u tačkama gde je potrebna ljudska intervencija i sprovođenje složenih administrativnih procedura – odnosno na graničnim prelazima. Ova dihotomija jasno pokazuje da rešenje krize ne leži nužno u građenju novih puteva, već u reformi i modernizaciji graničnih i carinskih procesa, njihovoj digitalizaciji i ubrzanju.
Strateški izazov i potencijalna rešenja
Dugoročno rešavanje ovog problema zahteva sveobuhvatnu strategiju. Kratkoročno, moguće je razmotriti fleksibilnije rasporede rada carinskih i graničnih službi u vršnim periodima, uključujući noćne smene, kako bi se rasteretio pritisak. Srednjoročno, apsolutno neophodna je ubrzana digitalizacija i interkonekcija carinskih sistema sa susednim zemljama, kako bi se podaci mogli razmeniti unapred (pre-deklarisanje), što bi drastično skratilo vreme provere na samom prelazu. Investicije u proširenje fizičkog kapaciteta najopterećenijih terminala, sa više traka namenjenih teretnim vozilima, takođe su ključne. Najdublja reforma podrazumeva učešće u regionalnim inicijativama za harmonizaciju propisa i stvaranje “zelenih koridora” za određene kategorije robe ili pouzdane transportere.
Situacija na graničnim prelazima, kao što je prijavio Auto-moto savez Srbije (AMSS), nije samo saobraćajna vest. To je ekonomski indikator, barometar efikasnosti državne administracije i test za kompetitivnost srpske privrede na globalnom tržištu. Redovi dugi šest sati su vidljivi simptom koji zahteva dijagnozu dubljih, sistemskih bolesti u logističkom lancu. Bez odlučujućih koraka ka modernizaciji, digitalizaciji i proširenju kapaciteta, ovi zastoji će nastaviti da predstavljaju skrivenu taksu na srpski izvoz, podrivajući napore za ekonomski rast i integraciju. Promena mora da počne sa razumevanjem da efikasna granica nije barijera, već moderna i brza tačka kontakta koja olakšava legitiman protok robe i ljudi.
