U predstavi „Arsenik i stare čipke” između svega ostalog pokazali ste nam i jednu bliskost između sestara koja se, gledajući u kontekstu savremene porodice gubi, čak i u tradicionalno porodičnom društvu kakvo je naše?
—U pravu ste potpuno. One u ovom komadu imaju jednu bliskost, toplinu, ljubav, jedno divno građansko vaspitanje. One su izuzetne gospođe, dve stare gospođe koje cene život i cene prijatelje , samo..imale su tu malu manu što vole da ubijaju ljude ali, iz milosrđa, kako one to kažu. To je jedan topao svet iz građanske klase koja danas više ne postoji.
Zadovoljni ste kako je predstava prihvaćena?
— Vidite i sami, sala je bila prepuna , publika je odlično reagovala. A vidite da smo ovde popularni i čim izađemo na scenu zadobijamo poverenje publike. Svi smo iskusni, radili smo mnogo do sada i posedujemo jednu veštinu da možemo da dopremo do publike , da pređemo rampu. Iako se publika malo udaljila , sticajem raznoraznih okolnosti , od ovih pravih teatarskih tekstova i komada, prosto – svi smo sviknuti na neku jeftinoću da nam prija jedna ovako zabavna predstava. Ovo je jedan dobar bulevar, ništa tu nije sofisticirano, ali to je jedna večita literatura koja će uvek opstati u teatru . No, svejedno, publika mora da se oslušne kao i na svakoj predstavi i u svakom pozorištu da bi se do nje doprlo.
Ovde ima gomila dece koja čeka da se fotografiše s Vama. Kako reagujete na tu situaciju?
—Nisam iznenađena popularnošću, no svi me, kao i sve nas, začas zaborave, za dva , dva i po dana, svi su zaboravljeni. Trenutno radim punom parom kao da imam puno manje godina i na taj način sma u podjednakom intenzitetu rada i rada i popularnosti kao i svih godina do sada. Taj konstantan intenzitet se , nekako sam namestio, i hvala Bogu da sam živa i još uvek zdrava. Krenula sam s talentom, dobro ispekla zanat i sad sve ovo što radim, radim s lakoćom. Čast mi je da me mladi prihvataju, znači: nije me pregazilo vreme, nisam zarđala…
U ovoj predstavi ste tetka koja ubija iz milosrđa..Ako koristimo termin ubistvo, šta biste Vi kao istaknuta glumica koja je dugo na našoj sceni ubili na istoj?
—Ubila bih tu jeftinoću kojom smo okruženi. Ja sam se davnih dana nadala da je s tim gotovo. Evo da se vratimo u devedesete , `95, `96..kad je počeo taj strašni sunovrat, ta strašna muzika koja je učinila zločin ovom društvu, kao da je to neko namerno uradio..i to još traje..i sve se to još i naziva kulturom?! Nek se ne vređaju ljudi koji to rade ali to je svojevrstan zločin. No, ja kao i svi mi moramo da živimo s tim jer smo na ovom prostoru, realna sam i svestna svega što nam se ovde nudi ali imam mogućnost i da se ne obazirem na takve stvari niti da ih prihvatam. Kad i ako ikad budem igrala u Londonu ili živela u Londonu onda ću isto tako biti svesna i realna u odnosu na tamošnju situaciju.
U odnosu na neke Vaše kolege s kojim ste istovremeno počinjali i gradili karijeru, nekako se stiče utisak da ste film zapostavili , posebno poslednjih godina?
— Pa , u suštini ja i nemam pravu filmsku karijeru niti sam je ikad imala. Inače, sad u ovim mojim godinama i ako se nađe neka uloga to može biti samo neka epizodna uloga. Za ove godine jednostavno je nemoguće naći nekakvu veću i značajniju ulogu ni na filmu ni na televiziji. Ja nekad nešto i nisam bila posebno tražena na filmu, uglavnom sam radila komedije, duhovite filmove i čak sam i jedno vreme bila „proganjana” da ulazim u „jeftine” filmove. I to malo što sam radila , ti filmovi su preživeli i sada kad ih gledam bilo je tu divnih stvari, neki od njih i nisu stvarno „jeftini”. Ostali su kao jedna zabava sa puno situacija , ima tu i karakternih uloga , divnih glumaca koji su u njima pravili svoje velike uloge.
Dobili ste neke manje nagrade za svoj glumački doprinos ali nikad jednu veliku glumačku nagradu ?
— Niti je očekujem. Dobila sam puno manjih nagrada ali one velike niti očekujem niti se to podrazumeva. Pa, naš dragi Nikola Simić koji je nedavno „otišao”, jedan velikan nad velikanima koji je obeležio naš teatar , slušajući o njemu, slušajući i gledajući pažljivo šta se o njemu priča i prikazuje ovih dana primetila sam da on zapravo nema ni jednu veliku glumačku nagradu. Ima neke manje nagrade, ali Steriju, Žanku, Ljubinku, Dobričnin prsten..ne! Dakle, vidite šta se dešava, takvog velikana nagrade su mimoišle. Takođe skoro sam gledala Oliveru Marković u „ In memoriam” gde ona sama kaže kako su je velike nagrade zaobilazile. Sve seu to gluposti, te nagrade..I uvek nekako mislim da neko, neka jedna osoba pritisne u datom momentu ..Nema tu kriterijuma , to su neka pitanja i neki odgovori i dogovori i bla, bla i truć, truć…
Trenutno radite , gde sve, rekli ste da ste u punom radnom pogonu?
—Imam dosta mobilnih predstava kao što je „Arsenik…”, onda još manjih predstava koje su takođe mobilne, radim „Bravo šou”. Volim da radim manje stvari, ne volim jedino gužvu, ali i u ovim manjim stvarima imam dobre partnere i to je ono što radim s radošću.
Gorica Popović
Igrate jednu od nosećih uloga u „Arseniku..” i to dugo, pa da li Vam je poznato koje je ovo izvođenje do sada?
— Mi smo imali premijeru „Arsenika..” u februaru 2010. i evo već duže od četiri godine je na sceni. Ova predstava je dosta putovala, obišli smo Hrvatsku–gostovali u Zagrebu, još nekim gradovima u Hrvatskoj, pa Crna gora. Ovo nam je prvi put ove sezone da je igramo, posle pauze od juna meseca , a nakon Požege imamo već zakazano nekoliko izvođenja u Beogradu. Do sada smo je igrali više od sedamdeset puta, uigrana smo ekipa, pa nam ni pauza ne predstavlja neki veći problem.
Zadovoljni ste reakcijom publike u KC Požega?
— Na naše veliko zadovoljstvo sala je bila prepuna. Publika odlično reaguje na ovaj crni humor, a ako uzmemo u obzir da je komad već po malo poznat i popularan najviše zahvaljujući istoimenom filmu sa Keri Grantom u glavnoj ulozi. Publika voli komediju, razbibrigu, voli priču o dve bakute koje ubijaju svoje podstanare jer je to nešto što nas odvaja od svakodnevnih problema , naših čuda i svega ovoga s čim živimo.
Dosta ste prisutni na pozorišnoj sceni , na TV ekranima. Koje su Vam trenutne profesonalne preokupacije?
—Pa , evo u nedelju je počela nova epizoda „Jagodića”, TV serije koja već broji treću sezonu i jedna je od gledanijih. Letos smo snimali te epizode i očeku me još posla na toj seriji. Onda, nastavljam seriju „Zvezdara” na TV Pink, puno sam u pozorištu. Trenuto radim komad koji će imati svoju premijeru 6. decembra. Uradila sam i jednu predstavu o operskoj pevačici koja ne zna da peva i jako bih volela da je i ova publika vidi, inače to je hit komedija Ateljea 212. U februaru me čeka jedan veliki film, pa prema tome..nema odmora!
M. Nikolić u saradnji sa ekipom TV Požega
