Leto iza nas obeležili su muzički događaji, manifestacije i festivali. Među najznačajnijim u ovom delu Srbije, a sve više i širom zemlje uzimajući u obzir i program i ciljeve , najviše zahvaljujući onoj narodnoj „dobar glas daleko se čuje” je svakako ARLEMM. Muzička manifestacija kojoj je cilj širenje muzičke kulture, kroz brojne radionice sa decom, predavanja i različite tematske programe za svaki uzrast i svačiji ukus , kao ideja a kasnije kao snaga entuzijazma i vere u ciljeve potekla je pre pet godina u krugu muzičke porodice Mladenović . Ove godine pored velikog broja dece iz Srbije i inostranstva koji je prošao kroz muzičke radionice , veliki broj posetilaca imao je priliku da uživa u koncertima Lene Kovačević, gitarista Milana Pecovića i Vuka Bradića, Jovana Kolundžije, Slobodana Trkulje, Divne Ljubojević.
O proteklom ARLEMM–u kao i o planovima za naredni period razgovaramo sa jednim od organizatora, violinistom Dragutinom Mladenovićem.
Peti ARLEMM je iza nas . Kakvi su utisci, koliko ste zadovoljni, da li je bilo pomaka u odnosu na prošlu godinu i u kom pravcu?
—ARLEMM 2014. je svakako postavio nove granice, pre svega dovođenjem značajnih imena iz muzičkog sveta na sam festival. Veoma smo zadovoljni učinkom, jer se svake godine pravi značajan pomak, i u programskom i u organizacionom smislu. Ove godine smo uspeli da privučemo mnogo veći broj postilaca, što je jedan od naših ciljeva – da iz godine u godinu raste broj ljudi koji, na direktan ili indirektan način primaju učešće u ARLEMM– u.
Na jednom od koncerata koji se održavaju na ostrvu Uski Vir, koji je i najatraktivniji deo ARLEMM–a za široku publiku, rekli ste da je postojala mogućnost da ti koncerti budu otkazani zbog kiše i mogućih poplava ali ste ipak odlučili: tu je brana, tu je dobra volja, želja ..i šta bude! I kiša je prestala. Može li se tako jakom voljim i željom nastaviti u pravcu u kome Vi idete, ka najvrednijem muzičkom događaju u ovom delu Srbije? Koliko Vas prepoznaju kao kvalitet?
— Imali smo veliku sreću i Božiju pomoć sa vremenskim uslovima koji su nam ove godine išli na ruku, uprkos svemu očekivanom. ARLEMM već sada zauzima posebno mesto u odnosu na sve ostale manifestacije. Dovođenjem važnih gostiju i umetnika koji gostuju kao predavači a ujedno i nastupaju na fesivalu, ARLEMM postaje bitan, ne samo u zapadnoj već i u celoj Srbiji izdvajajući se svojim programom, kvalitetom, ali i po posebnom mestu na kome se odvija festival. ARLEMM sigurno spade u jedan od važnijih muzičkih događaja u region.
Prošle godine je napravljena sjajna galerija fotografija koja je uobličena u izložbu Putujući karavan. Pravljeni su i video zapisi. Šta nam je ostalo kao uspomena, pored plemenitih i vrednih emocija od ove godine?
—Od samog početka, ARLEMM pridaje veliku pažnju fotografiji i umetnicima– fotografima, i zato je nastala jedna velika zbirka fotografija, koje na jedan poseban način prikazuju ARLEMM i ono što se događa tokom same manifestacije. Došli smo na ideju na napravimo jednu putujuću izložbu sa kojom ćemo se prikazati u celoj zapadnoj Srbiji, pri čemu je izložba, osim fotografija imala i audio instalacije, koje su na poseban način upotpunile ceo doživljaj. Međutim , nismo uspeli da sprovedemo ideju do kraja, jer nismo naišli na razumevanje nekih opština u Zapadnoj Srbiji, tako da smo projekat sproveli u Požegi, Ivanjici i Arilju. Izložbu „Putujući karavan” je videlo više od 30.000 ljudi. Ove godine smo radili i na video zapisima kako bismo do kraja godine napravili kratki dokumentarni film, koji će opet na jedan sveobuhvatniji način biti prezetnovan širokoj publici ali i stručnoj javnosti.
Sad kad je sve iza Vas, a o kontinuitetu nema spora, kakve su dalje aktivnosti za narednu godinu? Godina dana nije duga kada je u pitanju ovako obiman i temeljan program i sigurno zahteva kontinuitet u radu?
—Aktivnosti se iz godine u godinu povećavaju i proširuju. Cilj je da ARLEMM ne bude isključivo samo manifestacija klasične muzike već umetnosti u celini. ARLEMM predstavlja dobar primer kako muzika i ostali vidovi umetnosti mogu da naprave primene u svesti jednog društva i pozitivno deluju najedan region. Pružanje mogućnosti deci i mladima za dalje usavršavanje, ali i otkrivanje novih mladih talenata kao i formiranje podsticajnog okruženja za razvoj ovog vida stvaralaštva čine osnov ove manifestacije. Godina dana nije dug period. Potrebno je puno vremena da se program osmisli i pripremi kao bi sve funkcionisalo kako treba. Na ARLEMM–u radi petoro ljudi koji tokom cele godine pripremaju i osmišljavaju aktivnosti i sve to ne bi bilo moguće da nije podrške, pre svega porodične, a zatim i one šire.
Lokalna samouprava a i država je prepoznala značaj ARLEMM–a, a to sigurno puno znači i kao podsticaj za dalji rad, a goruće pitanje naše kulture jesu finansije. Kako Vi uspevate da prevaziđete ovaj problem?
— Bez lokalne zajednice i podrške Opštine, Biblioteke, Ministarstva kulture i Ministarstva pravde– Uprave za saradnju sa verskim zajednicama, ARLEMM bi bio nezamisliv. Osim toga, ARLEMM svake godine okuplja sve više donatora jer sa većim programom rastu i potrebe za većim budžetom. Na žalost svi znamo kakvo nam je stanje u državi tako da je i podrška lokalne samouprave i pored dobre volje i želje u granicama njihovih mogućnosti i pokriva samo dvadeset procenata budžeta koji je predviđen za realizaciju celokupnog pojekta. Nama je cilj da okupljamo što više ljudi, donatora i sponzora oko ARLEMM–a kako bi svako na svoj način primio učešće i bio deo ove naše zamisli. ARLEMM vidimo kao program koji je za prethodnih pet godina postojanja načinio velike korake za malu sredinu, usmerio mnogu decu na ispravne putanje, obogatio stanovništvo kulturnim dešavanjima i umetnički ulepšao okolinu celog jednog regiona.
Predavači sa ARLEMM–a se s početkom školske godine razilaze na svoja radna mesta –Beograd, Kragujevac, Ćuprija..Koliko i kakvo iskustvo nose tamo ove godine šta će to obogatiti ove srednje muzičke škole ali i Fakultet muzičkih umetnosti , Školu za mlade talente a da je poteklo sa ARLEMM–a?
—Svaki ARLEMM sa sobom nosi jedno novo iskustvo, kako za decu tako i naravno, za profesore i predavače. Sama činjenica da ARLEMM okuplja decu iz svih gradova Srbije ali i mnogih drugih zemalja sa sobom nosi mogućnost da se na ARLEMM–u uvek stekne neko novo iskustvo kroz rad sa talentima iz različitih sredina. To iskustvo je dragoceno i za profesore kao i za polaznike. Škola za muzičke talente ima za cilj da privlači najtalentovaniju decu u skladu sa svojim prijemnim mogućnostima tako da se u Školi već nalaze dece koja su na ARLEMM–u načinila svoje prve muzičke korake, a koja sada rade po jednom posebnom sistemu napravljenom za talentovanu decu.
M. Nikolić